Ставично убиство код Кванташа у Земуну: Бивши партнер Јелене Карлеуше Зоран (27) усмрћен кишом метака на аутопуту

Деведесете су биле време када је Београд живео између ратних фронтова и сопственог хаоса. Улице су биле преплављене оружјем, пуцњава је било на сваком ћошку, а крвава убиства постала су готово свакодневица. У том хаосу сиромаштва и безакоња, криминалци су попримали митске размере. Сликали су се за новине, пунили насловне стране и своје сукобе водили јавним, готово медијским спектаклима. Све те приче, митске фигуре београдског подземља и крваву хронику једне изгубљене деценије, можете читати у нашој рубрици Криминал 90-их.

Зоран Давидовић Ћанда остао је упамћен као момак са Миљаковца који је доспео у жижу јавности и због везе са певачицом Јеленом Карлеушом, али и због блискости са људима са маргине београдског криминала крајем деведесетих. Убијен је 23. марта 2000. године, по повратку са сахране Бранислава Лаиновића Дугог, у нападу који полиција никада није до краја расветлила.

Ко је био Зоран Давидовић Ћанда?

Зоран Давидовић, у јавности познат као Ћанда, био је везиван за такозвану бањичку екипу и кругове блиске београдском подземљу, али се у текстовима из тог периода наглашава да званично није био познат као неко ко је имао класичан судски досије. Рођен је и одрастао на Миљаковцу, где је изградио велику кућу и био препознатљив по луксузним аутомобилима. Комшије су га често виђале у сивом "поршеу 911", који је, према наводима, недуго пред смрт продао једном Земунцу.

У последње време пред смрт често је виђан у друштву Зорана Ускоковића Сколета, а помињало се и да је једно време био близак са покојним Жељком Ражнатовићем Арканом. О његовим пословима се у јавности мало знало. Говорило се да улаже новац у уносне послове, али су кружиле и гласине да се креће по ивици закона. На улици су му приписивали трговину наркотицима и украденим возилима, али полиција због тога никада није имала званичне поступке против њега.

Веза са Јеленом Карлеушом

Шира јавност је име Зорана Давидовића Ћанде посебно запамтила због везе са Јеленом Карлеушом. Њихова романса пунила је ступце таблоида, а у то време се писало и да планирају заједнички живот. Према тадашњим информацијама, Ћанда је градио кућу у Земуну у коју је планирао да се пресели заједно са певачицом.

Месец дана пре његове смрти градом су се прошириле гласине да је Ћанда рањен или убијен у обрачуну. Карлеуша је тада реаговала јавно и поручила да је њен дечко жив и здрав, одбацујући могућност да је у опасности. Навела је да се не бави послом који носи ризик и да живе без страха, уверењем да "Бог чува добре и поштене људе". Нажалост, убрзо је уследио трагичан расплет.

Дан сахране Бранислава Лаиновића Дугог

Кобног 23. марта 2000. године, Зоран Давидовић Ћанда и његов пријатељ Иван Стојановић боравили су у Новом Саду на сахрани Бранислава Лаиновића Дугог. Тог дана окупио се велики број људи из београдског подземља, укључујући и особе које су се често појављивале у полицијским извештајима.

Након сахране, Ћанда је још кратко остао са породицом покојника, а потом се са Стојановићем упутио ка Београду. Кренули су аутомобилом Ауди А8, који се у појединим евиденцијама водио на име Мирка Томића Босанца. Стојановић је возио, док је Ћанда седео на сувозачевом месту.

Сачекуша код Кванташке пијаце

Када су се приближавали искључењу са аутопута, у близини Кванташке пијаце, њихово возило су "пресекла" два непозната аутомобила. Један аутомобил им је успорио кретање крећучи се испред њих, док се други позиционирао иза њих. У следећем тренутку отворена је ватра из аутоматског оружја.

Испаљено је готово педесет метака. Претпоставља се да су пуцала двојица нападача. Напад је трајао свега неколико секунди. Хици су погодили Давидаовића и Стојановића у главу и груди и обојица су страдала на лицу места. Према проценама из истраге, мета је био Ћанда, док је Стојановић убијен јер се у том тренутку налазио са њим.

Убице су побегле у правцу Земуна, где су недалеко од места злочина запалиле аутомобил из којег су пуцале. У олупини је пронађен и један калашњиков, али то није помогло полицији да идентификује извршиоце.

Увиђај и потресне сцене

Непун сат након пуцњаве, на лице места су стигли пријатељи страдалих. Међу њима је био и Зоран Ускоковић Сколе. Током увиђаја, полицајци су легитимисали окупљене и наложили им да се удаље са места злочина.

Посебно потресна сцена забележена је када је на место убиства стигла сестра Зорана Давидовића. У сузама је покушала да прође испод полицијске траке како би пришла аутомобилу у коме су била тела њеног брата и његовог пријатеља, али су је полицајци у томе спречили.

"Погодило га је више од 30 метака": Јелена Карлеуша о идентификацији тела, обдукцији и ноћи коју никада није заборавила

Јелена Карлеуша је у једном од својих најпотреснијих јавних сведочења говорила о тренутку када је идентификовала тело Зорана Давидовића Ћанде, као и о последицама рафалне паљбе из калашњикова.

- Погинуо је у повратку са сахране Бранислава Лаиновића. Изрешетан је у сачекуши. Пуцали су на њега из два калашњикова. Последњи пут сам га видела у комадима - испричала је певачица.

Како је навела, она је лично сишла у судску медицину како би обавила идентификацију, док је остатак породице био саветован да то не чини.

- Једина сам која је урадила идентификацију. Једина од комплетне породице сам сишла доле. Таква сам, морала сам да га видим још једном. То је слика која ће мени заувек остати у мислима - рекла је Карлеуша.

Посебно је описала разорну снагу метака из аутоматског оружја и стање тела после обдукције.

- Меци од калашњикова су огромни. Само Зорана је погодило преко тридесет метака. Ти меци откидају комаде тела. Патолози су његово тело повезали црним концем у једну масу. То је призор који сам видела на столу. У том моменту ја имам 20 година - рекла је Карлеуша.

У истом разговору открила је и да је тог дана могла да се нађе у истом аутомобилу са Ћандом, али да је у последњем тренутку дошло до промене плана.

- Хтела сам и ја да идем са њим, али моја мајка није дозвољавала да будемо у колима заједно. И сам Зоран ми је рекао: 'Не'. Није ме ни повео - навела је певачица.

Карлеуша је поменула и разговор који је Ћанда имао дан раније, када је, како тврди, позвао Светлану Ражнатовић да изјави саучешће због убиства Жељка Ражнатовића Аркана.

- Без обзира што он није имао никакве везе са Аркановом смрћу, она је на њега викнула: "Вући ће ти се црева по бетону". Недуго затим су га убили. Због те изјаве сам касније била и тужена, али сам ослобођена - рекла је Карлеуша.

Мотиви и спекулације које полиција никада није разрешила

До данас није до краја разјашњено зашто се Зоран Давидовић Ћанда нашао на нишану професионалних убица. Једни су тврдили да је разлог његово дружење са Сколетом, за кога је део подземља веровао да је умешан у организацију убиства Аркана. Други су као могући мотив наводили пословне сукобе и везе са новосадским круговима.

У појединим извештајима помињало се и да су Ћанда и Стојановић били политички активни, као чланови Српског покрета обнове и Српске гарде, те да су помагали подмладак странке. Њихови пријатељи су њихову смрт доживели као део акције одређених структура државе који је тада потресао Београд.

Смрт која је симболизовала крваве деведесете

Убиство Зорана Давидовића Ћанде догодило се у периоду када су се, после ликвидације Аркана, низала нова убиства на београдским улицама. Имена попут Мирка Томића Босанца, Бранислава Лаиновића Дугог и других често су се појављивала у полицијским извештајима и насловима црне хронике.

Ћандин крај остао је симбол времена у којем су се границе између естраде, криминала и политике често брисале, а полиција покушавала да похвата конце у граду у којем су се правила мењала из дана у дан.