Stravična likvidacija na Vidikovcu: Beograđani gledali uživo ubistvo Zorana (37) u filmskoj akciji - nešto kasnije nastradao mu i sin
Ime Zorana Uskokovića Skoleta mesecima se provlačilo kroz beogradsko podzemlje nakon ubistva Željka Ražnatovića Arkana. Priče o njegovoj navodnoj umešanosti u atentat, sukobi sa rivalskim klanovima i interesovanje policije pretvorili su ga u jednu od najopasnijih meta tog vremena, što je na kraju dovelo do brutalne likvidacije u centru Beograda.
Devedesete su bile vreme kada je Beograd živeo između ratnih frontova i sopstvenog haosa. Ulice su bile preplavljene oružjem, pucnjava je bilo na svakom ćošku, a krvava ubistva postala su gotovo svakodnevica. U tom haosu siromaštva i bezakonja, kriminalci su poprimali mitske razmere. Slikali su se za novine, punili naslovne strane i svoje sukobe vodili javnim, gotovo medijskim spektaklima. Sve te priče, mitske figure beogradskog podzemlja i krvavu hroniku jedne izgubljene decenije, možete čitati u našoj rubrici Kriminal 90-ih.
Zoran Uskoković Skole bio je jedno od najopasnijih imena beogradskog podzemlja tokom devedesetih godina. Njegov život bio je obeležen brutalnim obračunima, unutarklanovskim sukobima, stalnim interesovanjem policije i dubokim vezama sa organizovanim kriminalom. Skole je važio za čoveka nagle naravi, izražene surovosti i gotovo patološke potrebe za kontrolom i osvetom. Put koji je gradio na strahu i nasilju završio se u krvavoj jurnjavi kroz beogradska naselja, pred očima građana.
Uspon u voždovačkom klanu i stvaranje lične moći
Zoran Uskoković Skole afirmisao se pod okriljem voždovačkog klana, u periodu kada su ga predvodili Giška i Simenda. Za razliku od svojih tadašnjih šefova, Skole se rukovodio drugačijim pravilima. Bio je izrazito pohlepan, neumereno surov, sa povremenim sadističkim ispadima i snažnom potrebom za dominacijom. Sujetan preko svake mere, težio je potpunoj kontroli ljudi i teritorije, što ga je vrlo brzo izdvojilo kao jednog od najproblematičnijih aktera u kriminalnom miljeu.
U obračunima sa protivnicima često je isturao mlađe saradnike poznate kao Kiza, Peca, Jakša, Bucko i Ćanda ( nastradali bivši dečko Jelene Karleuše). Većinu sukoba sam je izazivao, koristeći nasilje kao osnovni mehanizam održavanja straha i lojalnosti. Njegov stil delovanja bio je impulsivan, često bez racionalne procene posledica, što je dodatno privlačilo pažnju policije.
Na primer, jedna od lokalnih legendi kađe da je na "Ćiru Poštara" pucao samo zato što ovaj nije bio dovoljno ljubazan tokom razgovora o isporuci heroina. Pokojnog Aleksandra Jovovića Jovketa koji ga je ranije ranio u nogu zbog sukoba sa njegovim bratom Vanjom, po sopstvenom naređenju je oteo i mučio. Govorilo se da je Skoletova pajser brigada Jovoviću u jednom beogradskom restoranu sekla perste, lomili noge i na živo kleštima vadili zube. Zbog posledica Jovketovog ranjavanja Skole je trajno šepao, što je dodatno pojačavalo njegovu paranoju i agresiju.
U tim godinama policija se često držala po strani, ponašajući se kao da nema dovoljno dokaza ili političke volje da se otvoreno suprotstavi najjačim figurama kriminala. Skole je u javnosti delovao neinteligentno, sa mutnim pogledom koji su svedoci opisivali kao znak da u glavi već kuje novu osvetu ili nasilnu akciju, ali je zapravo bio veoma oprezan i organizovan.
Hapšenje i boravak u Centralnom zatvoru
Skole je uhapšen 1994. godine zbog otimanja luksuznog automobila od vlasnika jedne kockarnice, koji je imao dobre veze u policiji i prijavio ga nadležnim organima. Prvih petnaest dana proveo je u strogoj izolaciji u Centralnom zatvoru, uz upozorenje stražarima da se radi o posebno opasnom licu.
Nakon premeštaja u kolektivnu sobu, brzo je nametnuo autoritet među zatvorenicima. Dane je provodio poluopružen na klupi koju je primakao zidu, izdajući naređenja kao sa improvizovanog trona. Opsesivno je jeo, dobijao obilne pakete i dodatne obroke iz kantine, što je bio deo njegove potrebe za kontrolom i demonstracijom privilegija unutar zatvorskog sistema.
Operacija "vruće jagnje"
Svoj neobuzdani apetit pravdao je tvrdnjom da je "najveći srpski gurman". Kada je čuo priču da je Željko Ražnatović Arkan tokom boravka u zatvoru organizovao gozbu sa pečenim prasetom, Skole je odlučio da ga simbolično nadmaši.
Preko bliskog komandira organizovana je operacija unošenja pečenog jagnjeta u zatvor. Meso je raskošno upakovano u folije i sakriveno ispod uniforme jednog komandira, dok je kiselo mleko dopremljeno posebnim kanalima. Miris je prikrivan dodatnim pakovanjem. Kada je jagnje stiglo u ćeliju, Skole je od sreće skakao i lično vadio pakete mesa. Ključ mu je bio da se po gradu proširi priča kako je nadmašio Arkanovu zatvorsku gozbu.
Pored ovakvih epizoda, bio je poznat i po paničnim reakcijama na najmanje zdravstvene tegobe, zahtevajući hitnu lekarsku pomoć i posebne pogodnosti.
Planiranje likvidacije i praćenje
Prema svedočenjima saradnika zemunskog klana, Skole je važio za jednog od najopasnijih kriminalaca u Srbiji. Dovođen je u vezu sa trgovinom droge, krađama automobila i sumnjama u umešanost u ubistvo Željka Ražnatovića Arkana. Vođa zemunskog klana Dušan Spasojević je, prema tim iskazima, pokazivao otvoreno neprijateljstvo prema Skoletu.
Skoletova umešanost u ubistvu Arkana
Ime Zorana Uskokovića Skoleta pojavilo se u kriminalnim krugovima ubrzo nakon trostruke likvidacije u hotelu Intercontinental u Beogradu, kada su 15. januara 2000. godine ubijeni Željko Ražnatović Arkan, Milenko Mandić i policajac Dragan Garić. U podzemlju se govorilo da je Skole bio u bliskim kontaktima sa ljudima koji su kasnije označeni kao direktni izvršioci i pomagači tog zločina.
Posebno se pominjao sukob oko novca i uticaja, uključujući priče da je Skole imao neraščišćene račune sa Arkanom zbog navodnih finansijskih dogovora i sportskih transfera. U pojedinim krugovima se tvrdilo da je upravo taj sukob bio jedan od motiva za uključenost u logistiku ili pripremu atentata.
Iako nikada nije pravosnažno optužen za umešanost u Arkanovo ubistvo, te sumnje su značajno uticale na njegov položaj u kriminalnoj hijerarhiji i otvorile vrata za nove neprijateljstva. Njegova likvidacija nekoliko meseci kasnije tumačena je kao deo šireg obračuna i poruke da se dugovi u podzemlju ne zaboravljaju.
Danima je vršeno sistematsko praćenje njegovog kretanja po celom gradu. Imao je snažno i brojno obezbeđenje, često i po dvadesetak naoružanih ljudi. Zbog blindiranog vozila razmatrane su i teške metode napada, ali se čekala prilika kada neće biti ugroženi civili, što je predstavljalo dodatni faktor u planiranju kriminalne operacije.
Svedočenje Sretka Kalinića o likvidaciji
Sretko Kalinić je u svojim iskazima i knjizi detaljno opisao kako je tekao pokušaj i konačna realizacija likvidacije Zorana Uskokovića.
- Čekao sam Skoleta deset puta sa zoljom na Košutnjaku i Bežaniji jer je vozio blindu. Jedini način da se likvidira bio je kada stoji na semaforu ili kada ide sporo. Predlagao sam Dušanu da mu upadnem u kuću bez obzira koliko ima obezbeđenja, ali nije dao jer se plašio da ću nastradati. Kada je počeo da vozi običan audi A4, odmah smo seli u naš borbenjak. Na prvoj raskrsnici sam pogodio čoveka iz obezbeđenja, a Skoleta ranio. Na jednoj krivini ispalio sam nekoliko hitaca i tu je završena njegova pohlepna karijera. Cela potera nije trajala duže od minut i po - opisao je Sretko Kalinić sam čin likvidacije Uskokovića, koji se i danas prepričava kao nesvakidašnja jurnjava automobilima usred dana pred mnoštvom svedoka.
Kalinić je naglašavao da je plan bio da se izbegnu civilne žrtve, kao i da su raniji pokušaji propali, jer se Skole nije pojavljivao na očekivanim trasama.
FIlmska jurnjava ulicama Beograda i konačna likvidacija
Pucnjava je započela oko 16 časova na uglu ulica Kneza Višeslava i Pilota Mihajla Petrovića u naselju Cerak Vinogradi. Automobil u kojem su se nalazili Skole, policajac M. S. i vozač P. J. zaustavio se na semaforu kada su napadači otvorili vatru iz automatskog oružja i pištolja.
Usledila je dramatična jurnjava kroz više ulica. Meci su pogađali druga vozila, izloge i okolne objekte, što je izazvalo paniku među građanima koji su u neverici gledali šta se dešava. Potera se nastavila ka Vidikovcu, zatim u Ulici 11. krajiške divizije i dalje prema Ulici Sretena Mladenovića Mike.
Na raskrsnici sa Ulicom 17. oktobra došlo je do sudara sa parkiranim vozilom. Uskoković i M. S. tada su najverovatnije smrtno pogođeni u predelu glave i vrata. Vozač P. J. je ranjen uspeo da pobegne i pozove policiju i Hitnu pomoć.
Napadači su pobegli prema Košutnjaku i Novom Beogradu, gde je njihovo vozilo kasnije pronađeno zapaljeno zajedno sa oružjem. Policija je u automobilu žrtava pronašla dva pištolja iz kojih su pokušali da uzvrate vatru.
Tragična sudbina "Malog Skoleta"
Sin Zorana Uskokovića, Zoran Uskoković (22), poznat pod nadimkom "Mali Skole", ubijen je 29. januara 2021. godine u večernjim satima u Rakovici, u Borskoj ulici, na parkingu ispred jednog diskonta.
Prema saopštenju policije, napadač se maskirao silikonskom maskom starijeg muškarca kako ne bi izazvao sumnju, prišao mu iz neposredne blizine i ispalio dva hica. Ubica je nakon zločina pobegao, a na mestu likvidacije pronađene su čaure.
Istraga je trajala više godina. U oktobru 2024. godine policija je saopštila da su uhapšene četiri osobe osumnjičene za učešće u ovom ubistvu, uključujući osobe koje su, prema sumnjama, učestvovale u planiranju, logistici i izvršenju likvidacije.
Ubistvo "Malog Skoleta" dodatno je potvrdilo koliko se obrasci nasilja iz kriminalnog miljea prenose kroz generacije i koliko je teško u potpunosti zatvoriti lanac osvete i obračuna na beogradskom asfaltu.
