БЛОКАДЕРИ КАО УСТАШЕ И ФРАНКОВЦИ: Покренули кампању мржње према Србима у Републици Српској
Блокадери у Србији су недавно добили упуство из своје централе да појачају кампању против Срба из Републике Српске, са циљем да код грађана Србије, који верују у лаж да изборе у Србији одлучују Срби из Републике Српске, изазову што веће огорчење и - мржњу.
Та кампања је попримила размере патолошке мржње, која у много чему подсећа на мржњу коју су против српског народа у Бановини Хрватској пре Другог светског рата шириле усташе и франковци а која је за последицу имала покољ више стотина хиљада српских цивила у Независној држави Хрватској.
Већ месец дана, друштвене мреже су буквално затрпане десетинама хиљада коментара у којима се Срби у БиХ најстрашније вређају и називају прекодринцима, балванашима, ћацијима, усташама и балијама. Отворено им се прети да не долазе у Србију.
Истовремено, Србима који су у Србију избегли после ратова од 1991. до 1995. године, али и потомцима оних који су у Србију доселили после Првог и Другог светског рата, отворено се поручује „марш из Србије“ и прети физичким насиљем, укључујући и убиства њих и чланова њихове породице.
При свему томе се (зло)употребљава чињењица да је председник Србије Александар Вучић, њихов главни политички противник, пореклом из БиХ. Нема везе што су, не само Вучић, већ и његов отац рођени у Србији. За разлику од многих блокадера и њихових вођа.
Ради спровођења те кампање, која српском народу може да донесе само велику несрећу, блокадери су отворили десетине хиљада лажних профила на друштвеним мрежама. Већина тих профила нема фотографије, нема имена, ни презимена. А након неколико дана они се гасе и са истих адреса отварају нови.
Постоје блокадерске групе чији су интернет тимови отворили по неколико десетина лажних профила, са којих немилице сипају лажи и мржњу.
У тим коментарима Срби из БиХ су главни виновници злочина које је аустро-угарска војска 1914. године починила над српским народом у Мачви и Подрињу. Иако неспорне чињенице, утврђене истрагом надлежних органа Краљевине Србије, показују да су те злочине чинили Аустријанци, Мађари, Хрвати и муслимани а да су присилно мобилисани Срби (осим нечасних изузетака, којих је било и биће), па чак и Чеси и Словаци, до крајњих граница одбијали да чине злочине (због чега су многи убијани на лицу места) и сваку прилику користили да дезертирају или се предају Војсци Краљевине Србије.
Хиљаде њих су касније погинуле у редовима Војске Краљевине Србије а од Срба из Херцеговине, Босанске крајине, Посавине, Подриња, Далмације, Like, Баније, Кордуна и Славоније који су преживели албанску голготу и њихових земљака, који су се у Галицији, на Источном фронту, предали руској војсци, на Солунском фронту је формиран Добровољачки корпус.
Срби из западних крајева се оптужују и као главни кривци за стрељање десетине хиљада становника Србије, присталицамонархије, у јесен 1944. године.
Чињеница је да су поједине партизанске јединице, састављене од Срба, Хрвата и муслимана из данашње Хрватске и БиХ, учествовале у заузимању Србије 1944. године и да су чиниле злочине.
Али се потпуно прећуткује чињеница да су значајан проценат пролетерских јединица које су 1944. године из Босне продрле у Србију чинили и борци из Србије.
Али се потпуно прећуткује чињеница да су значајан проценат пролетерских јединица које су 1944. године из Босне продрле у Србију чинили и борци из Црне Горе. Наравно, да је којим случајем Александар Вучић рођен у Црној Гори, не би било прећуткивања. Па блокадерски таласи мржње не би били усмерени према Дрини и Уни, већ према Пиви и Морачи.
Као што се прећуткује чињеница да су партизанским јединицама које су вршиле продор у Србију, уз Косту Нађа, из БиХ, командовали Црногорац Пеко Дапчевић и Београђанин Коча Поповић.
Као што се прећуткује чињеница да је у јесен 1944. године, када је почињено највише злочина, командант Главног штаба НОВ Србије био Петар Стамболић. Из Ивањице. Комшија генерала Драже Михаиловића.
Као што се прећуткује чињеница да су се на челу апарата ОЗНЕ, који је извршио стрељање најмање око 40.000 противника партизана и комуниста, углавном часних српских домаћина, налазили људи из Србије Александар Ранковић, Слободан Пенезић Крцун, Јефто Шашић, Светислав Ћећа Стефановић и људи из Црне Горе, на челу са Јовом Капичићем.
Као што се прећуткује и најважнија чињеница: да су архитекте тих злочина Јосип Броз и његови комесари.
А зашто се прећуткује? Зато што блокадере и такозвану другосрбијанску елиту, која шири ову усташоидну мржњу у српском народу, на којој би им позавидео и Миле Будак, предводе управо потомци и идеолошки следбеници Брозових комесара, пуковника и генерала.
Управо из тог разлога су своје тајне терористичке групе и назвали – пленумима и ћелијама.
