Блокадери показали лицемерје какво није виђено до сада: Студенткиња прва жртва блокадерског хаоса, док они протестују против истраге - коме смета да се сазна истина?

Велика трагедија која је однела живот младе студенткиње на Филозофском факултету у Београду још није добила епилог, али су се блокадери потрудили да минирају сваки напор државних институција да открију све околности и пронађу одговорне.

Испред зграде Ректората у центру Београда окупили су се блокадери, што је ништа друго него организовани притисак на државу не ради свој посао и пљување на жртву коју ће историја, нажалост, упамтити као прву жртву вишемесечних блокада и протеста. Док држава покушава да дође до истине и утврди одговорност, блокадери излазе на улице и протестују и то не због смрти девојке, већ очигледно против истраге која би могла да открије како је до ње дошло.

У тренутку када би свако нормалан захтевао одговоре, одговорни ћуте, а они који су месецима галамили о правди сада покушавају да је зауставе.

Шта покушавате да сакријете и кога покушавате да заштитите?

Сваки нормалан човек остаје затечен пред овим што сад покушавају да изведу блокадери. Дизати глас против истине о смрти студенткиње превазилази све моралне и људске границе.  

Испред Ректората тренутно се окупљају исти они који су месецима тврдили да се боре за правду, одговорност и бољи систем. Данас, када институције раде управо то, истражују све околности под којима је дошло до смрти студенткиње, одједном им то смета. Шта вам сада тачно смета?

Да ли је проблем то што држава ради свој посао? Или је проблем то што би тај посао могао да открије нешто што не желите да се види?

Али, и оно што је до сада откривено јесу чињенице које говоре да су многе илегалне радње нашле сигурно уточиште у зградама факултета и Ректората. Декан Филозофског факултета Данијел Синани и ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић су у овом конкретном случају сасвим сигурно први у низу одговорних.

Чињенице које су до сада испливале на површину крајње су узнемирујуће. Студенткиња је била у згради факултета у тренутку када је он званично био затворен. Како је то могуће? Ко је дозволио боравак у објекту без надзора и ван радног времена? Ко је био одговоран за безбедност?

Још шокантније, у ноћи трагедије у згради су коришћена пиротехничка средства. Ко је унео пиротехнику на факултет? Ко је то одобрио? И најважније, где су били они који су били дужни да обезбеде ред и сигурност?

Уместо тражења одговора, они који су се упустили у политичку борбу прављења бољег друштва устали су у побуну и то побуну против истраге.

Да ли се овим протестима заправо покушава заташкати оно што је већ изашло на видело, а о томе сведоче све оне ствари које су пронађене у просторијама факултета и Ректората? Да ли се диже бука како би се утишале чињенице?

А део чињеничног материјала који је УКП пронашао у згради Ректората су брауниле, шприцеви и читаве торбе медицинске опреме за које уопште није јасно шта траже ту и чему би уопште служиле у тој институцији. На Филозофском факултету затечени су: пиротехничка средства, бибер спрејеви, али и више десетина регистратора о донацијама, трошењу средстава и набавци одређеног материјала. 

Посебно забрињава што се све више указује на одговорност највиших академских функционера. Декан и ректор, који су месецима толерисали и подржавали блокаде, сада се суочавају са логичним питањима, а кључно је: да ли су зарад политичких циљева занемарили основну обавезу - безбедност студената?

И зато данас није питање само шта се догодило, већ и ко је дозволио да до тога дође.

А можда је најважније питање од свих: зашто некоме смета да се то сазна?

Извор: Србија Данас/Курир