Британски "Телеграф" демантовао блокадерски мит о "звучном топу": Где су докази за оптужбе изнете против власти? (ФОТО)

Да прича о наводној употреби звучног топа 15. марта која је произашла из блокадерског табора заправо нема коначну потврду показује и најновија анализа британског "Телеграфа" који упозорава да досадашње истраге нису доказале ове оптужбе и да је прича постала део шире политичке и медијске поларизације.

У тексту се наводи да је и Европски суд за људска права нагласио да није заузео став о томе да ли је 15. марта заиста употребљено звучно оружје.

Даље се истиче да је српско тужилаштво покренуло истрагу на основу документације пронађене током истраге другог предмета на Универзитету у Београду. Према тврдњама тужилаштва, документи указују на то да су још два месеца пре протеста вођене расправе о могућој употреби звучног топа и њеним политичким последицама, укључујући процене о снажним међународним реакцијама.

Према наводима истражних органа, поједини учесници наводно су разматрали сценарио у којем би се створио утисак да су државне институције употребиле такво средство, што би могло да изазове панику међу грађанима и појача притисак из иностранства на власти. Студентски представници, међутим, тврде да се спорни материјали односе на раније протесте, док поједини аналитичари упозоравају да сама документа још не пружају довољно основа за коначне закључке.

Управо зато, наводи се у тексту, постојање више могућих тумачења захтева опрез и темељну проверу чињеница. Аутор оцењује да је део јавности и медија прерано прихватио одређене тврдње као неспорне чињенице, без сачеканих резултата истраге.

Портал се осврнуо и на случај познат као „Сарајево сафари“, подсећајући да су поједини бивши британски војници довели у питање наводе о такозваном „снајперском туризму“, док су италијански истражни органи недавно саопштили да за сада располажу углавном посредним доказима, недовољним за покретање судског поступка.

Закључује се да Србија делује у сложеном међународном окружењу, настојећи да одржава односе са различитим глобалним центрима моћи, док истовремено тежи економском развоју и регионалној стабилности. Аутор наводи да значајан део грађана пружа подршку председнику Александру Вучићу јер у његовој политици види фактор стабилности.

На крају се истиче да озбиљне оптужбе захтевају једнако озбиљну и непристрасну истрагу, као и спремност да се ставови коригују уколико нове чињенице покажу да је првобитна слика била непотпуна или погрешна. Како се наводи, кредибилитет се не мери непогрешивошћу, већ спремношћу да се признају евентуалне грешке када се појаве нови докази.