Britanski "Telegraf" demantovao blokaderski mit o "zvučnom topu": Gde su dokazi za optužbe iznete protiv vlasti? (FOTO)
Priča o zvučnom topu 15. marta ostaje neproverena, a istrage nisu potvrdile blokaderske navode, upozorava britanski Telegraf.
Da priča o navodnoj upotrebi zvučnog topa 15. marta koja je proizašla iz blokaderskog tabora zapravo nema konačnu potvrdu pokazuje i najnovija analiza britanskog "Telegrafa" koji upozorava da dosadašnje istrage nisu dokazale ove optužbe i da je priča postala deo šire političke i medijske polarizacije.
U tekstu se navodi da je i Evropski sud za ljudska prava naglasio da nije zauzeo stav o tome da li je 15. marta zaista upotrebljeno zvučno oružje.
Dalje se ističe da je srpsko tužilaštvo pokrenulo istragu na osnovu dokumentacije pronađene tokom istrage drugog predmeta na Univerzitetu u Beogradu. Prema tvrdnjama tužilaštva, dokumenti ukazuju na to da su još dva meseca pre protesta vođene rasprave o mogućoj upotrebi zvučnog topa i njenim političkim posledicama, uključujući procene o snažnim međunarodnim reakcijama.
Prema navodima istražnih organa, pojedini učesnici navodno su razmatrali scenario u kojem bi se stvorio utisak da su državne institucije upotrebile takvo sredstvo, što bi moglo da izazove paniku među građanima i pojača pritisak iz inostranstva na vlasti. Studentski predstavnici, međutim, tvrde da se sporni materijali odnose na ranije proteste, dok pojedini analitičari upozoravaju da sama dokumenta još ne pružaju dovoljno osnova za konačne zaključke.
Upravo zato, navodi se u tekstu, postojanje više mogućih tumačenja zahteva oprez i temeljnu proveru činjenica. Autor ocenjuje da je deo javnosti i medija prerano prihvatio određene tvrdnje kao nesporne činjenice, bez sačekanih rezultata istrage.
Portal se osvrnuo i na slučaj poznat kao „Sarajevo safari“, podsećajući da su pojedini bivši britanski vojnici doveli u pitanje navode o takozvanom „snajperskom turizmu“, dok su italijanski istražni organi nedavno saopštili da za sada raspolažu uglavnom posrednim dokazima, nedovoljnim za pokretanje sudskog postupka.
Zaključuje se da Srbija deluje u složenom međunarodnom okruženju, nastojeći da održava odnose sa različitim globalnim centrima moći, dok istovremeno teži ekonomskom razvoju i regionalnoj stabilnosti. Autor navodi da značajan deo građana pruža podršku predsedniku Aleksandru Vučiću jer u njegovoj politici vidi faktor stabilnosti.
Na kraju se ističe da ozbiljne optužbe zahtevaju jednako ozbiljnu i nepristrasnu istragu, kao i spremnost da se stavovi koriguju ukoliko nove činjenice pokažu da je prvobitna slika bila nepotpuna ili pogrešna. Kako se navodi, kredibilitet se ne meri nepogrešivošću, već spremnošću da se priznaju eventualne greške kada se pojave novi dokazi.
