Брнабић на свечаној академији у Крагујевцу: Испред сваког од нас један циљ и завет, то је Србија

Брнабић је истакла да је држава више и од очевине и од дедовине и да никако не сме да је раскући и остави другима.

"Она нам је преча од разлика, од власти и од сваког појединачног интереса. Ту смо да она буде све боља и све јача, ту смо да је учинимо поносном и да поново пошаљемо ту најважнију поруку у вечност и у нашу историју – 'пазимо, књаже, шта радимо' и пазићемо заувек, јер знамо какву сте нам светињу и ти и сви велики други родољуби оставили", рекла је Брнабић.

Брнабић је, цитирајући кнеза Милоша, рекла да је и он био свестан да је држава потребна њему једнако колико и најсиромашнијем сељаку.

"Знао је да је јака, озбиљна држава та која свакога штити и да је та држава једини гарант очувања оног најсветијег за шта је и он крварио, као и многи родољуби великани пре њега и многи после њега до дана данашњег", навела је Брнабић.

Она је додала да је књаз знао и да држава мора да се пази и да нико њоме не сме да се игра.

"Наш председник Александар Вучић данас често и сам то понавља, као да нас учи и подсећа сваки пут. Држава није играчка, држава не сме да се гази. Држава не сме да се уништава, унижава, псује. Знао је и велики Милош, данас нам понавља то и председник Вучић", рекла је Брнабић.

Поручила је и да држава мора да се гради, а да се истовремено размишља о томе како је што боље позиционирати и поставити за будућност.

"Како ћемо је сачувати, како ћемо је обогатити у будућности, јер ако то не урадимо данас, сутра ће већ бити касно. Свако озбиљан зна да је држава превише озбиљна да би се било ко сад њом завитлавао, да држава не трпи никакво пренемагање и никаква оправдања и да на сваки начин и свакога дана мора да се брани", истакла је Брнабић.

Градоначелник Крагујевца Никола Дашић истакао је да су се овде, у срцу Шумадије, десила два историјска тренутка која су трајно одредила пут и будућност Србије - Први српски устанак 1804. и Сретењски устав 1835.

"Наследници смо народа који није прихватио туђинску власт. Наследници смо предака који су слободу освајали борбом, жртвом и вером у себе. Данас обележавамо и 191 годину од доношења првог устава, а Сретењски устав није био само правни акт. Био је јасна изјава вредности и визија Србије као слободне, уређене и одговорне државе", рекао је Дашић.

Он је истакао да из те историјске вертикале, данас црпимо снагу да градимо мост између прошлости и будућности, свесни да је наша дужност да чувамо и бранимо вредности које су нам у наслеђе оставили вожд Карађорђе Петровић и кнез Милош Обреновић.

"Више од два века њихов сан о Србији као слободној, независној и сувереној држави - држави која жели мир, али зна и да одбрани своје достојанство - уграђен је у темеље нашег националног идентитета. Па зато, Србија 21. века не сме да буде слаба, нити колебљива. Она мора и биће јака, уређена и модерна, али и спремна да одговори на изазове свог времена", поручио је градоначелник Крагујевца.

Он је додао да је период између два Сретења био тежак за државу, али да смо успели да сачувамо јединство, заједништво и међусобно разумевање.

Академији су присуствовали и председница Покрајинске владе Маја Гојковић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, као и министри у Влади Републике Српске Жељко Будимир, Радан Остојић, Горан Селак, Петар Ђокић и Сенка Јујић и политички представници српског народа у Северној Македонији и Црној Гори.

На данашњој Сретењској академији у Старој скупштини у Крагујевцу изведен је драмски приказ "Милош Велики - књаз сербски", а у музичком делу програма учествовао је Уметнички ансамбл Министарства одбране "Станислав Бинички".

На свечаности је први пут додељена Медаља "Милован Гушић" - јавно признање Града Крагујевца за изузетан допринос општем добру, хуманитарни рад и конкретну подршку развоју заједнице. Привредник Братислав Лазарчевић, први је добитник овог новоустановљеног признања.

Државна церемонија поводом Дана државности Србије одржана је раније данас у Орашцу, код споменика вожду Карађорђу где је пре 222 године на Сретење подигнут Први српски устанак.

Церемонију је предводио премијер Србије Ђуро Мацут који је, заједно са председником Владе Републике Српске Савом Минићем, положио венце на споменик.

У Србији и Републици Српској 15. фебруара се обележава Сретење - Дан државности, а слави се у знак сећања на почетак Првог српског устанка 1804, чиме је започела обнова српске државности, као и у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године донет први устав Кнежевине Србије.

Сретењски устав је први Устав модерне Србије, који је написао новинар и публициста Димитрије Давидовић.

Устав је усвојен 15. фебруара 1835. године, током тродневне Сретењске скупштине, која се одржавала од 14. до 16. фебруара у порти Старе (придворне) Милошеве цркве у Крагујевцу. Том догађају присуствовало је око 2.400 народних представника и око 10.000 знатижељних грађана из целе Србије.

Сретењским уставом установљени су грб и застава Србије и дефинисани носиоци власти - кнез, државни савет и народна скупштина.

Једна од најважнијих одредби била је подела власти на законодавну, судску и извршну, што је до данашњих дана најважнији елемент устава сваке модерне државе. Затим, била је предвиђена слобода вероисповести људи и националног изјашњавања, укинути су феудални односи, ропсто, и први пут је дефинисано право приватне својине и право на њену заштиту.

Међутим, Сретењски устав, као најлибералнији у тадашњој Европи, био је на снази само 55 дана и укинут је под притиском великих сила попут Енглеске, Француске и Русије.