34. ДАН РАТА НА БЛИСКОМ ИСТОКУ
НАТО тражи прекид ватре у Ирану и Либану: Трамп прети повлачењем помоћи Украјини, цена нафте драстично скаче
Пратите вести из минута у минут у нашем блогу.
Рат у Ирану, дан 34 – шта треба да знате
Ажурирамо овај текст како се догађаји развијају.
- У обраћању нацији, Доналд Трамп изјавио је да су његови „кључни циљеви“ у рату „близу остварења“ и да ће Сједињене
- Америчке Државе „изузетно снажно“ напасти Иран у наредне две до три недеље;
- Трамп је рекао да Сједињене Америчке Државе имају „све карте у рукама“ у овом сукобу и запретио да ће „веома снажно“ гађати иранске електране уколико се не постигне мировни споразум;
- Такође је поручио да Сједињене Америчке Државе не зависе од нафте која пролази кроз Ормуски мореуз, додајући да би земље којима је потребна требало да преузму иницијативу у његовом поновном отварању;
- Затварање овог мореуза од стране Ирана довело је до раста цена нафте током месец дана сукоба, па је цена прешла 100 долара по барелу након Трамповог обраћања;
- Ранија тврдња америчког председника да је иранско руководство тражило прекид ватре одбијена је у Техерану као „нетачна“ и „неоснована“;
- У писму америчком народу, председник Ирана упозорио је и на „последице које превазилазе границе Ирана“;
- Трамп је рекао да озбиљно разматра повлачење Сједињених Америчких Држава из Северноатлантски савез због реакције чланица на рат и затварање Ормуског мореуза;
- Кир Стармер одговорио је да је НАТО „најефикаснији савез на свету“ и да британски војни планери разматрају начине да мореуз остане проходан;
- Док Израел шири борбе против Хезболах у Либану, 15 европских земаља затражило је прекид инвазије.
Стижу нове претње из Ирана након Трамповог обраћања
Иранска војска је запретила новим разарањем и хвалила своју моћ, као одговор на обраћање председника САД Доналда Трампа, у којем је рекао да се "сукоб ближи крају" и запретио да ће Иран "вратити у камено доба"
"Рат ће се наставити док се САД и Израел не суоче са понижењем, срамотом, трајним жаљењем и коначном предајом", рекао је портпарол иранског војног штаба у саопштењу, које је пренео ирански државни медиј ИРИБ.
"Након снажних и незамисливих удараца које сте већ примили, очекујте још разорније, опсежније и деструктивније акције од нас", наводи се у саопштењу.
Иран је такође одбацио Трампове тврдње да је његова војска озбиљно ослабљена, рекавши да САД "ништа не знају о нашим огромним и стратешким капацитетима".
"Центри за које верујете да сте циљали су безначајни. Наша стратешка војна производња се одвија на локацијама које потпуно не знате – и до којих никада нећете моћи да досегнете", истиче се у саопштењу.
Напад на Абу Даби
Системи противваздушне одбране Абу Дабија успешно су пресрели ракету у близини индустријског центра изван главног града Уједињених Арапских Емирата, саопштила је у четвртак градска канцеларија за медије.
Пресретање ракете у близини економских зона Халифа Абу Дабија (КЕЗАД) изазвало је мању штету и није било повређених, саопштила је канцеларија.
Трамп прети обуставом оружја за Украјину: притисак на Европу због Ормуског мореуза
Доналд Трамп запретио је да би могао да обустави продају оружја Украјини како би извршио притисак на европске савезнике да се укључе у акцију поновног отварања Ормуски мореуз, наводи се у новом извештају.
Према писању Фајненшел тајмс, претња се односи на иницијативу ПУРЛ (Приоритетна листа потреба Украјине), која функционише у оквиру Северноатлантски савез.
Реч је о програму кроз који европске земље купују оружје од Сједињених Америчких Држава и прослеђују га Украјини.
Позивајући се на изворе упознате са разговорима, лист наводи да би Бела кућа могла да обустави испоруке како би приморала савезнике да подрже америчке потезе на Блиском истоку.
Трамп је у више наврата критиковао европске земље због, како тврди, недовољне подршке америчком рату против Ирана.
Цена нафте поново скаче: Трамп окривио Иран за скок изнад 100 долара
Цена нафте поново је премашила 100 долара по барелу након обраћања нацији председника САД Доналд Трамп.
Северноморска нафта Брент скочила је са 99 на 106 долара, а Трамп је за нагли раст окривио Иран.
Он је изјавио да је поскупљење „у потпуности резултат иранског режима који спроводи безумне терористичке нападе на комерцијалне танкере и суседне земље које немају везе са сукобом“.
Додао је да ће раст цена енергије бити „краткотрајан“.
Трамп је такође поновио да Сједињеним Америчким Државама није потребна нафта која пролази кроз Ормуски мореуз, нагласивши да земље које зависе од тог правца треба да преузму иницијативу у његовом отварању.
Напад пројектилима на Израел: војска тврди да пресреће претњу
Израел је био мета пројектила лансираних из Ирана, саопштила је израелска војска.
У саопштењу Израелске одбрамбене снаге наводи се да системи противваздушне одбране раде на „пресретању претње“.
Грађанима је првобитно наложено да оду у склоништа и остану тамо до даљег, али је та мера у међувремену укинута.
Ово је најновији у низу сличних инцидената током ноћи између среде и четвртка, док је Трамп у обраћању тврдио да су војне способности Ирана „уништене“.
Рат између Ирана и Сједињених Америчких Држава, уз све директније укључивање регионалних актера, улази у фазу која више не личи на ограничени сукоб, већ на озбиљну геополитичку прекретницу.
Поруке које стижу из Вашингтона, пре свега од Доналд Трамп, показују да се стратегија заснива на брзом сламању противника – али реалност на терену говори другачије. Иран, иако под притиском, очигледно задржава капацитет да одговори, што потврђују напади пројектилима и дестабилизација кључних тачака попут Ормуског мореуза.
Управо тај мореуз постао је симбол овог рата. Није реч само о војној контроли, већ о глобалној економији – јер свако затварање тог правца моментално подиже цену нафте и шаље таласе нестабилности широм света. Када цена енергената пређе психолошку границу од 100 долара, рат више није регионални проблем, већ глобални удар.
Додатну тежину даје политичка димензија сукоба. Трампове претње повлачењем из Северноатлантски савез и условљавање савезника отварају питање – да ли Запад наступа као јединствен блок или улази у фазу унутрашњих подела. Европа се налази између безбедносне зависности од Америке и страха од директног увлачења у рат.
Истовремено, ширење сукоба на Либан и ангажовање група попут Хезболах показује да Иран не води рат само директно, већ и кроз мрежу савезника. То додатно компликује ситуацију, јер свака нова тачка сукоба повећава ризик од неконтролисане ескалације.
Кључно питање сада није ко „побеђује“, већ колико далеко овај рат може да оде. Ако се настави гађање инфраструктуре, укључујући енергетику, и ако дође до потпуног затварања Ормуског мореуза, последице би могле да превазиђу границе Блиског истока – од економских шокова до политичких потреса у Европи и шире.
