ЦАРСКИМ РЕЗОМ СЕ РОДИ СВАКА ДРУГА БЕБА: Гинеколози откривају зашто је то забрињавајуће
Невероватно
У току прошле године чак 40 одсто беба од 63.855 укупно рођених, на свет је дошло царским резом, показују подаци Института за јавно здравље “Батут”.
Светска здравствена организација са друге стране сматра да би само 16 одсто свих порођаја требало да буде изведено овом методом.
Гинеколози тврде да број царских резова, из године у годину вртоглаво расте, па је сада вишеструко већи него пре две деценије. Чак се и труднице са свим параметрима нормалне трудноће - порађају у операционим салама.
Велика акција Министарства здравља: Бесплатни прегледи данас широм Србије
Велике промене у српском здравству: Покреће се пројекат БЕСПЛАТНИХ ПРЕГЛЕДА за све грађане
Акушери, међутим, упозоравају да царски рез, ако није медицински оправдан, никако није препоручљив и бољи у односу на природан порођај.
По речима проф. др Љиљане Мирковић, начелнице акушерске интензивне неге Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, царски рез треба радити искључиво када медицина каже да је то неопходно.
- Чињеница је да се у Србији бележи изразит пораст броја царских резова и да је тренутна бројка од безмало 40 одсто, неприхватљива. У свим земљама Запада које такође бележе пораст броја царских резова, публиковане су националне смернице за безбедно смањивање њиховог броја. Први корак ка смањивању броја царских резова је тачно праћење њиховог броја на националном нивоу. Други је увођење класификације индикација за царски рез - каже др Мирковић.
Више је разлога, по мишљењу др Мирковић, иначе и професора Медицинског факултета, зашто је неприхватљив овако висок проценат царских резова.
- Пре свега, царски рез је хитна хируршка операција којом се спасавају живот жене или фетуса, у порођају. Компликације као што су крварења, инфекције и тромбозе крвних судова чешће су код оперисаних жена, а већа је и смртност у тој групи породиља. Деца рођена царским резом су у каснијем животу изложена већем ризику за појаву астме и неких других аутоимуних обољења. У следећој трудноћи жене са царским резом имају већу шансу за појаву ниско усађене постељице - каже она.
Фактори који највише доприносе учесталости ове операције су - неадекватна матерична активност, претходни царски рез, карлични став плода, патња плода, пренесена трудноћа, вишеплодна трудноћа...
Царски рез је акушерска операција којом се хируршким путем завршава порођај и спада у најважније операције које се изводе у гинекологији и акушерству.
Такође, спада у једну од десет најчешћих великих операција.
- Променило се много тога последњих деценија што може објаснити учесталију појаву ризичних трудноћа, о чему нажалост, у Србији не постоји јасна евиденција. Жене рађају у каснијим годинама са више мањих или већих, латентних или манифестних обољења, више је мултиплих трудноћа као резултат асистираних репродуктивних технологија, труднице су чешће гојазне и са већим бројем штетних навика. У развијеним земљама се бележи пораст учесталости хипертензије и дијабетеса у трудноћи чак за 25 одсто - закључује др Мирковић.