Да ли је ово позадина неуспеле акције "Србија мора да стане"? Шолакови медији сваку несрећу покушавају да прикаче Вучићу - за то користе сваку прилику, као и сад

Тако, отприлике, гласи политичка агенда опозиције и њихових медија, односно Шолакових медија који навијају за опозицију.

И ово горе није политичка подметачина, ни трач, већ сушта истина коју они и не крију баш много.

Подсетимо се: после трагедије у Новом Саду, Емилија Миленковић, организаторка блокаде београдског ФПН о погибији петнаесторо људи је казала: "Некако је то нама дало разлог који смо сви некако хтели да се овако нешто покрене!"

Неко ће рећи: шта зна дете? и ову изјаву прогласити за неспоразум, неспретну формулацију… "Дете", двадесетогодишња студенткиња можда заиста и није била свесна пуног значења својих речи, можда је само поновила оно што је чула од одраслих.

Можда од бивше ректорке и једног од оснивача ПроГласа Иванке Поповић, која трагедију у Новом Саду сматра шансом и приликом коју опозиција не сме да прокоцка.

- Оно што ми као старији треба да своје страхове задржимо за себе, и да подржимо ту акцију и да сви заједно будемо истрајни да до промене дође. Оно што је за мене много страшнија помисао је да још једном пропустимо шансу, да прокоцкамо прилику - рекла је она.

Чему ово невесело подсећање на мрачну страну људске природе и морала?

Зато што није реч о изолованом случају, већ систему који само чека прилику. А ако се прилика не укаже у жељеном року, онда је систем производи.

То, производњу несреће у „шансу коју не треба прокоцкати“ гелдали смо и претходних дана на Шолаковим телевизијама и порталима кад је безумник колима покосио студенткињу Соњу П. док је са колегама стајала на тротоару.

Није било нормалног човека у Србији који није задрхтао од ужаса и бриге док је слушао или читао ту вест: повреде опасне по живот.

У новинарским коментарима, изјавама саговорника и коментарима читалаца на Н1, Новој и Данасу, држава је проглашена за убицу, а председник Србије за инспиратора гажења. Изјава оца повређене девојке да му је ћерка добро „захваљујући брзој реакцији лекара Универзитетског клиничког центра Србије“, прошла је испод радара Шолакових уредника. Као и енергична осуда државног врха, од Вучића наниже, и њихове жеље за брз опоравак.

Само петнаестак минута након несреће полиција је ухапсила возача, али Новој није сметало да објави огаван коментар којим се инсинуира да ће држава заштити кривца.

"Председниче. Заштитите и ову хуљу!", поручио је саркастично коментатор Нове. Ваљда је почео да пише текст одмах пошто се гажење догодило, па му је било жао да му пропадне труд кад је виновник ухапшен. Уосталом, овако или онако, Шолаковим новинарима Вучић је увек крив.

Три дана после несреће, девојка је отпуштена на кућно лечење. А шта су урадили „професионални“ медији?

Искористили су њеног суграђанина Предрага Воштинића, лидера опозиционог Локалног фронта, да кроз његову изјаву пласирају вест да ће „повређена девојка“ и даље морати да иде код лекара. Уобичајене лекарске контроле пласиране су као последица пребрзог отпуштања из болнице како би се минимизовао догађај.

Они просто не могу да прежале што им се овог пута није указала прилика коју не би смели да прокоцкају.

Као да не знају да мајка Мују није карала што се коцкао, него што се вадио...