ДА ЛИ ЈЕ СРБИЈА БИЛА ПОД ПРИТИСКОМ ЗАПАДА ДА ГЛАСА ПРОТИВ РУСИЈЕ НА РЕЗОЛУЦИЈИ УН? Постојале четири претње које су биле упућене Београду
Притисци да Србија заузме страну у украјинској кризи, окрене леђа Русији и прикључи се рестриктивним мерама Запада против Москве све су жешћи, а у "палети" уцена које евроатлантисти све чешће помињу је и та да би наша земља, уколико то не учини, могла да дође у ситуацију да се и сама нађе под ударом санкција!
"Показна вежба" била је у четвртак, када је Генерална скупштина Уједињених нација изгласала да се суспендује чланство Русије у Савету за људска права ове организације, а међу државама које су биле "за" била је и Србија.
Но, овај политички трилер на Ист Риверу имао је своју предигру у српској престоници. Како сазнајемо, дан уочи гласања, код шефа дипломатије Николе Селаковића "сјатили" су се амбасадори земаља ЕУ, Г7, међу којима и нови амерички амбасадор у Београду Кристофер Хил.
РУСИЈА УСКОРО ШИРИ ТЕРИТОРИЈУ? Прикључује јој се још једна земља, ова одлука ће све променити
ВЕЛИКИ СУКОБ УНУТАР ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ! Макрон и пољски премијер у рату - "он је десничар који мрзи Јевреје"
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ СУСПЕНДОВАЛЕ РУСИЈУ НА ПРЕДЛОГ АМЕРИКЕ! Руси упозорили на последице овакве одлуке
Нашој страни на том састанку јасно је стављено до знања да ако не подржи резолуцију о суспензији Русије свесно ће довести државу у опасност да остане без снабдевања сировом нафтом, што би био огроман ударац за привреду и грађане. Такође, на столу се нашло и упозорење потпуном блокадом наших европских интеграција, што у преводу значи и закључавање бриселске касе, али и рампу за инвестиције и могуће повлачење оних улагања са Запада која су већ у Србији. Западне дипломате нису криле да би се, у случају да Србија не подржи документ у УН, наша земља убудуће третирала као "декларисани противник њихове стране" у сукобу који западна цивилизација тренутно води против Русије.
Размере, како је и председник Александар Вучић рекао, "безобразлука" који се користи у овом фронтовском рату Запад - Русија, ишле су дотле да је ЕУ намерно у четвртак одложила одлуку о увозу нафте за тај дан за 18 часова, како би сачекали исход гласања у ГС УН заказано за 16 часова.
Србија се тако практично нашла у безизлазној ситуацији и иако је наша примарна одлука била да се суздржимо од гласања, под "баражном ватром" на крају је одлучено да подржимо резолуцију о суспензији Русије. Према нашим информацијама, било је позива и са друге стране, али није категорично речено да ће нас Кремљ ставити на листу непријатељских земаља ако гласамо за суспензију.
Председник Вучић је поновио после изјашњавања у УН да је Србија била под страховитим притисцима, да је једина земља у Европи која није увела санкције Русији, није национализовала ниједну руску компанију, нити је на било који начин санкционисала породице руских државника.
- Ми смо војно неутрална земља, нисмо политички неутрална држава, налазимо се на европском путу и док год се налазимо на европском путу не можемо да будемо политички неутрална држава, а војну неутралност ћемо да чувамо.
Председник је отворено признао да над Србијом "лебди" претња санкцијама и заустављања европског пута, а због односа према Русији.
- Драг ми је Запад, много волим Русију, а највише на свету волим Србију - рекао је Вучић.
Након изјашњавања Београда у ГС УН у петак је стигла вест да ће ЕУ изузети нашу земљу из санкција према Русији, што нас, како је оценила потпредседница Владе и министарка енергетике Зорана Михајловић, ставља у добру позицију. Објаснила је и да то конкретно значи да ће снабдевање нашег тржишта нафтом преко Јадранског нафтовода бити настављено и после 15. маја.
Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику, указује да су све европске земље, осим Белорусије, гласале за Резолуцију у ГС УН:
- Србија географски, политички, економски и вредносно припада тој групи и гласала је у складу са својим стратешким опредељењима. С друге стране, она је једина земља у Европи која се није придружила рестриктивним мерама према Русији. Засада је овакво позиционирање могуће, али постоје стални притисци са више страна да се Србија другачије постави. Што рат у Украјини буде дуже трајао, то ће и тренутна позиција Србије постајати мање одржива јер се свет око нас убрзано дели и закопава у сопствене ровове. У сваком случају, осуда рата и навијање за мир треба да и даље остане наша принципијелна идеја водиља приликом доношења одлука.
Да притисци тек следе и да ће њихова јачина зависити од дужине трајања украјинске кризе, сматра и Бранко Бранковић, наш некадашњи амбасадор у Мисији УН у Женеви:
- Морали смо да гласамо за суспензију Русије, јер смо уцењени од стране ЕУ. Захваљујући здравој финансијској, монетарној, економској политици, ми још јуначки одолевамо већини притисака. Али, они ће бити све јачи и за циљ имају, пре свега, да олабавимо везе са Русијом и Кином.
"МОСКВИ ИОНАКО ИСТИЧЕ ЧЛАНСТВО"
Диполомата Бранко Бранковић каже да резултат последњег гласања у Генералној скупштини УН ипак показује да Запад и даље нема чврсту већину против Русије, а коју пошто-пото покушава да обезбеди на глобалном нивоу.
- Иако је Резолуција усвојена, од 193 чланице УН, за њу је гласало 93, док је укупно 100 држава или било против, уздржано или није било у сали у тренутку изјашњавања. Ова резолуција имала је за циљ да се још једном истестира колика је антируска подршка, јер суспензија Москве из Савета за људска права и не значи много, с обзиром на то да Русима ускоро ионако истиче трогодишњи мандат у овом телу.
Наиме, Русија је у последњем изборном циклусу изабрана као једна од 47 чланица Савета за људска права УН са седиштем у Женеви.
- Ова резолуција је још једна политичка ујдурма Запада. Пошто немају праве аргументе против Русије, они желе да је елиминишу из комитета где ће се расправљати о људским правима у Украјини, како би онда имали одрешене руке да износе свакакве оптужбе, покрећу медијску машинерију, а да Москва не буде у стању да на то одговори, јер није члан.
"ДА СЕ УСКЛАДИТЕ СА САНКЦИЈАМА"
Портпарол ЕУ Петер Стано изјавио је у петак да Брисел очекује од Србије да се усклади са санкцијама ЕУ Русији или уведе сличне националне мере, због руске агресије на Украјину. Он је указао да ће ЕУ доносити важне одлуке за Србију на основу привржености Београда вредностима и принципима Уније.
- Разговарамо са Србијом у оквиру приступних преговора, као и кроз различите контакте - од експерата до највишег политичког нивоа. Процес је у току, а наши партнери у Србији, као и други, врло су свесни колико је ово питање важно за ЕУ - рекао је Стано.
"ДОБРО ЈЕ ШТО НЕ ЖЕЛИТЕ МЕРЕ"
Србија је, услед украјинског рата, изложена двоструком притиску - да се прикључи одлукама Запада и да призна Косово - поручила је у петак Жаклин Настић, посланица Левице у немачком Бундестагу.
Она је поновила да је НАТО агресија на бившу СРЈ била кршење међународног права и преседан, који је донео промену парадигме и довео до агресије на Ирак и сада на Украјину.
Настић је указала да у Бундестагу постоји јединство када је реч о осуди рата у Украјини, али не и по питању санкција, које сматра, неће окончати сукобе већ ће имати негативне последице не само на руске грађане, већ и на грађане целе Европе.
- Српска влада је у праву што се није прикључила санкцијама.
