Дачић се СЛОМИО на сахрани Палме - "Знај, брате мој, ми се не растајемо..." (ВИДЕО)

По жељи преминулог на сахрани говор су одржали Драгослав Бокан и Ивица Дачић.

Поштована породице, високопреосвећени митрополите, драги пријатељи, драги брате мој рођени и једини Драгане, заиста нисам очекивао да ћемо ускоро бити у овако једној прилици.  Митрополит и ја смо га добро познавали и то протеклих 30 година. Ја не говорим сада о политичкој линији, ми смо имали коалицију која је трајала 16 година, то је заиста реткост да са неким човеком имате сарадњу 16 година. Ја овде говорим о нашим односима у задњих 30 година.

"Он се није смирио док није направио цркву"

Зато када неко говори о Драгану Марковићу мора да познаје читав тај контекст и какав је био његов животни пут и да ово сад Кончарево не би било познато нити би у њему било изграђено ових инфраструктиуурних ствари да није било Драгана. 

Није било недеље да ме он не зове да му се нешто помогне. Тако је било за храм и цркву он се није смирио док није направио цркву и наравно да му је патријарх био обећао да ће да дође. И  то је за ово село вековни догађај да патријарх дође у ово село. Он је у животу све сам створио, он је сам радио њега нико није довео за руку и поставио га на педастал.

Дачич о Палмином животу

Мучио се и стварао сам, нико ко је сарађивао са њим не мпже да каже нешто лоше. Зато овде имамо две линије гледања, једна је ово што је Бокан малопре говорио, друга о њему као човеку.

 - Он је био велики Србин, исто тако је био Србин који је схватао да ништа не може да се уради без страних инвестиција и да треба имати један здрави патриотизам. Он је био спреман да то каже чак и када су многи саветовбали да то не каже. Јагодина је била пример решења која је он сам смишљао, ја не могу да кажем да је тим стручлњака стајао из тога. Од друштвених тема до неких делова града. Он ништа није за себе, није био човек који је дошао да му он није помогао. Друго питање он је био последњи бедем за сваки проблем, био је раме за плакање.

- Био је одан и веран, а то је одраз величине човека. Ја нисам имао рођеног брата, није ни он, зато смо ми један другог звали рођени брат. Ја се никад нисам наљутио на њега, сад се мало љутим јер нисам очекивао да це отићи без поздрава. Нисмо били свесни да ће се ово десити. Ми кад не верујемо да ће се десити, пропуштамо да му кажемо да га волимо. Ми се нисмо растали, заједно ћемо наставити. Он це се спомињати увек. Постоје људи о којима се не прича, а о њему ће се увек причати одавде па до вечности - казао је Дачић и додао:

- Тешки су растанци, али знај, брате мој, ми се не растајемо. Увек ћемо те се сећати. Нека ти је лака ова сељачка земља, ту смо ми, твоја браћа. Овде си поред свог оца, на земљи на којој си одрастао - рекао је он у потресном говору.