ДАН СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ НАТО АГРЕСИЈЕ! Вучић: "Никада нећемо опростити, али чувамо мир и будућност наше деце! Слава свим српским херојима!"

- Ово ми је 13. пут да присуствујем оваквим догађајима, 24. марта и обележавању НАТО агресије. Не би тога било да се Додик и ја нисмо договорили да све ствари и важне датуме из наше историје обележавамо заједно. Хвала и свим нашим пријатељима из региона који су вечерас овде — 24. март, кад год мислимо, прошло је толико година, ране су зацељење, али схватимо да нису ни близу зацељења, као да и даље крваре, као да је јуче све било - рекао је на почетку Вучић.

- Свако насиље данас није почело јуче, већ 24. марта 1999. године. И ако данас неко пита зашто се крши међународно право? Једини одговор је због дозволе која је на данашњи дан одобрена. И ако будемо окружени рушевинама читаве једне цивилизације, неће бити сумње да је тај крај почео 24. марта 1999. године. Желим да хронолошки и суштински повежем ствари и укажем на оно што је могуће да нам се догоди - објасио је. 

- Убијали су нам децу, цивиле, војнике, полицајце, и увек ћемо им одавати помен и сећати их се. Али ово упозорење је за будућност јер нам је то наук, а морамо учити из наше историје. Те 1999. године, пошто су се обрачунали са, како су мислили, лажно оптужујући Србе да су имали тензије, иако су они живели у Југославији, пошто су уништили српску Крајину, протерали становништво, оне које су могли побили су. Онда је дошао КиМ на ред и коначно уништавање Србије. Имали су албанске терористе које су до зуба наоружавали, страшан утицај на све медије за унутрашње рушење Србије, увек је било и оних који су били добровољно поданици њихови, али срећом увек је већински део био слободарски оријентисан - додао је Вучић.

Тражили су од мађарске владе да крену у напад са севера земље, недавно се открило, подсетио је Вучић.

Тражили су од мађарске владе да крену у напад са севера земље, недавно се открило, подсетио је Вучић.

- Захваљујући Виктору Орбану до тога није дошло, нашим генералима, официрима, полицајцима... који су се јуначки борили. После 5. октобра нисмо гонили никога ко је учествовао у НАТО агресији, само кривце. Када су овде у Врању убили 62 људи, када су убили малу Милицу и Ирену, то је био почетак рушења Србије, понижавања Србије.

Нестала је СРЈ за годину дана.

- Рекли су не треба нам савезна држава, па смо живели у Србији - Црној Гори, а онда је и ЦГ отишла. Онда су кренули и лажни преговори у Бечу, да би 2008. прогласили Албанци на КиМ своју независност. Ћутало нам је руководство, ћутали су сви. Нису смели да назову правим именом. Зашто? Зато што су ми говорили добићеш Нобелову награду, само признај Косово, а ја сам се трудио да гледам у будућност, увек сам пратио стопе моје деце, мање предака својих. Отимамо се од свега и градимо, Србија стаје на ноге и знамо да нам никада неће опростити то што смо хтели да будемо мало острво слободе, да будемо слуге народу свом а не туђим државама.

Како је истакао, Данска је прва признала независност Косова, данас се суочава са нападом на њихов територијални интегритет.

- Никако да се сете Србије и њеног интегритета. На европском смо путу и знамо да сами морамо да будемо снажни и јаки, мудри. Желим да знате сви само једну ствар, поготово ви из ових крајева, ми смо у међувремену градили нашу војску, неки су нам се смејали, али за нас не постоје више невидљиви авиони, не постоји необорив циљ, нико ко мисли или ко ће моћи да некажњено нападне нашу земљу. То сте ви, грађани Србије успели да изградите. Нећете од мене чути реч мржње, ни вечерас, ни никад. Урадили су уз помоћ највећих земаља света, а један мали народ им се супротставио и увек ће!

- Да нам у будућности сачува и једну и другу Милицу, и Сању, и Ирену, и Милену, и сваког дечака и девојчицу, да никада више не страдају од туђе злочиначке руке. И никада нам нису опростили то што и даље нисмо сагласни са њиховом дивном акцијом коју су спроводили 1999. године. И даље не разумеју како то нисмо довољно модерни, како то нисмо довољно фини да схватимо да ће нам све бити боље и лакше ако само на једном месту напишемо и потпишемо да се одричемо Косова и Метохије. Моја порука нашем народу на Косово и Метохији, нашим сестрама, нашој браћи пролазили су кроз Голготу и сваки пут би ме питали за једног страдалог албанског полицајца пре три године сваки пут никада ме нису питали за двојицу дечака у Штрпцу који су рањени тешко само зато што су носили бадњак и ишли да прославе Бадње вече - рекао је.

Обећао је мајкама, бакама, женама у нашој земљи да ће да чува мир.

- Зато не изговарам теже речи. Ако мислите да имам мањак емоција, немам. Ако мислите да не бих засузио пред вама, бих и нисам једном. Ако мислите да не бих изговорио неке теже речи, бих много, много, много теже. Али као председник републике имам обавезу да сачувам нашу децу и нашу будућност и да и даље снажимо и јачамо и нашу економију! Никада не смемо да будемо наивни, и да поверујемо у њихове лажи. И данас измишљају по свету шта им падне напамет, упадају и отимају лидере преко ноћи. Како коме падне напамет. О лицермерју европском нећу ни да причам, а све су радили заједно са Американцима - рекао је. 

Како је истакао, никада се неће извинити за злочине, ми то не смемо да заборавимо! Захвалио се свим људима који су се храбро борили за будућност своје земље, а потом изјавио саучешће породицама страдалих.

- Србија је све, за Србију вреди живети и борити се. 

- Сваки дан у календару није исти, поготово не овај, и овај дан се памти. Највећи војни савез у историји се вежбао на Републиком Српском и Србијом, како би остварио своје циљеве. Погодили су сву нашу будућност. Остварио своје амбиције и одабрао је баш Србе да на њима баца осиромашени уранијум који нам се погађао не само оног дана, јер погодио сву нашу будућност. И данас смо сведоци многих, нажалост, тек рођених беба у нашем народу које се лече по разним нашим здравственим институцијама од болести које су добиле због осиромашеног уранијума. То се не може опростити - навео је и додао: 

- Јер нас уче да праштамо, али како? Тукли су нас безумно, гађали су мостове, школе, болнице, гађали возове у покрету, аутобусе, њиве. Гађали су све што су стигли, гађали су радије и телевизије. Гађали су наш народ, убијали су у жељи да убију дух. Након се дебилно смејући.

Додик се захвалио председнику Александру Вучићу.

- Вама, господине Александре Вучићу, никад нећу престати да се захваљујем, а не треба ни овај народ да престане, зато што су јој заборавили и истргли овај дан. То је долазак на чело Србије вратио и враћа нам достојанство, достојанство да овде можемо да стојимо и кажемо ми смо тучени бомбама НАТО пакта само зато што су они тако одлучили зато што су се вежбали за неке друге операције, зато што никада нису имали јединство међусобно да то ураде кроз формалне системе одлучивања какав је уједињење нације него је група вољних и невољних, одлучила је да нама учини огромну историјску неправду и невољу. Цинично називајући ову операцију милосрдном, а остали су немилосрдни злочинци упамћени у историји нашег народа и зато је немогуће пристати ни на једну другу политику, осим политике војне неутралности и неучлањивања у НАТО савез - истакао је. 

Додик је истакао важност да се Срби држе заједно.

- Један народ за једну државу. Али да Србија под вођством Вучића и Република Српска, пратећи ту политику Србије, треба да остане стабилна, мирна, посвећена нашем народу. Тако сам ја, рачунајући да управо треба да буде посвећен, пре свега том циљу прихватио неке заиста неправедне одлуке које су долазиле из муслиманског Сарајева, не желећи да правим конфронтацију, рачунајући да је моје време тек долази. Као да долази време српском народу у целини. И зато сам овде да искажем поштовање српском народу и Србији, господину председнику, свима вама, Врањанцима овде, да кажем да Република Српска нема намеру да одустане. Република Српска ће се и даље борити, остаје стабилна и председник Вучић је вратио и хвала му за то и пажњу према Републици Српској коју смо ми осетили. Увек смо били браћа, зато живела Србија и живела Република Српска. 

Унука настрадалог Врањанца, Манета Анђелковића, Јулијана се обратила окупљенима.

- Рођена на Видовдан, унука Манета кога су злочинци убили у својој кући, а његову супругу Мирјану тешко повредили. Од тог 30. маја 1999. године, када су убијене моје играчке са којима сам се играла, кад су убијени мој и Иванов креветић, моја соба и моја кућа, живот моје породице се драстично променио. Место окупљања, сигурности и топлине претворио се у рушевине и тугу. Променио се и живот комшија - рекла је Јулијана на почетку.

Како је истакла, обавеза је да не заборавимо и учимо нове генерације колико је живот драгоцен.

- Мислим на свог деду, на његов осмех, на његов глас, на све оне тренутке које нисмо стигли да проживимо заједно. Али мислим и на све погинуле, знам да свака породица носи слично име у свом срцу. Тихи завет наше генерације је да ћемо чувати мир, да ћемо поштовати живот и једни друге. Да ћемо градити будућност у којој се оваква страдања никада неће поновити! Нека нас губитак наших најмилијих научи на вредност сваког дана, нека нас сећање позове на још већу одговорност. Данас се клањамо свим жртвама, имена уткана у историју наше земље, али још важније — они су за сва времена у нашим срцима - истакла је. 

Нека им је вечна слава и хвала, навела је за крај.

- Једно је сигурно, да смо скупили довољно снаге да јасно и гласно рат из 1999. године назовемо правим именом, агресијом, злочином већим од злочина.

Комеморативни скуп у Врању започео је поменом страдалима у НАТО бомбардовању који предводи патријарх српски Порфирије са архијерејима и свештенством Српске православне цркве.

- Драги Врањанци и драге Врањанке и сви ви са других српских сабрани данас у овом граду, помаже Бог и нека нас Господ све благослови. Све вас поздрављам као и један од вас, радујући се благослову, да посетим заједно са браћом архиђаконима и овај предео наше дивне, прелепе отаџбине и могућности да се сусретнемо лицем у лице и утешимо заједничком вером, надом и љубављу Господа нашег Исуса Христа према нама и наше у односу на њега. Радујем се, иако је тужан повод нашег сабрања - рекао је патријарх.

- Сила која Бога не моли, под паролом мира и промоције живота, сејала смрт и страх, остављајући за себе патњу и пустош. Данас смо се овде да своје рећи преточимо у молитве за све пострадале у овом граду и крају, а превасходно да се помолимо за две овдашње девојчице, Ирену Митић и Милицу Стојановић. Једна је у тренутку своје мученичке смрти имала 12, а друга 15 година. Бомба је усмртила Ирену док је на њиви свом ујаку помагала у сетви кукуруза. У васкрсне радости, тужна али света успомена на једну од последњих голгота нашег многострадалног и крстоносног народа. Страшно НАТО бомбардовање почето пре 27 година на данашњи дан претворило је нашу отаџбину наредних 78 дана све до 10. јуна 1999. године у ужасно стратиште, застрашујуће рушевине и згаришта, читаву нашу земљу са свим градовима и селима, као и сви њени становници, без изузетка, једностраном одлуком моћника овога света, нашли су се у ратном пламену који је гутао све пред собом, људе, градове, насеља, културна и природна добра, инфраструктуру - додао је. 

- Наше вечерашње молитвено сећање на пострадале из 1999. године истовремено је наш молитвени апел против сваког греха, који се зове рат и крвопролиће. Како над појединцем, тако и над заједницама, како над нашим, тако и над сваким народом на земљи - истакао је патријарх.

Како се може видети са лица места, церемонија је почела а дошао је и патријарх Порфирије, који ће водити помен страдалима.

Очекује се обраћање унуке једног од страдалих Врањанаца, Манета Анђелковића. Након тога очекује се обраћање Милорада Додика, као и председник Србије Александар Вучић.