DAN SEĆANJA NA ŽRTVE NATO AGRESIJE! Vučić: "Nikada nećemo oprostiti, ali čuvamo mir i budućnost naše dece! Slava svim srpskim herojima!"

- Ovo mi je 13. put da prisustvujem ovakvim događajima, 24. marta i obeležavanju NATO agresije. Ne bi toga bilo da se Dodik i ja nismo dogovorili da sve stvari i važne datume iz naše istorije obeležavamo zajedno. Hvala i svim našim prijateljima iz regiona koji su večeras ovde — 24. mart, kad god mislimo, prošlo je toliko godina, rane su zaceljenje, ali shvatimo da nisu ni blizu zaceljenja, kao da i dalje krvare, kao da je juče sve bilo - rekao je na početku Vučić.

- Svako nasilje danas nije počelo juče, već 24. marta 1999. godine. I ako danas neko pita zašto se krši međunarodno pravo? Jedini odgovor je zbog dozvole koja je na današnji dan odobrena. I ako budemo okruženi ruševinama čitave jedne civilizacije, neće biti sumnje da je taj kraj počeo 24. marta 1999. godine. Želim da hronološki i suštinski povežem stvari i ukažem na ono što je moguće da nam se dogodi - objasio je. 

- Ubijali su nam decu, civile, vojnike, policajce, i uvek ćemo im odavati pomen i sećati ih se. Ali ovo upozorenje je za budućnost jer nam je to nauk, a moramo učiti iz naše istorije. Te 1999. godine, pošto su se obračunali sa, kako su mislili, lažno optužujući Srbe da su imali tenzije, iako su oni živeli u Jugoslaviji, pošto su uništili srpsku Krajinu, proterali stanovništvo, one koje su mogli pobili su. Onda je došao KiM na red i konačno uništavanje Srbije. Imali su albanske teroriste koje su do zuba naoružavali, strašan uticaj na sve medije za unutrašnje rušenje Srbije, uvek je bilo i onih koji su bili dobrovoljno podanici njihovi, ali srećom uvek je većinski deo bio slobodarski orijentisan - dodao je Vučić.

Tražili su od mađarske vlade da krenu u napad sa severa zemlje, nedavno se otkrilo, podsetio je Vučić.

Tražili su od mađarske vlade da krenu u napad sa severa zemlje, nedavno se otkrilo, podsetio je Vučić.

- Zahvaljujući Viktoru Orbanu do toga nije došlo, našim generalima, oficirima, policajcima... koji su se junački borili. Posle 5. oktobra nismo gonili nikoga ko je učestvovao u NATO agresiji, samo krivce. Kada su ovde u Vranju ubili 62 ljudi, kada su ubili malu Milicu i Irenu, to je bio početak rušenja Srbije, ponižavanja Srbije.

Nestala je SRJ za godinu dana.

- Rekli su ne treba nam savezna država, pa smo živeli u Srbiji - Crnoj Gori, a onda je i CG otišla. Onda su krenuli i lažni pregovori u Beču, da bi 2008. proglasili Albanci na KiM svoju nezavisnost. Ćutalo nam je rukovodstvo, ćutali su svi. Nisu smeli da nazovu pravim imenom. Zašto? Zato što su mi govorili dobićeš Nobelovu nagradu, samo priznaj Kosovo, a ja sam se trudio da gledam u budućnost, uvek sam pratio stope moje dece, manje predaka svojih. Otimamo se od svega i gradimo, Srbija staje na noge i znamo da nam nikada neće oprostiti to što smo hteli da budemo malo ostrvo slobode, da budemo sluge narodu svom a ne tuđim državama.

Kako je istakao, Danska je prva priznala nezavisnost Kosova, danas se suočava sa napadom na njihov teritorijalni integritet.

- Nikako da se sete Srbije i njenog integriteta. Na evropskom smo putu i znamo da sami moramo da budemo snažni i jaki, mudri. Želim da znate svi samo jednu stvar, pogotovo vi iz ovih krajeva, mi smo u međuvremenu gradili našu vojsku, neki su nam se smejali, ali za nas ne postoje više nevidljivi avioni, ne postoji neoboriv cilj, niko ko misli ili ko će moći da nekažnjeno napadne našu zemlju. To ste vi, građani Srbije uspeli da izgradite. Nećete od mene čuti reč mržnje, ni večeras, ni nikad. Uradili su uz pomoć najvećih zemalja sveta, a jedan mali narod im se suprotstavio i uvek će!

- Da nam u budućnosti sačuva i jednu i drugu Milicu, i Sanju, i Irenu, i Milenu, i svakog dečaka i devojčicu, da nikada više ne stradaju od tuđe zločinačke ruke. I nikada nam nisu oprostili to što i dalje nismo saglasni sa njihovom divnom akcijom koju su sprovodili 1999. godine. I dalje ne razumeju kako to nismo dovoljno moderni, kako to nismo dovoljno fini da shvatimo da će nam sve biti bolje i lakše ako samo na jednom mestu napišemo i potpišemo da se odričemo Kosova i Metohije. Moja poruka našem narodu na Kosovo i Metohiji, našim sestrama, našoj braći prolazili su kroz Golgotu i svaki put bi me pitali za jednog stradalog albanskog policajca pre tri godine svaki put nikada me nisu pitali za dvojicu dečaka u Štrpcu koji su ranjeni teško samo zato što su nosili badnjak i išli da proslave Badnje veče - rekao je.

Obećao je majkama, bakama, ženama u našoj zemlji da će da čuva mir.

- Zato ne izgovaram teže reči. Ako mislite da imam manjak emocija, nemam. Ako mislite da ne bih zasuzio pred vama, bih i nisam jednom. Ako mislite da ne bih izgovorio neke teže reči, bih mnogo, mnogo, mnogo teže. Ali kao predsednik republike imam obavezu da sačuvam našu decu i našu budućnost i da i dalje snažimo i jačamo i našu ekonomiju! Nikada ne smemo da budemo naivni, i da poverujemo u njihove laži. I danas izmišljaju po svetu šta im padne napamet, upadaju i otimaju lidere preko noći. Kako kome padne napamet. O licermerju evropskom neću ni da pričam, a sve su radili zajedno sa Amerikancima - rekao je. 

Kako je istakao, nikada se neće izviniti za zločine, mi to ne smemo da zaboravimo! Zahvalio se svim ljudima koji su se hrabro borili za budućnost svoje zemlje, a potom izjavio saučešće porodicama stradalih.

- Srbija je sve, za Srbiju vredi živeti i boriti se. 

- Svaki dan u kalendaru nije isti, pogotovo ne ovaj, i ovaj dan se pamti. Najveći vojni savez u istoriji se vežbao na Republikom Srpskom i Srbijom, kako bi ostvario svoje ciljeve. Pogodili su svu našu budućnost. Ostvario svoje ambicije i odabrao je baš Srbe da na njima baca osiromašeni uranijum koji nam se pogađao ne samo onog dana, jer pogodio svu našu budućnost. I danas smo svedoci mnogih, nažalost, tek rođenih beba u našem narodu koje se leče po raznim našim zdravstvenim institucijama od bolesti koje su dobile zbog osiromašenog uranijuma. To se ne može oprostiti - naveo je i dodao: 

- Jer nas uče da praštamo, ali kako? Tukli su nas bezumno, gađali su mostove, škole, bolnice, gađali vozove u pokretu, autobuse, njive. Gađali su sve što su stigli, gađali su radije i televizije. Gađali su naš narod, ubijali su u želji da ubiju duh. Nakon se debilno smejući.

Dodik se zahvalio predsedniku Aleksandru Vučiću.

- Vama, gospodine Aleksandre Vučiću, nikad neću prestati da se zahvaljujem, a ne treba ni ovaj narod da prestane, zato što su joj zaboravili i istrgli ovaj dan. To je dolazak na čelo Srbije vratio i vraća nam dostojanstvo, dostojanstvo da ovde možemo da stojimo i kažemo mi smo tučeni bombama NATO pakta samo zato što su oni tako odlučili zato što su se vežbali za neke druge operacije, zato što nikada nisu imali jedinstvo međusobno da to urade kroz formalne sisteme odlučivanja kakav je ujedinjenje nacije nego je grupa voljnih i nevoljnih, odlučila je da nama učini ogromnu istorijsku nepravdu i nevolju. Cinično nazivajući ovu operaciju milosrdnom, a ostali su nemilosrdni zločinci upamćeni u istoriji našeg naroda i zato je nemoguće pristati ni na jednu drugu politiku, osim politike vojne neutralnosti i neučlanjivanja u NATO savez - istakao je. 

Dodik je istakao važnost da se Srbi drže zajedno.

- Jedan narod za jednu državu. Ali da Srbija pod vođstvom Vučića i Republika Srpska, prateći tu politiku Srbije, treba da ostane stabilna, mirna, posvećena našem narodu. Tako sam ja, računajući da upravo treba da bude posvećen, pre svega tom cilju prihvatio neke zaista nepravedne odluke koje su dolazile iz muslimanskog Sarajeva, ne želeći da pravim konfrontaciju, računajući da je moje vreme tek dolazi. Kao da dolazi vreme srpskom narodu u celini. I zato sam ovde da iskažem poštovanje srpskom narodu i Srbiji, gospodinu predsedniku, svima vama, Vranjancima ovde, da kažem da Republika Srpska nema nameru da odustane. Republika Srpska će se i dalje boriti, ostaje stabilna i predsednik Vučić je vratio i hvala mu za to i pažnju prema Republici Srpskoj koju smo mi osetili. Uvek smo bili braća, zato živela Srbija i živela Republika Srpska. 

Unuka nastradalog Vranjanca, Maneta Anđelkovića, Julijana se obratila okupljenima.

- Rođena na Vidovdan, unuka Maneta koga su zločinci ubili u svojoj kući, a njegovu suprugu Mirjanu teško povredili. Od tog 30. maja 1999. godine, kada su ubijene moje igračke sa kojima sam se igrala, kad su ubijeni moj i Ivanov krevetić, moja soba i moja kuća, život moje porodice se drastično promenio. Mesto okupljanja, sigurnosti i topline pretvorio se u ruševine i tugu. Promenio se i život komšija - rekla je Julijana na početku.

Kako je istakla, obaveza je da ne zaboravimo i učimo nove generacije koliko je život dragocen.

- Mislim na svog dedu, na njegov osmeh, na njegov glas, na sve one trenutke koje nismo stigli da proživimo zajedno. Ali mislim i na sve poginule, znam da svaka porodica nosi slično ime u svom srcu. Tihi zavet naše generacije je da ćemo čuvati mir, da ćemo poštovati život i jedni druge. Da ćemo graditi budućnost u kojoj se ovakva stradanja nikada neće ponoviti! Neka nas gubitak naših najmilijih nauči na vrednost svakog dana, neka nas sećanje pozove na još veću odgovornost. Danas se klanjamo svim žrtvama, imena utkana u istoriju naše zemlje, ali još važnije — oni su za sva vremena u našim srcima - istakla je. 

Neka im je večna slava i hvala, navela je za kraj.

- Jedno je sigurno, da smo skupili dovoljno snage da jasno i glasno rat iz 1999. godine nazovemo pravim imenom, agresijom, zločinom većim od zločina.

Komemorativni skup u Vranju započeo je pomenom stradalima u NATO bombardovanju koji predvodi patrijarh srpski Porfirije sa arhijerejima i sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve.

- Dragi Vranjanci i drage Vranjanke i svi vi sa drugih srpskih sabrani danas u ovom gradu, pomaže Bog i neka nas Gospod sve blagoslovi. Sve vas pozdravljam kao i jedan od vas, radujući se blagoslovu, da posetim zajedno sa braćom arhiđakonima i ovaj predeo naše divne, prelepe otadžbine i mogućnosti da se susretnemo licem u lice i utešimo zajedničkom verom, nadom i ljubavlju Gospoda našeg Isusa Hrista prema nama i naše u odnosu na njega. Radujem se, iako je tužan povod našeg sabranja - rekao je patrijarh.

- Sila koja Boga ne moli, pod parolom mira i promocije života, sejala smrt i strah, ostavljajući za sebe patnju i pustoš. Danas smo se ovde da svoje reći pretočimo u molitve za sve postradale u ovom gradu i kraju, a prevashodno da se pomolimo za dve ovdašnje devojčice, Irenu Mitić i Milicu Stojanović. Jedna je u trenutku svoje mučeničke smrti imala 12, a druga 15 godina. Bomba je usmrtila Irenu dok je na njivi svom ujaku pomagala u setvi kukuruza. U vaskrsne radosti, tužna ali sveta uspomena na jednu od poslednjih golgota našeg mnogostradalnog i krstonosnog naroda. Strašno NATO bombardovanje početo pre 27 godina na današnji dan pretvorilo je našu otadžbinu narednih 78 dana sve do 10. juna 1999. godine u užasno stratište, zastrašujuće ruševine i zgarišta, čitavu našu zemlju sa svim gradovima i selima, kao i svi njeni stanovnici, bez izuzetka, jednostranom odlukom moćnika ovoga sveta, našli su se u ratnom plamenu koji je gutao sve pred sobom, ljude, gradove, naselja, kulturna i prirodna dobra, infrastrukturu - dodao je. 

- Naše večerašnje molitveno sećanje na postradale iz 1999. godine istovremeno je naš molitveni apel protiv svakog greha, koji se zove rat i krvoproliće. Kako nad pojedincem, tako i nad zajednicama, kako nad našim, tako i nad svakim narodom na zemlji - istakao je patrijarh.

Kako se može videti sa lica mesta, ceremonija je počela a došao je i patrijarh Porfirije, koji će voditi pomen stradalima.

Očekuje se obraćanje unuke jednog od stradalih Vranjanaca, Maneta Anđelkovića. Nakon toga očekuje se obraćanje Milorada Dodika, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.