Данашњи дан био је један од НАЈКРВАВИЈИХ током НАТО бомбардовања: Први пут погођено срце Београда, разорен центар Алексинца, а убијани су искључиво цивили
У нападима 3. априла 1999. страдали су цивили, погођени су центри градова и кључна инфраструктура, а разарања су оставила трајне последице широм земље.
На данашњи дан, 3. априла 1999. године, током НАТО бомбардовања СР Југославије, Србија је претрпела један од најтежих удара на цивилне циљеве, када су у више градова агресори у својим злочиначким акцијама убили недужне цивиле и уништили кључну инфраструктуру.
Напади од југа до севера
У вечерњим сатима, НАТО авиони су са више пројектила разорили центар Алексинца, иако су најближи војни циљеви били удаљени километрима. У овом нападу убијено је 12 цивила, док је неколико десетина људи повређено. Разарање је било огромно – уништене су куће, оштећене зграде и инфраструктура, а град је остао завијен у диму и страху.
Истог дана, у нападу на Врање, НАТО авијација усмртила је још двоје цивила, потврђујући образац напада у којима су страдали недужни људи, далеко од било каквих војних циљева. Матрица је била сада већ устаљена - туци где год, само да Срби страдају.
По први пут од почетка агресије, авиони НАТО-а први пут су гађали ужи центар Београда, чиме је бомбардовање проширено на административно и урбано језгро престонице. На мети су се нашле зграде републичког и савезног Министарства унутрашњих послова, док је истовремено погођен и Земун, где је делимично уништена зграда Дома ваздухопловства.
Такође, истог дана у Новом Саду је настављен низ удара на кључну инфраструктуру, када је срушен још један мост на Дунаву, други од почетка агресије. Овим нападом додатно је отежано функционисање града и прекинуте су важне саобраћајне везе - грађанима је уливен додатни страх, а агресори су полако покушавали да паралишу Нови Сад.
Епилог
НАТО агресија на СР Југославију трајала је укупно 78 дана, од 24. марта до 10. јуна 1999. године. Иако тачан број никада није утврђен, нека устаљена бројка каже да је током бомбардовања СР Југославије погинуло више од 2.500 цивила, међу којима је било и деце, док је више хиљада људи рањено, од чега се процењује да су скоро половину чинила деца. Уништени су мостови, болнице, школе, фабрике и бројни цивилни објекти широм земље.
Агресија је окончана потписивањем Кумановског споразума, након чега су се снаге безбедности СР Југославије повукле са Косова и Метохије, а на терен су распоређене међународне снаге, које су тамо остале до дан-данас.
Србија Данас/Курир