Рат у Иран улази у најопаснију фазу: Трамп прети новим ударима, Иран узвраћа - Европа у паници, нафта преко 100 долара
Рат између Ирана и Сједињених Америчких Држава ушао је у 35. дан, а свет се налази на ивици ширег регионалног сукоба чије последице већ потресају глобалну економију и безбедност. Од првих удара и брзог ширења фронта, преко укључивања савезника и затварања кључних морских рута, до све отворенијих претњи потпуном ескалацијом – протеклих пет недеља променило је геополитичку мапу Блиског истока и отворило питање: да ли је ово почетак дуготрајног рата без јасног краја?
Рат у Ирану, дан 35 – шта треба да знате:
- Амерички председник Доналд Трамп поново је запретио Ирану новим нападима. Након што су у претходним ударима погођени највећи мостови у земљи, поручио је да би следеће мете могли да буду додатни мостови, али и електроенергетска инфраструктура, уколико Техеран не уради „оно што мора“.
- Одговор из Ирана стигао је оштро. Председник парламента упозорио је да ће Иранци „крварити“ како би одбранили своју земљу, уз поруку упућену Вашингтону: „Суочићете се са целом породицом – спремном и одлучном.“
- У међувремену, председник Француске Емануел Макрон јавно је критиковао начин на који Трамп води рат и комуницира о њему, поручивши му да „буде озбиљан“, у једној од најоштријих европских реакција до сада.
- Велика пажња усмерена је и на Хормушки мореуз, кључну тачку за светску трговину нафтом. Велика Британија је предводила виртуелни самит са више од 40 држава, на којем се разговарало о могућим санкцијама Ирану уколико мореуз остане затворен.
- На тржишту енергената већ се осећају последице – цена нафте поново је скочила и премашила 100 долара по барелу, након Трамповог обраћања у ударном термину.
- Истовремено, расте забринутост због ширења сукоба. Петнаест европских земаља затражило је прекид израелске инвазије на Либан, где Хезболах, који има подршку Ирана, све више улази у директне борбе.
- На крају, потрес у америчкој војсци – начелник Генералштаба САД напустио је функцију након што је, према извештајима, затражено његово повлачење од стране Пете Hegseth.
- Ситуација остаје изузетно напета, уз све већи ризик да сукоб прерасте у шири регионални рат.
Обавештајне службе САД: Иран и даље поседује значајан арсенал ракета и дронова
Обавештајне службе Сједињених Америчких Држава процењују да Иран, и поред интензивних америчко-израелских напада, још увек поседује значајан капацитет за лансирање ракета и дронова, изјавили су за CNN извори упознати са обавештајним подацима.
Отприлике половина иранских ракетних лансера и даље је нетакнута, док хиљаде дронова за једносмерне нападе остају у арсеналу Техерана, навели су извори.
Процене указују да је велики део иранских крстарећих ракета за обалску одбрану неоштећен, јер америчка кампања није била фокусирана на те циљеве.
И поред тога што су САД погодиле више од 12.300 војних мета у Ирану и елиминисале кључне високе званичнике, укључујући врховног вођу Алија Хамнеија, ирански капацитет за ракетне и дрон нападе, како се наводи, и даље постоји.
Званичници Пентагона и Беле куће оспоравају процене CNN-a, тврдећи да је иранска војна моћ "знатно ослабила" и да САД и Израел контролишу ваздушни простор над Ираном.
Израелски извори процењују да је између 20 и 25 одсто лансирних система и даље оперативно, док су остали скривени у тунелима и пећинама.
Обавештајни подаци, такође, указују на изазове у циљању иранских подземних лансера, док ИРГЦ и даље поседује стотине малих пловила и беспилотних система способних да угрозе бродове у Ормуском мореузу.
САД и Израел настављају напоре да ослабе иранске капацитете, али званичници упозоравају да сукоб неће бити окончан брзо, јер Иран има довољно средстава за наставак напада на савезнике у региону.
ЕУ позива на јачање поморске мисије због Ормуског мореуза
Европска унија треба да појача своју поморску мисију "Аспидес" ради заштите кључних трговинских рута, услед поремећаја изазваних ратом који предводе Сједињене Америчке Државе и Израел против Ирана, изјавила је синоћ Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас.
Она је, након разговора са представницима више од 40 земаља о поновном отварању Ормуског мореуза, који је организовала британска министарка спољних послова Ивет Купер, поручила да тај пловни пут има глобални значај, пренео је Ројтерс.
"Ормуски мореуз је глобално јавно добро. Ирану не сме бити дозвољено да наплаћује пролаз бродовима, јер међународно право не признаје такве праксе", навела је Калас у објави на друштвеној мрежи Икс.
Према њеним речима, разматране су дипломатске, економске и безбедносне мере за обезбеђивање безбедне пловидбе, уз сарадњу са бродским компанијама.
Она је истакла да је поморска мисија ЕУ "Аспидес" већ помогла око 1.700 бродова у Црвеном мору, али да је неопходно њено додатно јачање како би се спречио губитак још једне кључне трговинске руте.
Дронови погодили рафинерију у Кувајту, избио пожар, нема повређених
Кувајтска нафтна корпорација саопштила је данас да је у нападу дронова погођена рафинерија Мина ал Ахмади.
Како је наведено, напади су проузроковали избијање пожара на оперативним јединицама, пренео је Ројтерс, позивајући се на извештаје катарске државне новинске агенције.
Према прелиминарним извештајима, нема повређених у нападу.
ИРГЦ: Оборили смо амерички авион Ф-35
Корпус исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) саопштио је данас да је оборио амерички војни авион Ф-35.
"Други амерички ловац Ф-35 уништен је на централном небу Ирана од стране новог напредног система ваздушне одбране ИРГЦ-а. Дотични ловац је из ескадриле Лејкенхит", наведено је у саопштењу ИРГЦ-а, преноси иранска новинска агенција Тасним.
Како је наведено, ловац је потпуно уништен и срушио се.
"У протеклих дванаест сати, ово је други ловац који је уништила одбрана ИРГЦ-а, а нема информација о судбини пилота јер се ловац распао. Ово је наш први одговор на Трампове глупости", речено је у саопштењу Гарде.
Иранска агенција Мехр објавила је и да је мало вероватно да је пилот преживео.
Од почетка рата у Ирану, ово је други извештај о томе да је погођен Ф-35.
ИРГЦ је 19. марта саопштио да је његова противваздушна одбрана погодила амерички ловац Ф-35 у ваздушном простору централног Ирана.
CNN је тада пренео, позивајући се на изворе који су упознати са инцидентом, да је амерички ловац Ф-35 принудно слетео у америчку ваздухопловну базу на Блиском истоку, након што га је погодила, како се верује, иранска противваздушна одбрана.
Све је почело изненадном ескалацијом напетости која је кулминирала директним војним ударима. Америчке снаге, по налогу председника Доналд Трамп, покренуле су операције усмерене на иранску војну инфраструктуру, уз образложење да је реч о „превентивним мерама“. Иран је готово моментално узвратио, активирајући не само своје регуларне снаге, већ и мрежу савезника широм региона.
У првој фази рата, која је трајала око недељу дана, сукоби су били интензивни, али релативно ограничени на војне циљеве. Међутим, већ у другој недељи долази до ширења сукоба – напади на танкере и инфраструктуру у Хормушки мореуз уздрмали су светско тржиште енергената и довели до наглог скока цена нафте. Глобалне силе почињу да се укључују – дипломатски, али и логистички.
Трећа недеља доноси озбиљну прекретницу. Израел улази у отворени сукоб против Хезболах у Либан, чиме рат добија нову димензију. Фронт се шири, а број цивилних жртава расте. Истовремено, све више европских земаља почиње јавно да критикује начин на који Вашингтон води операције, упозоравајући на ризик од неконтролисане ескалације.
У четвртој недељи рат улази у фазу исцрпљивања. Мета више нису само војне базе – гађају се мостови, енергетска постројења и кључна инфраструктура. Председник Француске Емануел Макрон упућује оштре поруке Вашингтону, док Велика Британија покушава да окупи међународну коалицију која би спречила потпуни колапс поморског саобраћаја кроз Персијски залив.
Последњи, 35. дан рата, показује да сукоб улази у најопаснију фазу. Реторика је све агресивнија, претње отвореније, а дипломатски канали све слабији. Иран поручује да је спреман на дуготрајни рат и „потпуну мобилизацију“, док Доналд Трамп најављује нове, још разорније ударе уколико Техеран не попусти.
У међувремену, свет већ осећа последице – цена нафте прелази психолошку границу, трговински токови су поремећени, а страх од ширења сукоба на читав Блиски исток постаје реалност. Након 35 дана, јасно је да ово више није само билатерални сукоб, већ криза која прети да прерасте у глобални проблем без брзог и једноставног решења.
