Dok su tvrdili da Srbija nema nikakve šanse u Vašingtonu, sada im smeta što Amerikanci ulaze u Đerdap 3: Novi zaokret u napadima na Vučića

Godinama unazad jedan od glavnih političkih narativa dela opozicionih i blokaderskih medija bio je da Srbija, navodno, gubi pozicije na Zapadu i da vlast predsednika Aleksandra Vučića nema ozbiljne kontakte sa administracijom u Vašingtonu.

U javnosti su se često pojavljivale ocene da su odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama narušeni, da je Srbija izgubila uticaj u međunarodnim centrima moći i da nema dovoljno zapadnih investicija u strateškim oblastima.

Međutim, poslednji razvoj događaja u vezi sa projektom Đerdap 3 ponovo je otvorio pitanje doslednosti takvih političkih poruka.

Naime, nakon što je potvrđeno da su američke kompanije pozvane da iskažu interesovanje za učešće u projektu jedne od najvažnijih budućih energetskih investicija u Srbiji, deo medija koji je ranije kritikovao vlast zbog navodno loših odnosa sa Vašingtonom sada problematizuje upravo mogućnost jačeg američkog prisustva u srpskom energetskom sektoru.

Od priče o “lošim odnosima sa SAD” do kritike saradnje sa Amerikancima

Posebnu pažnju javnosti izazvala je činjenica da su, u prethodnom periodu, usledili i intervjui predsednika Aleksandra Vučića za američke medije, dok je predsednik SAD Donald Tramp na svojoj mreži Truth Social podelio Vučićev intervju za Breitbart News. Tu informaciju preneli su i domaći i regionalni mediji.

Upravo zbog toga, deo javnosti sada ukazuje na kontradikciju u pristupu opozicionih medija: dok su ranije tvrdili da Srbija nema ozbiljan kanal komunikacije sa Vašingtonom, sada se kritikuje najava da bi najbolje američke kompanije mogle da učestvuju u jednom od najvećih energetskih projekata u zemlji.

U fokusu se našao tekst Nove, u kojem se otvara pitanje da li bi Srbija, izlazeći iz energetske zavisnosti od Rusije, mogla da upadne pod kontrolu neke zapadne sile. Takav ugao dolazi nakon godina kritika da Srbija, navodno, nema dovoljno zapadnih investicija i da vlast ne uspeva da obezbedi podršku Vašingtona za velike razvojne projekte.

Ambasada SAD objavila poziv za Đerdap 3

Podsetimo, Ambasada SAD u Srbiji objavila je javni poziv američkim kompanijama za iskazivanje interesovanja za učešće u projektu izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3. Prema objavljenim informacijama, rok za prijave je 25. jun 2026. godine, a projekat se pominje kao investicija vredna oko 2,63 milijarde evra.

Prema navodima Balkan Green Energy News-a, poziv je objavila Vlada Srbije preko Ministarstva rudarstva i energetike, a zasnovan je na sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o strateškoj saradnji u oblasti energetike. Taj sporazum je potvrđen zakonom i stupio je na snagu 28. marta 2025. godine.

Reč je o projektu koji se godinama pominje kao jedan od ključnih za buduću energetsku stabilnost Srbije. Ministarstvo rudarstva i energetike ranije je navelo da je Đerdap 3 projekat od strateškog značaja, a o njemu su razgovarali i predstavnici Srbije, Rumunije, EPS-a i rumunske kompanije Hidroelectrica.

Šta je zapravo Đerdap 3?

Đerdap 3 nije zamišljen kao klasična hidroelektrana sa novom branom na Dunavu, već kao reverzibilna hidroelektrana. To znači da bi sistem funkcionisao kao ogromna baterija elektroenergetskog sistema.

U periodima kada ima viška električne energije, voda bi se pumpala u viša akumulaciona jezera. Kada je potrošnja velika ili kada sistemu nedostaje struja, voda bi se vraćala kroz turbine i proizvodila električnu energiju.

Za razliku od Đerdapa 1 i Đerdapa 2, koji su klasične hidroelektrane na Dunavu, Đerdap 3 bi imao dve visinske akumulacije, više od 10 kilometara tunela i podzemni hidrotehnički sistem. Upravo zbog toga projekat se često opisuje kao najveća “baterija” elektroenergetskog sistema Srbije.

Prema podacima EPS-a, predviđeno je da se RHE Đerdap 3 gradi u tri etape. Ukupna snaga u sve tri faze bila bi 2.400 MW, dok bi akumulaciona jezera Pesača i Brodica imala ukupnu količinu vode od 578 miliona kubnih metara, što bi omogućilo stvaranje rezerve energije za krizne periode.

Zašto je projekat važan za Srbiju?

Energetski stručnjaci godinama ukazuju da Srbija, ukoliko želi veću proizvodnju iz obnovljivih izvora energije, mora da ima kapacitete za balansiranje sistema. To znači da sistem mora da može da reaguje kada nema dovoljno sunca ili vetra, odnosno kada proizvodnja iz obnovljivih izvora naglo opadne.

Direktor EPS-a Dušan Živković nedavno je ukazao da su dodatni proizvodni kapaciteti potrebni upravo za balansiranje elektroenergetskog sistema, posebno ako se planira dalji razvoj obnovljivih izvora energije.

U tom kontekstu, reverzibilne hidroelektrane imaju posebnu ulogu jer mogu da skladište višak energije i da ga vraćaju u sistem onda kada je najpotrebnije.

Drugim rečima, Đerdap 3 nije samo još jedan infrastrukturni projekat, već potencijalni oslonac buduće energetske bezbednosti Srbije.

Politička polemika oko američkog učešća

Upravo zato je najnoviji napad dela opozicionih medija izazvao pažnju. Dok je ranije dominirala kritika da vlast nema dovoljno snažne odnose sa SAD i da Srbija nema pristup velikim zapadnim investicijama, sada se kao problem postavlja mogućnost da američke kompanije učestvuju u jednom od najvažnijih energetskih projekata u zemlji.

Takav zaokret otvara pitanje da li je problem zaista u energetskom modelu i strateškim rizicima, ili se svaka odluka vlasti unapred tumači negativno - bez obzira na to da li ide ka jačanju odnosa sa Istokom, Zapadom ili ka diversifikaciji partnerstava.

Sa jedne strane, Srbija se godinama nalazi pod pritiskom da smanji energetsku zavisnost od jednog pravca snabdevanja i da proširi krug partnera. Sa druge strane, kada se otvori prostor za saradnju sa američkim kompanijama, pojavljuju se optužbe da bi zemlja mogla da pređe iz jedne zavisnosti u drugu.

Zbog toga Đerdap 3 nije samo energetska tema, već i novo polje političke borbe.

Srbija između energetske bezbednosti i političkih optužbi

Za Srbiju je ključno pitanje kako da obezbedi stabilan elektroenergetski sistem u narednim decenijama. Potrošnja električne energije raste, industrija traži pouzdano snabdevanje, a zelena tranzicija podrazumeva sve veće oslanjanje na obnovljive izvore energije.

U takvim okolnostima, reverzibilne hidroelektrane postaju strateški važne jer omogućavaju skladištenje energije i veću otpornost sistema.

Zato se Đerdap 3 posmatra kao projekat koji bi mogao da poveća energetsku nezavisnost Srbije, poboljša stabilnost mreže i omogući veće uključivanje energije iz sunca i vetra.

Ipak, umesto da se o projektu vodi stručna rasprava - o tehnologiji, finansiranju, zaštiti životne sredine, ulozi Rumunije, uticaju na elektroenergetski sistem i rokovima realizacije - politička debata se ponovo svela na napad na vlast i predsednika Vučića.

Odnos sa SAD kao politički test

Najnoviji slučaj pokazuje da se odnosi Srbije i SAD sve više koriste kao unutrašnjopolitička tema. Kada se tvrdi da Srbija nema dobre odnose sa Vašingtonom, to se predstavlja kao dokaz neuspeha spoljne politike. Kada se pojave konkretni signali saradnje, onda se otvara pitanje “prevelikog” američkog uticaja.

Upravo tu se vidi politička kontradikcija: ono što je do juče predstavljano kao nedostatak, danas se predstavlja kao opasnost.

Poziv američkim kompanijama za Đerdap 3 ne znači automatski da je projekat završen, niti da je doneta konačna odluka o izvođačima. On predstavlja fazu iskazivanja interesovanja i otvaranja prostora za potencijalnu saradnju. Ali politička reakcija dela medija pokazuje da će ovaj projekat, iako pre svega energetski, imati i snažnu političku dimenziju.

Podsetimo, Đerdap 3 je projekat reverzibilne hidroelektrane koji se u Srbiji pominje decenijama, ali je ponovo aktuelizovan nakon što je Ambasada SAD u Srbiji objavila poziv američkim kompanijama da iskažu interesovanje za učešće u njegovoj realizaciji.

Planirani kapacitet projekta pominje se na nivou do 2.400 MW, dok bi sistem funkcionisao kao veliko skladište električne energije. Umesto nove brane na Dunavu, predviđene su visinske akumulacije, tuneli i podzemni hidrotehnički sistem.
Za vlast, ovaj projekat predstavlja jedan od simbola buduće energetske stabilnosti. Za deo opozicionih medija, međutim, on je postao nova tema za političku kritiku - i to nakon godina tvrdnji da Srbija nema dovoljno snažne odnose sa Zapadom i SAD.

Upravo zato slučaj Đerdap 3 pokazuje da se politički narativi često menjaju brže od samih činjenica.