Ђурђевић Стаменковски на 111. годишњици Колубарске битке: Србија се не чува само храброшћу, већ и добротом
- Величина једног народа не мери се само снагом оружја, већ и снагом савести - поручила је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски у Лазаревцу, након полагања венаца у Спомен-храму Свети Димитрије са костурницом, поводом обележавања 111. годишњице од Колубарске битке у Првом светском рату.
Она је нагласила и да се Србија не чува само храброшћу, већ и добротом и да је читава етика српског народа утемељена у видовданском завету, који није позив на освету према туђем, већ поклич у одбрани свога.
- Зато се богатство српске историје не огледа само у победама, већ пре свега у моралним подвизима, у примерима части, правде и човечности, чак и према побеђеном. У смрти, Срби су показали да човек остаје човек и онда када престане да буде непријатељ. Показали су свету и да војници зараћених страна могу и почивати једни поред других - истакла је министар.
Према њеним речима, лазаревачки маузолеј није само споменик победе. Он је маузолеј милосрђа и праштања који, како је истакла, није једини. Навела је да се исто сведочанство налази у спомен-костурници на Гучеву и на војничком гробљу у Нишу, где су заједно сахрањени ратници Краљевине Србије и Аустроугарске монархије.
- Такав морал српски војник није стекао у рову, он је, у рат, понет из куће, из породице и из вере - нагласила је Ђурђевић Стаменковски.
Како је истакла, победа у Колубарској бици је победа љубави над мржњом, морала над осветом и душе над ратом. Нагласила је да се та победа не чува само у камену, и у костурницама и споменицима, већ у свима нама.
- Зато ми данас треба да будемо онакви какви су они били. Да бранимо своје, без мржње према туђем. Да будемо постојани, али праведни, храбри, али човечни и да у временима мира не изневеримо морал који је српски војник носио у најтежим временима рата - истакла је министар.
Она је нагласила да смо дужни да живимо достојно жртве наших предака, у слози, одговорности и љубави према отаџбини, јер, како је навела, ако су они могли да покажу милосрђе у вихору страдања, ми немамо право да га заборавимо у миру.
- Ако су они опростили непријатељу, ми морамо опростити једни другима - закључила је Ђурђевић Стаменковски.