ТАКО БЛИЗУ, А ТАКО ДАЛЕКО? Како да Србија отвори пут ка ЕУ и нове кластере - ДВА КОРАКА КЉУЧНА

Наредних неколико месеци биће кључно за наставак европског пута Србије. Уколико изостане напредак у кључним областима са стране Србије, изостаће и отварање нових кластера, а то ће значити даље продубљивање јаза и продужавање блокаде која траје готово две године.

Какве су шансе Србије - зависи кога питате. У Европској комисији су јасни. Како кажу, Србија постоје два кључна корака, уједно и најкомплекснија и најтежа - владавина права и нормализација односа Београда и Приштине. 

- У оквиру преговора Србије са Европском унијом, напредак у области владавине права и нормализације односа са Косовом одлучујући су за даљи темпо преговора о приступању ЕУ. Очекујемо да ће Србија остварити континуиран и суштински напредак у владавини права, у складу са обавезама из својих акционих планова (у поглављима 23 и 24) - наводе у ЕК.

С друге стране, у Министарству за европске интеграције су оптимисти. Министарка Јадранка Јоксимовић каже да су све обавезе Србије у погледу кластера три (конкурентност и инклузивни раст) и четири (Зелена агенда и одржива повезаност) испуњене. Србија, самим тим, очекује да до краја године ова поглавља буду отворена. 

Ипак, саговорници, стручњаци који се баве питањима европских интерграција, оцењују да ће политичка јесен пред нама, када се очекује редован годишњи извештај Европске комисије о напретку Србије, али и нова Међувладина конференција, бити у најмањем - неизвесна. 

Зашто је то тако? Пре свега јер је, да би извештај који је кључан за отварање нових поглавља и кластера био позитиван, неопходно да се виде конкретни резултати у кључним областима за које је Србија критикована у претходном, полугодишењм нон-пејперу о напретку, који је објављен у јуну ове године.

Имајући у виду критике и из тог извешаја, а које се тичу пре свега владавине праве, али и борбе против криминала и корупције, медија и примене медијских закона, поступања са ратник злочинима, као и усклађивања са политиком ЕУ и основних права и слобода, стручњаци указују да на многим од ових поља заправо нема суштинског напретка од јуна. 

ЕК: Коначна одлука у рукама чланица

Србија, иначе, од децембра 2019. није напредовала када су отварања поглавља у питању. Продужавање блокаде оцењује се као лош сигнал европској перспективи, али и опомену да се реформе не спроводе задовољавајућим темпом. 

Ипак, не зависи све ни само од Србије. 

- Комисија у потпуности подржава амбицију Србије да ове кластере отвори што је пре могуће. Охрабрујемо Србију да настави са постизањем конкретних резултата у реформама, укључујући и владавину права, с циљем отварања ових кластера током садашњег председавања - истакли су из ЕК.

Мада Европска комисија поздравља "значајан рад који је Србија уложила у поглавља у кластеру три и четири", они истичу да одлука о отварању кластера, у коначници, остаје у рукама држава чланица.

Управо то Србија је искусила у јуну, када је, након представљања извештаја, 10 земаља чланица ЕУ блокирало даљи напредак Србије и отварање кластера. "Црвено светло" тада су дале Немачка, Холандија, Белгија, Луксембург, Данска, Шведска, Финска, Ирска, Хрватска и Бугарска.

Разлози су различити, али познато је да често блокада не долази само због недостатка напретка, већ и, поготово када је реч о комшијским земљама, билатрелалних разлога.

Због те блокаде на Међувладиној конференцији у Луксембургу, на којој су учествовали представници српског преговарачког тима предвођени премијерком Аном Брнабић, а са друге високи фукнционери ЕУ за споиљну политику и проширење - није отворено ни једно поглавље, па самим тим ни кластер.

Конференција, како је тада појашњено, није практично ни организована са тенденцијом да се отворе нова поглавља и кластери, већ се расправљало о новој методологији.

Јоксимовић: Обавезе за кластер три и четири испуњене

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић за Euronews Србија наводи да очекује да Европска комисија у свом годишњем извештају о напретку Србије, који се очекује на јесен, пренесе објективне чињенице, јер је Србија посвећено радила на отклањању најважнијих примедби из претходног извештаја.

- Показали да смо стабилна и функционална држава са капацитетом за флексибилан и отпоран одговор на глобалну кризу и да је Влада Републике Србије посвећена наставку реформи. У складу са тим, надамо се да ће државе чланице препознати напор и труд који смо уложили у протеклом периоду, јер не постоји ниједно питање које ова Влада није узела у решавање - истакла је министрака Јоксимовић.

Наводи да ће Министарство истаћи шта је до сада урађено у погледу реформи у области владавине права, развоја региона, међусобног повезивања и повећања обима инвестиција у области привреде и инфраструктуре, ублажавања последица пандемије и омогућавања да се регион одупре кризи.

Уз то, како додаје, Србија ће представити и конкретне кораке предузете у циљу унапређења политичких и економских критеријума за чланство у ЕУ.

Она је навела и да је пандемија успорила и отежала спровођење многих активности, не само у Србији, већ и у ЕУ, те да зато очекује да извештај буде базиран на објективним и реалним чињеницама.

Такође, министарка је посебно истакла да су све обавезе Србије у погледу кластера три и четири испуњене.

- Као резултат тог снажнијег политичког ангажовања ми смо у веома кратком року Европској унији доставили неколико преговарачких позиција које су биле неопходне како бисмо у целости припремили кластер три и четири, чиме смо испунили све услове у том техничком смислу за отварање ових кластера - нагласила је министарка Јадранка Јоксимовић.

Он напомиње да истраживања јавног мњења које Министарство редовно спроводи показују значајан раст подршке реформама и процесу европских интеграција, као и знатно већу видљивост међу грађанима ЕУ, као највећег донатора развојних пројеката из различитих области.

- Зато оцена досадашњег успеха у процесу приступања не би требало да се своди само на рачунање отворених поглавља и кластера, посебно што се сада преговарају цели кластери поглавља, а не појединачна - додаје Јоксимовић.

Зашто струка није оптимистична 

Ипак, стручњаци нису тако оптимистични када су у питању нови извештај ЕК и даљи напредак Србије.

Како је раније рекао Немања Тодоровић Штиплија, уредник сајта "Еуропеан Western Балканс", нема изгледа да ће извештај Европске комисије бити позитиван.

- Шест месеци од нон-пејпер извештаја који се тицао поглавља 23 и 24 није било напретка у владавини права и не очекујем отварање ниједног поглавља односно преговарачких кластера - каже Штиплија.

Штиплија, ипак, не одбацује могућност да до отварања поглавља дође у децембру, што је редовни рок у коме се преговарачка поглавља и кластери отварају.

Он додаје да се чека било какав помак у поглављима 23 и 24.

- Влада покушава да прикаже неке брзе промене, уз неке извештаје које подноси Комисији, али ако погледате те извештаје и упоредите са оним што се очекује да се уради, ми смо врло мало урадили у односу на препоруке  Тела за праћење борбе против корупције (ГРЕЦО) и Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР) - каже Штиплија напомињући да се испнунила само препорука ОДИХР-а о увиду у бирачки списак.

Сличног мишљења је и Страхиња Суботић из Центра за европске послове (ЦЕП) који је за Euronews Србија рекао да Комисија константно упозорава Србију, а да значајан помак није видљив.

- Извештаји нам дају један јасан пресек стања и показују шта Европска комисија, као мотор проширења, посматра напредак Србије у периоду од годину дана - наводи Страхиња Суботић из Центра за европске политике.

Како је истакао, ЦЕП квантификује извештаје ЕК и бележи степен напретка.

- Напредак је прошле године био 3.03 на скали од један до пет, а годину пре је био 3.0, што значи да је остварен напредак од тек 0.3 процентна поена -- објашњава Суботић.

Такође, истиче да мора доћи до промене Устава.

- Србија ће свакако морати да промени Устав, што је једна стандардна пракса када се приступи ЕУ - каже Суботић.

Он је додао и да је важан фактор у даљем путу Србије ка Европској унији извештај Европског парламента, који се очекује неколико месеци након извештаја Комисије. Како наводи, тај извештај упућује експлицитније критике.

Шта је донела промена методологије?

Од промене методологије преговарања, није било значајног помака на путу Србије ка ЕУ. Од децембра 2019. није отворено ниједно поглавље, а садашња методологија подразумева отварање целих кластера, када сва поглавља у оквиру тих кластера буду спремна.

Методологија је промењена на иницијативу француског председника Емануела Макрона, а након што ју је ЕУ званично усвојила у мају 2020. године, стигла је потврда Србије да је прихвата.

У шест кластера груписана су 33 поглавља, док су два поглавља засебна и не припадају ниједном од кластера.

Тако је Србија сада, према броју отворених поглавља, негде на половини пута. Отворено је 18 од 35, од којих су два привремено затворена.

Када је реч о новој медотологији, министарка Јоксимовић је рекла да Србија након формалног прихватања нове методологије, без одлагања приступила реформисању капацитета како би ту прву политичку Међувладину конференцију дочекала спремно.

- Упркос чињеници да је усвојена нова методологија, још увек је присутна реалност да поједине државе чланице ЕУ не деле подједнако разумевање и ентузијам према идеји проширења ЕУ. Пример су суседне земље региона, које још увек чекају одобрење за почетак преговор - наводи Јоксимовић.

До децембра Словенија председава Европском унијом, те министарка наводи да су важне чињенице да је та  земља „искрени заговорник проширења и познавалац региона“.

- Најављен је и Самит ЕУ Западни Балкан током њиховог председавања, што је важно за држање теме високо на дневном реду ЕУ, иако сведочимо поновном усложњавању међународних односа, што ће свакако имати утицаја на дневни ред - каже министарка за ЕУ интеграције.

Она је посебно истакла значај наставка преговора и са другим земљама у региону. Наводи да је важно и да се сви кораци Србије правилно вреднују, као и да се Северна Македонија и Албанија уведу званично у процес.

- Не бих занемарила ни шири контекст европских интеграција у целом региону тзв. Западног Балкана, односно кандидате и потенцијалне кандидате, који већ дуже, посматрано у својој укупности, и ту не мислим толико на наш процес, стагнира и тавори у чардаку ни на небу ни на земљи - објашњава Јоксимовић.

Како је до сада изгледао пут Србије ка ЕУ

Од Европског савета одржаног у Феири, 1. јуна 2000. године, када је објављено да су све земље процеса стабилизације и придруживања "потенцијални кандидати" за чланство у ЕУ, почиње пут који траје до данас.

Србија је најпре, пре него што је завнично започела процес преговора, успела да добије безвизни режим када су у питању земље ЕУ, који је на снагу ступио 19. децембра 2009. године.

Након тога, 22. децембра 2009. године Република Србија понела званични захтев за чланство у Европској унији, а статус кандидата за чланство стекла је тек 1. марта 2012. године.

У Бриселу је 21. јануара 2014. године одржана прва међувладина конференција између Србије и Европске уније.

Годину дана касније, у марту 2015. завршена је прва фаза преговора која је подразумевала праћење  законодавства Републике Србије и степена његове усклађености са правиним тековинама Уније.

Након тога, Србија је у децембру исте године отворила и прва Поглавља у оквиру преговора са Европском унијом,  Поглавље 32 - Финансијски надзор и Поглавље 35 остало - нормализација односа  Београда и Приштине.

Србија је у наредном периоду отварала по четири поглавља годишње, осим у случају 2017. године када је отворила шест поглавља.

Последње поглавље отворено је 10. децембра 2019. године, а у питању је Поглавље четири - слобода кретања и капитала.

Од тада, Европски пут Србије је у стагнацији када је у питању отварање поглавља. Међутим, током 2020. године Европска унија усвојила је нову методологију придруживања у преговорима са Србијом и Црном Гором.

ЕУ је званично усвојила методологију у мају, а Србија је у јулу објавила да прихвата нову методологију придруживања.