TAKO BLIZU, A TAKO DALEKO? Kako da Srbija otvori put ka EU i nove klastere - DVA KORAKA KLJUČNA

Narednih nekoliko meseci biće ključno za nastavak evropskog puta Srbije. Ukoliko izostane napredak u ključnim oblastima sa strane Srbije, izostaće i otvaranje novih klastera, a to će značiti dalje produbljivanje jaza i produžavanje blokade koja traje gotovo dve godine.

ŽESTOK OKRŠAJ U EMISIJI! Čanak optužio voditelja da je NEVASPITAN, povisio ton pa se smejao na Čukanovićeva pitanja

ŽESTOK OKRŠAJ U EMISIJI! Čanak optužio voditelja da je NEVASPITAN, povisio ton pa se smejao na Čukanovićeva pitanja

OGLASIO SE LAJČAK - SITUACIJA SVE IZVESNIJA: Kakva su očekivanja EU od današnjeg sastanka u Briselu?

OGLASIO SE LAJČAK - SITUACIJA SVE IZVESNIJA: Kakva su očekivanja EU od današnjeg sastanka u Briselu?

KANDIĆKA BEZ STIDA I SRAMA OTPISUJE KOSOVO: Oglasila se na Tviteru pa "posavetovala" Vučića - "prestani da sprečavaš priznanje lažne države"

KANDIĆKA BEZ STIDA I SRAMA OTPISUJE KOSOVO: Oglasila se na Tviteru pa "posavetovala" Vučića - "prestani da sprečavaš priznanje lažne države"

Kakve su šanse Srbije - zavisi koga pitate. U Evropskoj komisiji su jasni. Kako kažu, Srbija postoje dva ključna koraka, ujedno i najkompleksnija i najteža - vladavina prava i normalizacija odnosa Beograda i Prištine. 

- U okviru pregovora Srbije sa Evropskom unijom, napredak u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom odlučujući su za dalji tempo pregovora o pristupanju EU. Očekujemo da će Srbija ostvariti kontinuiran i suštinski napredak u vladavini prava, u skladu sa obavezama iz svojih akcionih planova (u poglavljima 23 i 24) - navode u EK.

S druge strane, u Ministarstvu za evropske integracije su optimisti. Ministarka Jadranka Joksimović kaže da su sve obaveze Srbije u pogledu klastera tri (konkurentnost i inkluzivni rast) i četiri (Zelena agenda i održiva povezanost) ispunjene. Srbija, samim tim, očekuje da do kraja godine ova poglavlja budu otvorena. 

Ipak, sagovornici, stručnjaci koji se bave pitanjima evropskih intergracija, ocenjuju da će politička jesen pred nama, kada se očekuje redovan godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, ali i nova Međuvladina konferencija, biti u najmanjem - neizvesna. 

Zašto je to tako? Pre svega jer je, da bi izveštaj koji je ključan za otvaranje novih poglavlja i klastera bio pozitivan, neophodno da se vide konkretni rezultati u ključnim oblastima za koje je Srbija kritikovana u prethodnom, polugodišenjm non-pejperu o napretku, koji je objavljen u junu ove godine.

Imajući u vidu kritike i iz tog izvešaja, a koje se tiču pre svega vladavine prave, ali i borbe protiv kriminala i korupcije, medija i primene medijskih zakona, postupanja sa ratnik zločinima, kao i usklađivanja sa politikom EU i osnovnih prava i sloboda, stručnjaci ukazuju da na mnogim od ovih polja zapravo nema suštinskog napretka od juna. 

EK: Konačna odluka u rukama članica

Srbija, inače, od decembra 2019. nije napredovala kada su otvaranja poglavlja u pitanju. Produžavanje blokade ocenjuje se kao loš signal evropskoj perspektivi, ali i opomenu da se reforme ne sprovode zadovoljavajućim tempom. 

Ipak, ne zavisi sve ni samo od Srbije. 

- Komisija u potpunosti podržava ambiciju Srbije da ove klastere otvori što je pre moguće. Ohrabrujemo Srbiju da nastavi sa postizanjem konkretnih rezultata u reformama, uključujući i vladavinu prava, s ciljem otvaranja ovih klastera tokom sadašnjeg predsedavanja - istakli su iz EK.

Mada Evropska komisija pozdravlja "značajan rad koji je Srbija uložila u poglavlja u klasteru tri i četiri", oni ističu da odluka o otvaranju klastera, u konačnici, ostaje u rukama država članica.

Upravo to Srbija je iskusila u junu, kada je, nakon predstavljanja izveštaja, 10 zemalja članica EU blokiralo dalji napredak Srbije i otvaranje klastera. "Crveno svetlo" tada su dale Nemačka, Holandija, Belgija, Luksemburg, Danska, Švedska, Finska, Irska, Hrvatska i Bugarska.

Razlozi su različiti, ali poznato je da često blokada ne dolazi samo zbog nedostatka napretka, već i, pogotovo kada je reč o komšijskim zemljama, bilatrelalnih razloga.

Zbog te blokade na Međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu, na kojoj su učestvovali predstavnici srpskog pregovaračkog tima predvođeni premijerkom Anom Brnabić, a sa druge visoki fukncioneri EU za spoiljnu politiku i proširenje - nije otvoreno ni jedno poglavlje, pa samim tim ni klaster.

Konferencija, kako je tada pojašnjeno, nije praktično ni organizovana sa tendencijom da se otvore nova poglavlja i klasteri, već se raspravljalo o novoj metodologiji.

Joksimović: Obaveze za klaster tri i četiri ispunjene

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović za Euronews Srbija navodi da očekuje da Evropska komisija u svom godišnjem izveštaju o napretku Srbije, koji se očekuje na jesen, prenese objektivne činjenice, jer je Srbija posvećeno radila na otklanjanju najvažnijih primedbi iz prethodnog izveštaja.

- Pokazali da smo stabilna i funkcionalna država sa kapacitetom za fleksibilan i otporan odgovor na globalnu krizu i da je Vlada Republike Srbije posvećena nastavku reformi. U skladu sa tim, nadamo se da će države članice prepoznati napor i trud koji smo uložili u proteklom periodu, jer ne postoji nijedno pitanje koje ova Vlada nije uzela u rešavanje - istakla je ministraka Joksimović.

Navodi da će Ministarstvo istaći šta je do sada urađeno u pogledu reformi u oblasti vladavine prava, razvoja regiona, međusobnog povezivanja i povećanja obima investicija u oblasti privrede i infrastrukture, ublažavanja posledica pandemije i omogućavanja da se region odupre krizi.

Uz to, kako dodaje, Srbija će predstaviti i konkretne korake preduzete u cilju unapređenja političkih i ekonomskih kriterijuma za članstvo u EU.

Ona je navela i da je pandemija usporila i otežala sprovođenje mnogih aktivnosti, ne samo u Srbiji, već i u EU, te da zato očekuje da izveštaj bude baziran na objektivnim i realnim činjenicama.

Takođe, ministarka je posebno istakla da su sve obaveze Srbije u pogledu klastera tri i četiri ispunjene.

- Kao rezultat tog snažnijeg političkog angažovanja mi smo u veoma kratkom roku Evropskoj uniji dostavili nekoliko pregovaračkih pozicija koje su bile neophodne kako bismo u celosti pripremili klaster tri i četiri, čime smo ispunili sve uslove u tom tehničkom smislu za otvaranje ovih klastera - naglasila je ministarka Jadranka Joksimović.

On napominje da istraživanja javnog mnjenja koje Ministarstvo redovno sprovodi pokazuju značajan rast podrške reformama i procesu evropskih integracija, kao i znatno veću vidljivost među građanima EU, kao najvećeg donatora razvojnih projekata iz različitih oblasti.

- Zato ocena dosadašnjeg uspeha u procesu pristupanja ne bi trebalo da se svodi samo na računanje otvorenih poglavlja i klastera, posebno što se sada pregovaraju celi klasteri poglavlja, a ne pojedinačna - dodaje Joksimović.

Zašto struka nije optimistična 

Ipak, stručnjaci nisu tako optimistični kada su u pitanju novi izveštaj EK i dalji napredak Srbije.

Kako je ranije rekao Nemanja Todorović Štiplija, urednik sajta "European Western Balkans", nema izgleda da će izveštaj Evropske komisije biti pozitivan.

- Šest meseci od non-pejper izveštaja koji se ticao poglavlja 23 i 24 nije bilo napretka u vladavini prava i ne očekujem otvaranje nijednog poglavlja odnosno pregovaračkih klastera - kaže Štiplija.

Štiplija, ipak, ne odbacuje mogućnost da do otvaranja poglavlja dođe u decembru, što je redovni rok u kome se pregovaračka poglavlja i klasteri otvaraju.

On dodaje da se čeka bilo kakav pomak u poglavljima 23 i 24.

- Vlada pokušava da prikaže neke brze promene, uz neke izveštaje koje podnosi Komisiji, ali ako pogledate te izveštaje i uporedite sa onim što se očekuje da se uradi, mi smo vrlo malo uradili u odnosu na preporuke  Tela za praćenje borbe protiv korupcije (GRECO) i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) - kaže Štiplija napominjući da se ispnunila samo preporuka ODIHR-a o uvidu u birački spisak.

Sličnog mišljenja je i Strahinja Subotić iz Centra za evropske poslove (CEP) koji je za Euronews Srbija rekao da Komisija konstantno upozorava Srbiju, a da značajan pomak nije vidljiv.

- Izveštaji nam daju jedan jasan presek stanja i pokazuju šta Evropska komisija, kao motor proširenja, posmatra napredak Srbije u periodu od godinu dana - navodi Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.

Kako je istakao, CEP kvantifikuje izveštaje EK i beleži stepen napretka.

- Napredak je prošle godine bio 3.03 na skali od jedan do pet, a godinu pre je bio 3.0, što znači da je ostvaren napredak od tek 0.3 procentna poena -- objašnjava Subotić.

Takođe, ističe da mora doći do promene Ustava.

- Srbija će svakako morati da promeni Ustav, što je jedna standardna praksa kada se pristupi EU - kaže Subotić.

On je dodao i da je važan faktor u daljem putu Srbije ka Evropskoj uniji izveštaj Evropskog parlamenta, koji se očekuje nekoliko meseci nakon izveštaja Komisije. Kako navodi, taj izveštaj upućuje eksplicitnije kritike.

Šta je donela promena metodologije?

Od promene metodologije pregovaranja, nije bilo značajnog pomaka na putu Srbije ka EU. Od decembra 2019. nije otvoreno nijedno poglavlje, a sadašnja metodologija podrazumeva otvaranje celih klastera, kada sva poglavlja u okviru tih klastera budu spremna.

Metodologija je promenjena na inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona, a nakon što ju je EU zvanično usvojila u maju 2020. godine, stigla je potvrda Srbije da je prihvata.

U šest klastera grupisana su 33 poglavlja, dok su dva poglavlja zasebna i ne pripadaju nijednom od klastera.

Tako je Srbija sada, prema broju otvorenih poglavlja, negde na polovini puta. Otvoreno je 18 od 35, od kojih su dva privremeno zatvorena.

Kada je reč o novoj medotologiji, ministarka Joksimović je rekla da Srbija nakon formalnog prihvatanja nove metodologije, bez odlaganja pristupila reformisanju kapaciteta kako bi tu prvu političku Međuvladinu konferenciju dočekala spremno.

- Uprkos činjenici da je usvojena nova metodologija, još uvek je prisutna realnost da pojedine države članice EU ne dele podjednako razumevanje i entuzijam prema ideji proširenja EU. Primer su susedne zemlje regiona, koje još uvek čekaju odobrenje za početak pregovor - navodi Joksimović.

Do decembra Slovenija predsedava Evropskom unijom, te ministarka navodi da su važne činjenice da je ta  zemlja „iskreni zagovornik proširenja i poznavalac regiona“.

- Najavljen je i Samit EU Zapadni Balkan tokom njihovog predsedavanja, što je važno za držanje teme visoko na dnevnom redu EU, iako svedočimo ponovnom usložnjavanju međunarodnih odnosa, što će svakako imati uticaja na dnevni red - kaže ministarka za EU integracije.

Ona je posebno istakla značaj nastavka pregovora i sa drugim zemljama u regionu. Navodi da je važno i da se svi koraci Srbije pravilno vrednuju, kao i da se Severna Makedonija i Albanija uvedu zvanično u proces.

- Ne bih zanemarila ni širi kontekst evropskih integracija u celom regionu tzv. Zapadnog Balkana, odnosno kandidate i potencijalne kandidate, koji već duže, posmatrano u svojoj ukupnosti, i tu ne mislim toliko na naš proces, stagnira i tavori u čardaku ni na nebu ni na zemlji - objašnjava Joksimović.

Kako je do sada izgledao put Srbije ka EU

Od Evropskog saveta održanog u Feiri, 1. juna 2000. godine, kada je objavljeno da su sve zemlje procesa stabilizacije i pridruživanja "potencijalni kandidati" za članstvo u EU, počinje put koji traje do danas.

Srbija je najpre, pre nego što je zavnično započela proces pregovora, uspela da dobije bezvizni režim kada su u pitanju zemlje EU, koji je na snagu stupio 19. decembra 2009. godine.

Nakon toga, 22. decembra 2009. godine Republika Srbija ponela zvanični zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, a status kandidata za članstvo stekla je tek 1. marta 2012. godine.

U Briselu je 21. januara 2014. godine održana prva međuvladina konferencija između Srbije i Evropske unije.

Godinu dana kasnije, u martu 2015. završena je prva faza pregovora koja je podrazumevala praćenje  zakonodavstva Republike Srbije i stepena njegove usklađenosti sa pravinim tekovinama Unije.

Nakon toga, Srbija je u decembru iste godine otvorila i prva Poglavlja u okviru pregovora sa Evropskom unijom,  Poglavlje 32 - Finansijski nadzor i Poglavlje 35 ostalo - normalizacija odnosa  Beograda i Prištine.

Srbija je u narednom periodu otvarala po četiri poglavlja godišnje, osim u slučaju 2017. godine kada je otvorila šest poglavlja.

Poslednje poglavlje otvoreno je 10. decembra 2019. godine, a u pitanju je Poglavlje četiri - sloboda kretanja i kapitala.

Od tada, Evropski put Srbije je u stagnaciji kada je u pitanju otvaranje poglavlja. Međutim, tokom 2020. godine Evropska unija usvojila je novu metodologiju pridruživanja u pregovorima sa Srbijom i Crnom Gorom.

EU je zvanično usvojila metodologiju u maju, a Srbija je u julu objavila da prihvata novu metodologiju pridruživanja.