Годину дана две Србије: Док су блокадери палили, тукли и ширили лажи, Вучић градио путеве, фабрике и чувао мир

Оспоравање Србије и поткопавање свега што је председник учинио претходних година за нашу земљу - то је основна реторика блокадера.

Каква је то година иза нас? Година обележена протестима, блокадама и сталним тензијама, у којој су се сукоби са неистомишљеницима претварали у увреде, псовке и опасне поруке. 

Година у којој су се у јавном простору смењивале манипулације и дезинформације, док су улицама летели каменице, бејзбол палице и димне бомбе.

Да ли је то земља у каквој млади желе да живе и какву поруку заправо шаљу блокадери?

Блокирани факултети и путеви, закочен економски развој, свакодневни живот под притиском и разум гурнут у страну. 

Све чешћи позиви на лустрације, насиље и радикалне обрачуне, уз покушаје да се политички циљеви остварују улицом, а не институцијама. 

Тако се, корак по корак, обликовало друго, мрачно лице Србије - лице подела, нестабилности и непрекидних блокада. Ипак, Србија се не може уништити.

Председник Србије, Александар Вучић, борио се са свим изазовима и притисцима који су му наметнути.

Док су они рушили - он је градио, јер предаја за њега никада није била опција.

- Они нека наставе да ме мрзе, а ја ћу да наставим да волим Србију и да се борим за наш народ - поручио је председник.

Саобраћајнице, пруге, фабрике, нови сетови економских мера, реформе, повећање плата и пензија, брига о обичном човеку, али и јачање међународних односа са највећим светским силама - то је био одговор државе.

Јануар: Сукоби међу блокадерима и покушај парализе државе

Како је заправо све почело?

Почетак године обележио је инцидент на Правном факултету, где је дошло до туче међу самим блокадерима. Истину су покушали да прикрију, а за сопствено понашање да окриве, као и увек - Вучића. 

Крајем јануара председник Србије упутио је позив блокадерима на дијалог, покушавајући да смири ситуацију и врати разговор у институционалне оквире. Уместо одговора, уследио је позив на генерални штрајк, упућен просветним радницима и грађанима, са циљем да се живот у земљи потпуно заустави.

Том периоду претходиле су блокаде улица широм Србије, као и напади на институције и државне званичнике, што је додатно подигло тензије у друштву. Политичка криза кулминирала је падом Владе и оставком тадашњег премијера Милоша Вучевића. Месец је обележила и блокада Градске куће у Новом Саду, коју су организовали блокадери заједно са опозицијом, а која је завршена полицијском интервенцијом и повређивањем две особе, уз прве отворене сукобе са грађанима.

Фебруар: Блокаде саобраћајница и малтретирање грађана

Током фебруара широм Србије биле су блокиране кључне саобраћајнице, мостови у Београду и сва три моста у Новом Саду, чиме је живот грађана био озбиљно отежан.

Кретање кроз градове било је готово парализовано - људи нису могли да стигну на посао, да се врате кући, да покупе децу из вртића, оду код лекара или у набавку.

У исто време, председник Србије започео је месец одговором на студентске захтеве и још једним позивом на дијалог.

До данас ниједан одговор није стигао.

Док су блокаде покушавале да нанесу удар економији и потпуно паралишу Србију, држава је показивала снагу.

22. фебруара отворена је нова деоница Дунавског коридора, чиме је омогућено да се од Београда до Пожаревца путује за свега 50 минута.

Март: Почетак отвореног блокадерског насиља

Март је означио улазак у нову фазу - фазу отвореног насиља и потпуне радикализације.

Март је започео једним од најозбиљнијих инцидената у историји парламентарног живота Србије. На седници Народне скупштине, представници опозиције унели су бакље, бацали димне бомбе, прскали бибер-спреј, гађали и поливали водом посланике владајуће већине, док је скупштинска сала у једном тренутку била потпуно испуњена црним димом. Посланица Соња Илић, која је била у осмом месецу трудноће, испрскана је бибер-спрејем и хитно хоспитализована, док је посланица Јасмина Обрадовић доживела мождани удар.

Дана 21. марта у Нишу дошло је до напада блокадера на присталице СНС-а, које су гађали јајима, флашама воде и каменицама. У том инциденту повређене су десетине људи, док је Данијела Крстић из СНС-а задобила тешке повреде главе након што је погођена каменицом.

Након протеста одржаног у Београду 15. марта, који се завршио без остварења најављиваних циљева и очекивања да ће означити „почетак краја“ власти, део окупљених покушао је да насиљем надокнади политички неуспех. Том приликом ломљен је центар града, уништавани су паркирани трактори око Пионирског парка, сипан је шећер у резервоаре, више пута се покушавало пробијање заштитне ограде, бацане су бакље на полицију, а поједини блокадери су приведени због поседовања оружја.

Како протест није дао очекиване резултате, убрзо су уследиле оптужбе о наводној употреби „звучног топа“ од стране државе и МУП-а. Иако су ове тврдње више пута демантоване и оспорене конкретним доказима, блокадери су наставили да инсистирају на тој причи.

Крајем марта председник Србије састао се у Бриселу са високим званичницима Европске уније, након вишенедељног апеловања на мир, достојанство и одавање почасти жртвама трагедије у Новом Саду. У тренутку када су се из појединих кругова чули позиви на насилно преузимање власти, рушење уставног поретка, па чак и на убиство председника, Вучић је упорно позивао на смиривање тензија и одговорност.

Април: Напад на декана и блокада РТС-а

Април је протекао у снажном контрасту између институционалних активности државе и наставка насилних потеза блокадера. Председник Србије је током месеца именовао Ђура Мацута за мандатара нове Владе, 12. априла говорио на великом скупу „Не дамо Србију“ у Београду, коме је претходило развијање највеће српске тробојке у историји, док је 27. априла присуствовао обележавању Дана сећања на жртве геноцида у Јасеновцу.

Током обиласка инфраструктурних радова, Вучић је најавио да ће Србија већ на Видовдан имати више изграђених километара путева него у периоду од 1945. до 2012. године.

Истовремено, блокадери су наставили са радикализацијом својих потеза. Након што је 28. априла окончана вишенедељна блокада зграде РТС-а у Таковској и на Кошутњаку, истог дана догодио се бруталан напад на декана Факултета спорта и физичког васпитања у Новом Саду, Патрика Дрида, који је покушао да уђе у зграду свог факултета. Том приликом је тешко повређен, а возило Хитне помоћи које га је превозило било је блокирано, док су гуме на амбулантним колима чак и избушене.

Блокада РТС-а започела је 14. априла, када су блокадери практично заузели зграду Јавног сервиса и онемогућили нормалан рад запослених, држећи их у објекту скоро две недеље.

Због ове блокаде био је парализован саобраћај у строгом центру Београда и на Кошутњаку. Блокада је прекинута 28. априла, након што је испуњен захтев у вези са расписивањем конкурса за чланове РЕМ-а, који до данас није окончан, како се наводи, због опструкција самих блокадера, упркос покушајима власти да се процес заврши.

Мај: Разоткривена блокадерска лаж и важне дипломатске активности председника Вучића

Мај је протекао у знаку политичких захтева и интензивних дипломатских активности.

Упркос критикама које су долазиле и од блокадера и од појединих европских лидера, председник Србије је 9. маја присуствовао Паради победе у Москви, где се састао са председником Руске Федерације Владимиром Путином.

По повратку у Србију, Вучић је у Београду угостио председника Европског савета Антонија Кошту, настављајући дипломатске разговоре на више важних међународних адреса.

Јун: Напади на студенте који желе да уче и Видовдански хаос

Четвртог јуна у Студентском граду дошло је до физичког напада на студенте који су став против блокада изражавали тако што су само желели да уче. Међу њима је био и Милош Павловић, а напад се догодио док су са колегама мирно боравили у једном угоститељском објекту.

Кулминација је уследила 28. јуна, на Видовдан, када је протест блокадера прерастао у отворене сукобе са полицијом. Током нереда повређени су припадници МУП-а, а више учесника је приведено.

Након завршетка протеста, студентски блокадери су симболично скинули своје прслуке и поручили грађанима да „имају зелено светло да преузму ствар у своје руке“, након чега је уследио хаос обележен бакљама, топовским ударима и другом пиротехником усмереном ка полицији.

Тиме су показали оно што су покушавали да прикрију - насиље је њихово једино средство.

Овај догађај био је увод у готово потпуну блокаду Београда која је уследила током јула, када је кретање грађана било озбиљно ограничено, како током дана, тако и током ноћи.

Председник Вучић је у том периоду посетио Одесу, што је била прва званична посета једног српског председника Украјини, док је у више наврата обилазио радове на Фрушкогорском коридору, истичући значај тог пројекта за развој саобраћајне инфраструктуре.

Јул: Контејнер револуција и потпуна блокада

Блокадерске акције у јулу обележила је такозвана „контејнер револуција“, током које су блокадери превртали контејнере по градовима и њима блокирали саобраћај.

Забележене су и акције непрестаног прелажења пешачких прелаза како би се зауставило кретање возила, док су путеви у Београду и магистралне саобраћајнице широм Србије, нарочито током ноћи, били систематски блокирани.

Осим контејнера, на коловозе су изношени смеће, шут, душеци и разни други отпад.

Дана 14. јула покушано је спречавање одржавања пријемних испита на факултетима на Новосадском сајму, док су већ 16. јула блокадери почели да долазе на приватне адресе државних функционера, занемарујући чињеницу да на тај начин узнемиравају њихове породице и малу децу.

Август: демолирање просторија СНС и гнусна лаж о пребијеном дечаку у Ваљеву

Август је обележила једна од најбруталнијих ескалација насиља блокадера. 

13. августа, током напада на просторије СНС-а у Новом Саду, блокадери су покушали да се пробију до присталица те странке користећи камење, мотке и металне шипке. Ситуација је ескалирала до те мере да су страначке просторије током ноћи запаљене, и то у тренутку када су се у њима налазили људи који су могли бити живи спаљени. Након тога, блокадери су напали полицију, повредивши више припадника МУП-а.

У наставку тог насилног пира, сукоби су се прелили и на улице – блокадери су нападали грађане, а појавио се и снимак на којем се види како више њих брутално удара човека који лежи на земљи. Ништа мање драматичне сцене истог дана нису забележене ни у Београду, где су блокадери нападали полицију гађајући их свим доступним предметима, док су слични инциденти регистровани и у другим градовима широм Србије. Деловало је да је насиље блокадера достигло свој врхунац.

Насиље је настављено и крајем месеца. 

26. августа блокадери су напали полицију испред Филозофског факултета у Новом Саду, а већ 27. августа породична кућа студента Владимира Балаћа у Футугу, који се јавно залагао за повратак академаца на факултете, исписана је порукама мржње и графитима попут „Селите се дођоши“ и „Зборови Нови Сад“.

Док су блокадери наставили са насиљем, нападима на полицију и застрашивањем грађана, држава је у исто време показивала одговорност и бригу за становништво. 

Председник Србије Александар Вучић је 24. августа представио нови пакет економских мера за помоћ становништву, чија је примена почела 1. септембра.

Тим мерама ограничене су трговачке марже на 20 одсто у 23 категорије производа на период од шест месеци, што је довело до појефтињења више од 20.000 производа у продавницама. Омогућене су ниже рате за кредите, обезбеђене повољније цене електричне енергије и огревног дрвета за најугроженије грађане, док је минимална зарада повећана са 457 на 500 евра. Од 1. септембра запосленима у здравству и наставном особљу у основним и средњим школама плате су повећане за пет одсто.

Држава је отишла и корак даље у заштити грађана, обезбеђујући право на дом. Предложене су, а потом и усвојене измене Закона о извршењу и обезбеђењу, према којима извршитељи не могу одузети једину некретнину дужнику ако она не прелази 60 квадрата и ако у њој живи дуже од пет година. Донет је и Закон о легализацији, чиме је додатно учвршћена правна и социјална сигурност грађана.

У исто време, током августа, грађани су почели спонтано да се окупљају широм Србије на скуповима против блокада, шаљући поруке мира, помирења и дијалога, али и јасно захтевајући нормалан живот без насиља и паралисања свакодневице.

На међународном плану, председник Републике Србије Александар Вучић угостио је председницу Владе Републике Италије Ђорђу Мелони, потврђујући да Србија, упркос унутрашњим изазовима, остаје стабилан и поуздан партнер на међународној сцени.

Септембар: Низ важних састанака председника Вучића

Почетак септембра обележила је значајна посета Пекингу, где је председник Србије Александар Вучић био међу малобројним светским лидерима позваним да присуствују обележавању Дана победе и великој војној паради.

Том приликом додатно су учвршћени билатерални односи Србије и Кине, али су и продубљене економске и политичке везе са кључним међународним партнерима. Вучић је у Пекингу имао одвојене састанке са председником Народне Републике Кине Си Ђинпингом, као и са председником Руске Федерације Владимиром Путином, потврђујући позицију Србије као државе која води самосталну и уравнотежену спољну политику.

Крај месеца обележио је Вучићев боравак у Њујорку на заседању Генералне скупштине Уједињених нација, где се обратио светским лидерима говором који је изазвао велику пажњу међународне јавности.

У том обраћању, председник Србије је отворено говорио о селективној примени међународног права и двоструким стандардима у глобалној политици. Током септембра, Вучић је био и гост француског председника Емануела Макрона, чиме су додатно ојачани односи Србије и Француске.

И поред интензивних државничких активности, блокадери су наставили са насилним акцијама. У Новом Саду су испред Филозофског факултета напали полицију користећи шипке, бакље и мотке, изазивајући нове нереде и хаос.

Октобар: Блокадер упуцао човека у "Ћациленду"

Октобар је био обележен новим инцидентима блокадера, али и важним инфраструктурним догађајима. Један од блокадера, Владан Анделковић, ухапшен је након што је пуцао на Милана Богдановића, који се налазио у шатору испред Парламента, а потом је покушао и да запали шатор, наводећи да га „шатори нервирају“.

У исто време, председник Србије Александар Вучић наставио је са реализацијом кључних инфраструктурних пројеката. 

Присуствовао је пробијању десне тунелске цеви на тунелу „Иришки венац“, у оквиру брзе саобраћајнице „Нови Сад - Рума“ на Фрушкогорском коридору. Поред тога, 8. октобра званично је пуштена у комерцијални саобраћај брза пруга „Нови Сад - Суботица“, након чега је Вучић присуствовао свечаном отварању, наглашавајући да су развој инфраструктуре и повезивање региона приоритети које не могу да зауставе блокаде и нереди.

Крајем октобра, председник се поново обратио блокадерима позивајући их на смиривање тензија и дијалог, чак се и извинио демонстрантима у покушају да додатно смири ситуацију.

Ни овог пута одговор није стигао.

Новембар: Годишњица трагедије и нови сукоби

Почетак новембра обележен је снажним контрастом између државних активности и ескалације насиља блокадера. Првог новембра, председник Србије Александар Вучић присуствовао је молебану у Храму Светог Саве, који је служио патријарх Порфирије, за погинуле у паду надстрешнице у Новом Саду 2024. године.

Овим чином, Вучић је одао поштовање жртвама и истовремено указао на значај достојанства и јединства у тренуцима трагедије.

Већ 2. новембра, док су блокадери у центру Београда изазивали хаос и сукобе са полицијом, председник Србије био је фокусиран на будућност - обилазио је градилиште Националног стадиона у оквиру пројекта EXPO 2027, показујући да развој земље не може бити заустављен насиљем.

Истог дана, група агресивних демонстраната, окупљена под изговором „борбе за правду“ и злоупотребљавајући трагедију једне мајке која је изгубила дете, сукобила се са кордоном полиције. 

Блокадери су бацали флаше, каменице и металне предмете, вређајући припаднике МУП-а. Један полицајац је повређен након што је погођен у главу, док су остали морали да се повуку како би спречили још теже последице. Неколико дана касније, један од шатора коришћених у блокадама чак је запаљен, чиме је додатно потврђен континуитет насиља.

Децембар: Стабилност државе упркос покушајима дестабилизације

Крај године показао је да се блокадерски "политички програм" у пракси сводио искључиво на насиље и хаос.

Током децембра забележени су инциденти који то потврђују - сукоби у Мионици током локалних избора, као и напад ножем и пуцњава испред "Ћациленда", представљали су најупечатљивије примере деструктивних активности блокадера.

У исто време, председник Србије Александар Вучић посвећено је радио на кључним питањима стабилности и будућности државе.

Фокус је био на решавању питања НИС-а и обезбеђивању снабдевања гасом за грађане и привреду, док су истовремено вођени интензивни разговори са страним државницима у циљу јачања међународне позиције Србије.

Почетком децембра боравио је у Бриселу, где се састао са највишим званичницима Европске уније, док је у другој половини месеца у Београду угостио грузијског председника Михаила Кавелашвилија и словачког председника Петера Пелегринија, са којима је договорена сарадња у више стратешких области.

Овим активностима, Вучић је још једном показао да, упркос покушајима дестабилизације, држава функционише, реализује пројекте и јача међународни положај Србије.

• Вучић је крајем месеца обишао радове на изградњи Новог савског моста који ће бити отворен до краја марта 2027. године и представио планове развоја Београда.
• Вучић је 25. отворио нову деоницу Моравског коридора, петља "Врњачка Бања" - петља "Врба", док је у плану изградња још 936 километара путева. Пре тога, 6. децембра пробијена је и лева цев тунела Иришки венац.
• Пензије су повећане за 12 одсто

На крају, остаје важан податак - Србија је под Вучићевим вођством изградила више километара ауто-путева него све власти од 1945. године: 623 километра од 2013. до данас, наспрам 596 километара изграђених до 2012. године.