Godinu dana dve Srbije: Dok su blokaderi palili, tukli i širili laži, Vučić gradio puteve, fabrike i čuvao mir

Osporavanje Srbije i potkopavanje svega što je predsednik učinio prethodnih godina za našu zemlju - to je osnovna retorika blokadera.

Kakva je to godina iza nas? Godina obeležena protestima, blokadama i stalnim tenzijama, u kojoj su se sukobi sa neistomišljenicima pretvarali u uvrede, psovke i opasne poruke. 

Godina u kojoj su se u javnom prostoru smenjivale manipulacije i dezinformacije, dok su ulicama leteli kamenice, bejzbol palice i dimne bombe.

Da li je to zemlja u kakvoj mladi žele da žive i kakvu poruku zapravo šalju blokaderi?

Blokirani fakulteti i putevi, zakočen ekonomski razvoj, svakodnevni život pod pritiskom i razum gurnut u stranu. 

Sve češći pozivi na lustracije, nasilje i radikalne obračune, uz pokušaje da se politički ciljevi ostvaruju ulicom, a ne institucijama. 

Tako se, korak po korak, oblikovalo drugo, mračno lice Srbije - lice podela, nestabilnosti i neprekidnih blokada. Ipak, Srbija se ne može uništiti.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, borio se sa svim izazovima i pritiscima koji su mu nametnuti.

Dok su oni rušili - on je gradio, jer predaja za njega nikada nije bila opcija.

- Oni neka nastave da me mrze, a ja ću da nastavim da volim Srbiju i da se borim za naš narod - poručio je predsednik.

Saobraćajnice, pruge, fabrike, novi setovi ekonomskih mera, reforme, povećanje plata i penzija, briga o običnom čoveku, ali i jačanje međunarodnih odnosa sa najvećim svetskim silama - to je bio odgovor države.

Januar: Sukobi među blokaderima i pokušaj paralize države

Kako je zapravo sve počelo?

Početak godine obeležio je incident na Pravnom fakultetu, gde je došlo do tuče među samim blokaderima. Istinu su pokušali da prikriju, a za sopstveno ponašanje da okrive, kao i uvek - Vučića. 

Krajem januara predsednik Srbije uputio je poziv blokaderima na dijalog, pokušavajući da smiri situaciju i vrati razgovor u institucionalne okvire. Umesto odgovora, usledio je poziv na generalni štrajk, upućen prosvetnim radnicima i građanima, sa ciljem da se život u zemlji potpuno zaustavi.

Tom periodu prethodile su blokade ulica širom Srbije, kao i napadi na institucije i državne zvaničnike, što je dodatno podiglo tenzije u društvu. Politička kriza kulminirala je padom Vlade i ostavkom tadašnjeg premijera Miloša Vučevića. Mesec je obeležila i blokada Gradske kuće u Novom Sadu, koju su organizovali blokaderi zajedno sa opozicijom, a koja je završena policijskom intervencijom i povređivanjem dve osobe, uz prve otvorene sukobe sa građanima.

Februar: Blokade saobraćajnica i maltretiranje građana

Tokom februara širom Srbije bile su blokirane ključne saobraćajnice, mostovi u Beogradu i sva tri mosta u Novom Sadu, čime je život građana bio ozbiljno otežan.

Kretanje kroz gradove bilo je gotovo paralizovano - ljudi nisu mogli da stignu na posao, da se vrate kući, da pokupe decu iz vrtića, odu kod lekara ili u nabavku.

U isto vreme, predsednik Srbije započeo je mesec odgovorom na studentske zahteve i još jednim pozivom na dijalog.

Do danas nijedan odgovor nije stigao.

Dok su blokade pokušavale da nanesu udar ekonomiji i potpuno parališu Srbiju, država je pokazivala snagu.

22. februara otvorena je nova deonica Dunavskog koridora, čime je omogućeno da se od Beograda do Požarevca putuje za svega 50 minuta.

Mart: Početak otvorenog blokaderskog nasilja

Mart je označio ulazak u novu fazu - fazu otvorenog nasilja i potpune radikalizacije.

Mart je započeo jednim od najozbiljnijih incidenata u istoriji parlamentarnog života Srbije. Na sednici Narodne skupštine, predstavnici opozicije uneli su baklje, bacali dimne bombe, prskali biber-sprej, gađali i polivali vodom poslanike vladajuće većine, dok je skupštinska sala u jednom trenutku bila potpuno ispunjena crnim dimom. Poslanica Sonja Ilić, koja je bila u osmom mesecu trudnoće, isprskana je biber-sprejem i hitno hospitalizovana, dok je poslanica Jasmina Obradović doživela moždani udar.

Dana 21. marta u Nišu došlo je do napada blokadera na pristalice SNS-a, koje su gađali jajima, flašama vode i kamenicama. U tom incidentu povređene su desetine ljudi, dok je Danijela Krstić iz SNS-a zadobila teške povrede glave nakon što je pogođena kamenicom.

Nakon protesta održanog u Beogradu 15. marta, koji se završio bez ostvarenja najavljivanih ciljeva i očekivanja da će označiti „početak kraja“ vlasti, deo okupljenih pokušao je da nasiljem nadoknadi politički neuspeh. Tom prilikom lomljen je centar grada, uništavani su parkirani traktori oko Pionirskog parka, sipan je šećer u rezervoare, više puta se pokušavalo probijanje zaštitne ograde, bacane su baklje na policiju, a pojedini blokaderi su privedeni zbog posedovanja oružja.

Kako protest nije dao očekivane rezultate, ubrzo su usledile optužbe o navodnoj upotrebi „zvučnog topa“ od strane države i MUP-a. Iako su ove tvrdnje više puta demantovane i osporene konkretnim dokazima, blokaderi su nastavili da insistiraju na toj priči.

Krajem marta predsednik Srbije sastao se u Briselu sa visokim zvaničnicima Evropske unije, nakon višenedeljnog apelovanja na mir, dostojanstvo i odavanje počasti žrtvama tragedije u Novom Sadu. U trenutku kada su se iz pojedinih krugova čuli pozivi na nasilno preuzimanje vlasti, rušenje ustavnog poretka, pa čak i na ubistvo predsednika, Vučić je uporno pozivao na smirivanje tenzija i odgovornost.

April: Napad na dekana i blokada RTS-a

April je protekao u snažnom kontrastu između institucionalnih aktivnosti države i nastavka nasilnih poteza blokadera. Predsednik Srbije je tokom meseca imenovao Đura Macuta za mandatara nove Vlade, 12. aprila govorio na velikom skupu „Ne damo Srbiju“ u Beogradu, kome je prethodilo razvijanje najveće srpske trobojke u istoriji, dok je 27. aprila prisustvovao obeležavanju Dana sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu.

Tokom obilaska infrastrukturnih radova, Vučić je najavio da će Srbija već na Vidovdan imati više izgrađenih kilometara puteva nego u periodu od 1945. do 2012. godine.

Istovremeno, blokaderi su nastavili sa radikalizacijom svojih poteza. Nakon što je 28. aprila okončana višenedeljna blokada zgrade RTS-a u Takovskoj i na Košutnjaku, istog dana dogodio se brutalan napad na dekana Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, Patrika Drida, koji je pokušao da uđe u zgradu svog fakulteta. Tom prilikom je teško povređen, a vozilo Hitne pomoći koje ga je prevozilo bilo je blokirano, dok su gume na ambulantnim kolima čak i izbušene.

Blokada RTS-a započela je 14. aprila, kada su blokaderi praktično zauzeli zgradu Javnog servisa i onemogućili normalan rad zaposlenih, držeći ih u objektu skoro dve nedelje.

Zbog ove blokade bio je paralizovan saobraćaj u strogom centru Beograda i na Košutnjaku. Blokada je prekinuta 28. aprila, nakon što je ispunjen zahtev u vezi sa raspisivanjem konkursa za članove REM-a, koji do danas nije okončan, kako se navodi, zbog opstrukcija samih blokadera, uprkos pokušajima vlasti da se proces završi.

Maj: Razotkrivena blokaderska laž i važne diplomatske aktivnosti predsednika Vučića

Maj je protekao u znaku političkih zahteva i intenzivnih diplomatskih aktivnosti.

Uprkos kritikama koje su dolazile i od blokadera i od pojedinih evropskih lidera, predsednik Srbije je 9. maja prisustvovao Paradi pobede u Moskvi, gde se sastao sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.

Po povratku u Srbiju, Vučić je u Beogradu ugostio predsednika Evropskog saveta Antonija Koštu, nastavljajući diplomatske razgovore na više važnih međunarodnih adresa.

Jun: Napadi na studente koji žele da uče i Vidovdanski haos

Četvrtog juna u Studentskom gradu došlo je do fizičkog napada na studente koji su stav protiv blokada izražavali tako što su samo želeli da uče. Među njima je bio i Miloš Pavlović, a napad se dogodio dok su sa kolegama mirno boravili u jednom ugostiteljskom objektu.

Kulminacija je usledila 28. juna, na Vidovdan, kada je protest blokadera prerastao u otvorene sukobe sa policijom. Tokom nereda povređeni su pripadnici MUP-a, a više učesnika je privedeno.

Nakon završetka protesta, studentski blokaderi su simbolično skinuli svoje prsluke i poručili građanima da „imaju zeleno svetlo da preuzmu stvar u svoje ruke“, nakon čega je usledio haos obeležen bakljama, topovskim udarima i drugom pirotehnikom usmerenom ka policiji.

Time su pokazali ono što su pokušavali da prikriju - nasilje je njihovo jedino sredstvo.

Ovaj događaj bio je uvod u gotovo potpunu blokadu Beograda koja je usledila tokom jula, kada je kretanje građana bilo ozbiljno ograničeno, kako tokom dana, tako i tokom noći.

Predsednik Vučić je u tom periodu posetio Odesu, što je bila prva zvanična poseta jednog srpskog predsednika Ukrajini, dok je u više navrata obilazio radove na Fruškogorskom koridoru, ističući značaj tog projekta za razvoj saobraćajne infrastrukture.

Jul: Kontejner revolucija i potpuna blokada

Blokaderske akcije u julu obeležila je takozvana „kontejner revolucija“, tokom koje su blokaderi prevrtali kontejnere po gradovima i njima blokirali saobraćaj.

Zabeležene su i akcije neprestanog prelaženja pešačkih prelaza kako bi se zaustavilo kretanje vozila, dok su putevi u Beogradu i magistralne saobraćajnice širom Srbije, naročito tokom noći, bili sistematski blokirani.

Osim kontejnera, na kolovoze su iznošeni smeće, šut, dušeci i razni drugi otpad.

Dana 14. jula pokušano je sprečavanje održavanja prijemnih ispita na fakultetima na Novosadskom sajmu, dok su već 16. jula blokaderi počeli da dolaze na privatne adrese državnih funkcionera, zanemarujući činjenicu da na taj način uznemiravaju njihove porodice i malu decu.

Avgust: demoliranje prostorija SNS i gnusna laž o prebijenom dečaku u Valjevu

Avgust je obeležila jedna od najbrutalnijih eskalacija nasilja blokadera. 

13. avgusta, tokom napada na prostorije SNS-a u Novom Sadu, blokaderi su pokušali da se probiju do pristalica te stranke koristeći kamenje, motke i metalne šipke. Situacija je eskalirala do te mere da su stranačke prostorije tokom noći zapaljene, i to u trenutku kada su se u njima nalazili ljudi koji su mogli biti živi spaljeni. Nakon toga, blokaderi su napali policiju, povredivši više pripadnika MUP-a.

U nastavku tog nasilnog pira, sukobi su se prelili i na ulice – blokaderi su napadali građane, a pojavio se i snimak na kojem se vidi kako više njih brutalno udara čoveka koji leži na zemlji. Ništa manje dramatične scene istog dana nisu zabeležene ni u Beogradu, gde su blokaderi napadali policiju gađajući ih svim dostupnim predmetima, dok su slični incidenti registrovani i u drugim gradovima širom Srbije. Delovalo je da je nasilje blokadera dostiglo svoj vrhunac.

Nasilje je nastavljeno i krajem meseca. 

26. avgusta blokaderi su napali policiju ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a već 27. avgusta porodična kuća studenta Vladimira Balaća u Futugu, koji se javno zalagao za povratak akademaca na fakultete, ispisana je porukama mržnje i grafitima poput „Selite se dođoši“ i „Zborovi Novi Sad“.

Dok su blokaderi nastavili sa nasiljem, napadima na policiju i zastrašivanjem građana, država je u isto vreme pokazivala odgovornost i brigu za stanovništvo. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 24. avgusta predstavio novi paket ekonomskih mera za pomoć stanovništvu, čija je primena počela 1. septembra.

Tim merama ograničene su trgovačke marže na 20 odsto u 23 kategorije proizvoda na period od šest meseci, što je dovelo do pojeftinjenja više od 20.000 proizvoda u prodavnicama. Omogućene su niže rate za kredite, obezbeđene povoljnije cene električne energije i ogrevnog drveta za najugroženije građane, dok je minimalna zarada povećana sa 457 na 500 evra. Od 1. septembra zaposlenima u zdravstvu i nastavnom osoblju u osnovnim i srednjim školama plate su povećane za pet odsto.

Država je otišla i korak dalje u zaštiti građana, obezbeđujući pravo na dom. Predložene su, a potom i usvojene izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, prema kojima izvršitelji ne mogu oduzeti jedinu nekretninu dužniku ako ona ne prelazi 60 kvadrata i ako u njoj živi duže od pet godina. Donet je i Zakon o legalizaciji, čime je dodatno učvršćena pravna i socijalna sigurnost građana.

U isto vreme, tokom avgusta, građani su počeli spontano da se okupljaju širom Srbije na skupovima protiv blokada, šaljući poruke mira, pomirenja i dijaloga, ali i jasno zahtevajući normalan život bez nasilja i paralisanja svakodnevice.

Na međunarodnom planu, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ugostio je predsednicu Vlade Republike Italije Đorđu Meloni, potvrđujući da Srbija, uprkos unutrašnjim izazovima, ostaje stabilan i pouzdan partner na međunarodnoj sceni.

Septembar: Niz važnih sastanaka predsednika Vučića

Početak septembra obeležila je značajna poseta Pekingu, gde je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio među malobrojnim svetskim liderima pozvanim da prisustvuju obeležavanju Dana pobede i velikoj vojnoj paradi.

Tom prilikom dodatno su učvršćeni bilateralni odnosi Srbije i Kine, ali su i produbljene ekonomske i političke veze sa ključnim međunarodnim partnerima. Vučić je u Pekingu imao odvojene sastanke sa predsednikom Narodne Republike Kine Si Đinpingom, kao i sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, potvrđujući poziciju Srbije kao države koja vodi samostalnu i uravnoteženu spoljnu politiku.

Kraj meseca obeležio je Vučićev boravak u Njujorku na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, gde se obratio svetskim liderima govorom koji je izazvao veliku pažnju međunarodne javnosti.

U tom obraćanju, predsednik Srbije je otvoreno govorio o selektivnoj primeni međunarodnog prava i dvostrukim standardima u globalnoj politici. Tokom septembra, Vučić je bio i gost francuskog predsednika Emanuela Makrona, čime su dodatno ojačani odnosi Srbije i Francuske.

I pored intenzivnih državničkih aktivnosti, blokaderi su nastavili sa nasilnim akcijama. U Novom Sadu su ispred Filozofskog fakulteta napali policiju koristeći šipke, baklje i motke, izazivajući nove nerede i haos.

Oktobar: Blokader upucao čoveka u "Ćacilendu"

Oktobar je bio obeležen novim incidentima blokadera, ali i važnim infrastrukturnim događajima. Jedan od blokadera, Vladan Andelković, uhapšen je nakon što je pucao na Milana Bogdanovića, koji se nalazio u šatoru ispred Parlamenta, a potom je pokušao i da zapali šator, navodeći da ga „šatori nerviraju“.

U isto vreme, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavio je sa realizacijom ključnih infrastrukturnih projekata. 

Prisustvovao je probijanju desne tunelske cevi na tunelu „Iriški venac“, u okviru brze saobraćajnice „Novi Sad - Ruma“ na Fruškogorskom koridoru. Pored toga, 8. oktobra zvanično je puštena u komercijalni saobraćaj brza pruga „Novi Sad - Subotica“, nakon čega je Vučić prisustvovao svečanom otvaranju, naglašavajući da su razvoj infrastrukture i povezivanje regiona prioriteti koje ne mogu da zaustave blokade i neredi.

Krajem oktobra, predsednik se ponovo obratio blokaderima pozivajući ih na smirivanje tenzija i dijalog, čak se i izvinio demonstrantima u pokušaju da dodatno smiri situaciju.

Ni ovog puta odgovor nije stigao.

Novembar: Godišnjica tragedije i novi sukobi

Početak novembra obeležen je snažnim kontrastom između državnih aktivnosti i eskalacije nasilja blokadera. Prvog novembra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je molebanu u Hramu Svetog Save, koji je služio patrijarh Porfirije, za poginule u padu nadstrešnice u Novom Sadu 2024. godine.

Ovim činom, Vučić je odao poštovanje žrtvama i istovremeno ukazao na značaj dostojanstva i jedinstva u trenucima tragedije.

Već 2. novembra, dok su blokaderi u centru Beograda izazivali haos i sukobe sa policijom, predsednik Srbije bio je fokusiran na budućnost - obilazio je gradilište Nacionalnog stadiona u okviru projekta EXPO 2027, pokazujući da razvoj zemlje ne može biti zaustavljen nasiljem.

Istog dana, grupa agresivnih demonstranata, okupljena pod izgovorom „borbe za pravdu“ i zloupotrebljavajući tragediju jedne majke koja je izgubila dete, sukobila se sa kordonom policije. 

Blokaderi su bacali flaše, kamenice i metalne predmete, vređajući pripadnike MUP-a. Jedan policajac je povređen nakon što je pogođen u glavu, dok su ostali morali da se povuku kako bi sprečili još teže posledice. Nekoliko dana kasnije, jedan od šatora korišćenih u blokadama čak je zapaljen, čime je dodatno potvrđen kontinuitet nasilja.

Decembar: Stabilnost države uprkos pokušajima destabilizacije

Kraj godine pokazao je da se blokaderski "politički program" u praksi svodio isključivo na nasilje i haos.

Tokom decembra zabeleženi su incidenti koji to potvrđuju - sukobi u Mionici tokom lokalnih izbora, kao i napad nožem i pucnjava ispred "Ćacilenda", predstavljali su najupečatljivije primere destruktivnih aktivnosti blokadera.

U isto vreme, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posvećeno je radio na ključnim pitanjima stabilnosti i budućnosti države.

Fokus je bio na rešavanju pitanja NIS-a i obezbeđivanju snabdevanja gasom za građane i privredu, dok su istovremeno vođeni intenzivni razgovori sa stranim državnicima u cilju jačanja međunarodne pozicije Srbije.

Početkom decembra boravio je u Briselu, gde se sastao sa najvišim zvaničnicima Evropske unije, dok je u drugoj polovini meseca u Beogradu ugostio gruzijskog predsednika Mihaila Kavelašvilija i slovačkog predsednika Petera Pelegrinija, sa kojima je dogovorena saradnja u više strateških oblasti.

Ovim aktivnostima, Vučić je još jednom pokazao da, uprkos pokušajima destabilizacije, država funkcioniše, realizuje projekte i jača međunarodni položaj Srbije.

• Vučić je krajem meseca obišao radove na izgradnji Novog savskog mosta koji će biti otvoren do kraja marta 2027. godine i predstavio planove razvoja Beograda.
• Vučić je 25. otvorio novu deonicu Moravskog koridora, petlja "Vrnjačka Banja" - petlja "Vrba", dok je u planu izgradnja još 936 kilometara puteva. Pre toga, 6. decembra probijena je i leva cev tunela Iriški venac.
• Penzije su povećane za 12 odsto

Na kraju, ostaje važan podatak - Srbija je pod Vučićevim vođstvom izgradila više kilometara auto-puteva nego sve vlasti od 1945. godine: 623 kilometra od 2013. do danas, naspram 596 kilometara izgrađenih do 2012. godine.