Годину дана подељене Србије: Док су блокадери палили и уништавали градове, Вучић отварао путеве и градио фабрике - Побеђују рад и мир, а никада насиље

Минирање Србије и оспоравање свега што је председник учинио претходних година за нашу земљу - Главна је реторика блокадера.

Каква је то година иза нас? Годину дана обележених протестима, блокадама и сталним тензијама, у којима су се сукоби са блокадерским неистомишљеницима претварали у увреде, псовке и опасне поруке. 

Годину дана у којима су се у јавном простору смењивали манипулација и дезинформације, док су по улицама летеле каменице, бејзбол калице и димне бомбе.

Да ли је то земља у каквој млади желе да живе, шта заправо поручују блокадери?

Блокирани факултети и путеви, закочен економски развој, свакодневни живот под притиском и разум гурнут у страну. 

Све чешћи позиви на лустрације, насиље и радикалне обрачуне, уз покушаје да се политички циљеви остваре улицом, а не институцијама. 

Тако се, корак по корак, обликовало друго, мрачно и конфликтно лице Србије – лице подела, нестабилности и непрекидне блокаде. Ипак, Србија се не може уништити.

Председник Србије, Александар Вучић храбро се борио са свим недаћама које су му наметнуте.

Док су они рушили - он је градио, јер предаја за њега није постојала као опција.

- Они нека наставе да ме мрзе, а ја цу да наставим да волим Србију и да се борим за наш народ - поручио је председник у петак.

Саобраћајнице, пруге, фабрике, спроводио нове сетове економских мера, реформе, повећавао плате и пензије, највише мислио о обичном човеку, али и градио дипломатске мостове са највећим светским силама.

Јануар - Туча на факултету и позив на генерални штрајк

Како је заправо све почело?

Све је започело почетком године, када је већ напета атмосфера додатно уздрмана инцидентом на Правном факултету, где је дошло до туче међу студентима блокадерима. Истину су покушали да сакрију, а за скандалозно понашање да окриве као и увек - Вучића. 

Крајем јануара председник Србије упутио је позив блокадерима на дијалог, покушавајући да смири ситуацију и врати разговор у институционалне оквире. Уместо одговора, уследио је позив на генерални штрајк, упућен просветним радницима и грађанима, са циљем да се живот у земљи у потпуности заустави.

Том периоду претходиле су блокаде улица широм Србије, као и напади на институције и државне званичнике, што је додатно подигло тензије у друштву. Политичка криза кулминирала је падом Владе и оставком тадашњег премијера Милоша Вучевића. Месец је обележила и блокада Градске куће у Новом Саду, коју су организовали блокадери заједно са опозицијом, а која је завршена полицијском интервенцијом и повређивањем две особе, уз прве отворене сукобе са обичним грађанима.

Фебруар - Блокаде кључних саобраћајница и све већи терор над грађанима

Док су током фебруара широм Србије биле блокиране кључне саобраћајнице, мостови у Београду и сва три моста у Новом Саду, живот грађана био је озбиљно отежан. Кретање кроз градове било је паралисано – људи нису могли да стигну на посао или да се врате кући, да покупе децу из вртића, оду у набавку или код лекара, јер пролаз није био дозвољен.

У исто време, председник Србије започео је месец одговором на такозване студентске захтеве и још једним, људским позивом блокадерима на дијалог. Ипак, до данас ниједан одговор није стигао, нити је ико од организатора блокада пристао на разговор са председником Републике.

Док су блокаде покушавале да нанесу удар економији и потпуно паралишу Србију, председник поново показује снагу државе.

22. фебруара отворена је нова деоница Дунавског коридора. Тиме је омогућено да се од Београда до Пожаревца путује за свега 50 минута, што је представљало конкретан инфраструктурни помак у месецу обележеном тензијама и блокадама.

Март - Експлозија насиља блокадера

Март је започео и једним од најтежих инцидената у историји парламентарног живота Србије. На седници Народне скупштине, представници опозиције унели су бакље, бацали димне бомбе, прскали бибер-спреј, гађали и поливали водом посланике владајуће већине, док је скупштинска сала у једном тренутку била потпуно испуњена црним димом. Посланица Соња Илић, у осмом месецу трудноће, испрскана је бибер-спрејем и хоспитализована, док је посланица Јасмина Обрадовић доживела мождани удар.

Дана 21. марта у Нишу су блокадери напали присталице СНС-а, гађајући их јајима, флашама воде и каменицама. Том приликом повређене су десетине људи, док је Данијела Крстић из СНС-а задобила тешке повреде главе након што је погођена каменицом.

Након великог протеста одржаног у Београду 15. марта, који се завршио без остварења најављиваних циљева и очекивања да ће означити „почетак краја“ власти, део окупљених покушао је да насиљем надокнади политички неуспех. Ломљен је центар града, уништавани су паркирани трактори око Пионирског парка, сипан је шећер у резервоаре, више пута се покушавало пробијање заштитне ограде, бацане су бакље на полицију, а поједини блокадери су приведени због поседовања оружја.

Пошто протест није дао жељене резултате, уследиле су оптужбе о наводној употреби „звучног топа“ од стране државе и МУП-а. Иако су ове тврдње више пута демантоване уз конкретне доказе, блокадери су наставили да инсистирају на тој причи.

Крајем марта председник Србије састао се у Бриселу са високим званичницима Европске уније, након вишенедељног апеловања на мир, достојанство и одавање почасти жртвама трагедије у Новом Саду. У тренутку када су се из појединих кругова чули позиви на насилно преузимање власти, рушење уставног поретка, па чак и на убиство председника, Вучић је упорно позивао на смиривање тензија и одговорност.

Април - Напад на декана 

Април је у Србији протекао у снажном контрасту између институционалних активности државе и наставка насилних акција блокадера. Председник Србије је током месеца именовао Ђура Мацута за мандатара нове Владе, 12. априла говорио на великом скупу „Не дамо Србију“ у Београду, коме је претходило развијање највеће српске тробојке у историји, док је 27. априла присуствовао обележавању Дана сећања на жртве геноцида у Јасеновцу.

Током обиласка инфраструктурних радова, Вучић је најавио да ће Србија већ на Видовдан имати више изграђених километара путева него у периоду од 1945. до 2012. године.

Истовремено, блокадери су наставили са радикализацијом својих потеза. Након што је 28. априла окончана вишенедељна блокада зграде РТС-а у Таковској и на Кошутњаку, истог дана догодио се бруталан напад на декана Факултета спорта и физичког васпитања у Новом Саду, Патрика Дрида, који је покушао да уђе у зграду свог факултета. Том приликом он је тешко повређен, а возило Хитне помоћи које га је превозило било је блокирано, док су гуме на амбулантним колима чак и избушене.

Блокада РТС-а започела је 14. априла, када су блокадери практично заузели зграду Јавног сервиса и онемогућили нормалан рад запослених, држећи их у објекту скоро две недеље. 

Због блокаде био је парализован саобраћај у строгом центру Београда и на Кошутњаку. Блокада је прекинута 28. априла, након што је испуњен захтев у вези са расписивањем конкурса за чланове РЕМ-а, који до данас није окончан, како се наводи, због опструкција самих блокадера, упркос покушајима власти да се процес заврши.

Мај - Блокадери желе насилно да преузму власт

Мај је протекао у знаку политичких захтева и дипломатских активности. 

Након низа протеста, блокадери су се јавно огласили са захтевом за расписивање ванредних парламентарних избора.

Упркос критикама које су стизале како од стране блокадера, тако и од појединих лидера европских земаља, председник Србије је 9. маја присуствовао Паради победе у Москви, где се састао са председником Руске Федерације Владимиром Путином. 

По повратку у Србију, Вучић је у Београду угостио председника Европског савета Антонија Кошту, настављајући дипломатске разговоре на више међународних адреса.

Јун - Брутални напади на студенте који желе да уче

4. јуна у Студентском граду дошло је до физичког напада на студенте који  желели да уче. Међу њима је био и Милош Павловић, а напад се догодио док су са колегама мирно боравили у једном угоститељском објекту. 

Кулминација је уследила 28. јуна, на Видовдан, када је протест блокадера прерастао у сукобе са полицијом. Током нереда повређени су припадници МУП-а, а више учесника је приведено.

 Након завршетка протеста, студентски блокадери су симболично скинули своје прслуке и поручили грађанима да „имају зелено светло да преузму ствар у своје руке“, након чега је уследио хаос обележен бакљама, топовским ударима и другом пиротехником, усмереним ка полицији. Тиме су показали оно што су покушали дуго да сакрије - насиље је њихово једино оружје.

Овај догађај био је увод у готово потпуну блокаду Београда која је уследила током јула, када је кретање грађана било озбиљно ограничено, како током дана, тако и у ноћним сатима.

Председник Вучић успео је током турбулентног месеца да посети Одесу, што је представљало прву званичну посету једног српског председника Украјини, док је у више наврата обилазио и радове на Фрушкогорском коридору, истичући значај тог пројекта за развој саобраћајне инфраструктуре.

Јул - "контејнер револуција"

Блокадерске акције у јулу обележила је такозвана „контејнер револуција“, током које су блокадери превртали контејнере по градовима и њима блокирали саобраћај. Забележене су и акције непрестаног прелажења пешачких прелаза како би се зауставило кретање возила, док су путеви у Београду и магистралне саобраћајнице широм Србије, нарочито ноћу, били систематски блокирани. 

Осим контејнера, на коловозе су изношени смеће, шут, душеци и други отпад. Дана 14. јула покушано је спречавање одржавања пријемних испита на факултетима на Новосадском сајму, а већ 16. јула блокадери су почели да долазе на приватне адресе државних функционера, потпуно занемарујући чињеницу да на тај начин узнемиравају њихове породице и малу децу.

За то време, председник Србије Александар Вучић наставио је са интензивним радним активностима и обиласцима кључних инфраструктурних пројеката, показујући да држава функционише упркос покушајима блокаде. Обишао је градилиште Експа и најавио да ће се радови на изградњи стадиона одвијати у три смене, како би пројекти били завршени у планираним роковима. 

12. јула обишао је изградњу новог моста преко Дунава у оквиру Фрушкогорског коридора, као и радове на обилазници око Крагујевца, док је 5. јула свечано отворио деоницу ауто-пута „Милош Велики“ од Прељине до Пожеге, још једном потврђујући да су развој инфраструктуре, повезивање земље и економски напредак приоритети које не могу да зауставе блокаде и хаос на улицама.

Август - демолирање просторија странке и претње присталицама СНС-а

Август је обележен једном од најбруталнијих ескалација насиља блокадера. 

13. августа, током напада на просторије СНС-а у Новом Саду, блокадери су покушали да се пробију до присталица те странке користећи камење, мотке и металне шипке. Ситуација је отишла толико далеко да су страначке просторије током ноћи запаљене, и то у тренутку када су се у њима налазили људи који су могли бити живи спаљени. Након тога, блокадери су напали полицију, повредивши више припадника МУП-а.

У наставку тог безумног пира, насиље се прелило и на улице – блокадери су нападали грађане, а појавио се и снимак на којем се види како више њих брутално удара човека који лежи на земљи. Ништа мање драматични призори истог дана нису виђени ни у Београду, где су блокадери напали полицију, гађајући их свим доступним предметима, док су слични инциденти забележени и у другим градовима широм Србије. Деловало је да је насиље блокадера достигло свој врхунац.

Насиље је настављено и крајем месеца. 

26. августа блокадери су напали полицију испред Филозофског факултета у Новом Саду, а већ 27. августа породична кућа студента Владимира Балаћа у Футугу, који се јавно залагао за повратак академаца на факултете, исписана је порукама мржње и фашистичким графитима попут „Селите се дођоши“ и „Зборови Нови Сад“.

Док су блокадери наставили са насиљем, нападима на полицију и застрашивањем суграђана, држава је истовремено показала одговорност и бригу за грађане. 

Председник Србије Александар Вучић је 24. августа представио нови пакет економских мера за помоћ становништву, чија је примена почела 1. септембра.

Тим мерама ограничене су трговачке марже на 20 одсто у 23 категорије производа на период од шест месеци, што је довело до појефтињења више од 20.000 производа у продавницама. Омогућене су ниже рате за кредите, обезбеђене повољније цене електричне енергије и огревног дрвета за најугроженије грађане, док је минимална зарада повећана са 457 на 500 евра. Од 1. септембра запосленима у здравству и наставном особљу у основним и средњим школама плате су повећане за пет одсто.

Држава је отишла и корак даље у заштити грађана, обезбеђујући право на дом. Предложене су, а потом и усвојене измене Закона о извршењу и обезбеђењу, према којима извршитељи не могу одузети једину некретнину дужнику ако она не прелази 60 квадрата и ако у њој живи дуже од пет година. Донет је и Закон о легализацији, чиме је додатно учвршћена правна и социјална сигурност грађана.

У исто време, током августа, грађани су почели спонтано да се окупљају широм Србије на скуповима против блокада, шаљући поруке мира, помирења и дијалога, али и јасно захтевајући нормалан живот без насиља и паралисања свакодневице.

На међународном плану, председник Републике Србије Александар Вучић угостио је председницу Владе Републике Италије Ђорђу Мелони, потврђујући да Србија, упркос унутрашњим изазовима, остаје стабилан и поуздан партнер на међународној сцени.

Септембар - Ниж важних састанака председника Вучића

Почетак септембра обележила је значајна посета Пекингу, где је председник Србије Александар Вучић био међу малобројним светским лидерима позваним да присуствују обележавању Дана победе и великој војној паради. Том приликом учвршћени су билатерални односи Србије и Кине, али су и додатно продубљене економске и политичке везе са кључним међународним партнерима. Вучић је у Пекингу имао одвојене састанке са председником Народне Републике Кине Си Ђинпингом, као и са председником Руске Федерације Владимиром Путином, потврђујући позицију Србије као државе која води самосталну и уравнотежену спољну политику.

Крај месеца обележио је Вучићев боравак у Њујорку на заседању Генералне скупштине Уједињених нација, где се обратио светским лидерима говором који је изазвао велику пажњу међународне јавности. У том обраћању, председник Србије је отворено и без задршке говорио о селективној примени међународног права, непринципијелности великих сила и неједнаким аршинима у глобалној политици. Током септембра, Вучић је био и гост француског председника Емануела Макрона у Јелисејској палати, чиме су додатно ојачани односи Србије и Француске. У истом месецу на снагу је ступио и сет нових економских мера, које су наишле на снажно одобравање грађана и додатно растеретиле кућне буџете.

И поред интензивних државничких активности и фокусираности власти на међународну позицију Србије и побољшање животног стандарда грађана, блокадери су и у септембру наставили са насилним акцијама. У Новом Саду, испред Филозофског факултета, блокадери су шипкама, бакљама и моткама напали припаднике полиције, изазвавши нове нереде и хаос, још једном потврђујући образац сукоба и насиља који је обележавао њихове активности током целе године.

Октобар  - Блокадер пуцао у "Ћациленду"

Октобар је био обележен новим инцидентима блокадера и кључним инфраструктурним догађајима. Један од блокадера, Владан Анделковић, ухапшен је након што је пуцао на непознатог човека, Милана Богдановића, који се налазио у шатору испред Парламента, а потом је покушао и да запали шатор, тврдећи да га „шатори нервирају“.

У исто време, председник Србије Александар Вучић наставио је са стратешким инфраструктурним пројектима. 

Присуствовао је пробијању десне тунелске цеви на тунелу „Иришки венац“, у оквиру брзе саобраћајнице „Нови Сад–Рума“ на Фрушкогорском коридору. Поред тога, 8. октобра званично је пуштена у комерцијални саобраћај брза пруга „Нови Сад–Суботица“, након чега је Вучић присуствовао свечаном отварању, истичући да су развој саобраћајне инфраструктуре и повезивање кључних региона приоритети које ни блокаде ни нереди не могу да зауставе.

Крајем октобра, председник се још једном обратио блокадерима, позивајући их на смиривање тензија и дијалог, те чак извинио демонстрантима у настојању да смири ситуацију. 

Ни овај пут није добио одговор.

Новембар - годину дана од највеће трагедије

Почетак новембра био је обележен контрастом између државних активности и ескалације насиља блокадера. 1. новембра, дан пре хаоса у Београду, председник Србије Александар Вучић присуствовао је молебану у Храму Светог Саве, служеном од стране патријарха Порфирија, за погинуле у паду надстрешнице у Новом Саду 1. новембра 2024. године. 

Овим чином Вучић је одавао поштовање жртвама и истовремено указивао на важност достојанства и јединства у тренуцима трагедије.

Већ 2. новембра, док су блокадери у центру Београда изазивали хаос и сукобе са полицијом, председник Србије био је фокусиран на будућност – обилазио је градилиште Националног стадиона у оквиру пројекта EXPO 2027, показујући да развој и инфраструктура земље не могу бити заустављени насиљем.

Током истог дана, група агресивних демонстраната, окупљена под изговором „борбе за правду“ и злоупотребљавајући трагедију једне мајке која је изгубила дете, сукобила се са кордоном полиције. 

Блокадери су бацали флаше, каменице и металне предмете, називајући припаднике МУП-а погрдним именима. Један полицајац је повређен након што је погођен у главу, док су остали припадници полиције морали да се повуку како би спречили тежи инцидент. Неколико дана касније, један од шатора коришћених у блокадама чак је запаљен, потврђујући континуитет насиља и неодговорног понашања демонстраната.

Децембар - Вучићев посвећен рад на кључним питањима за стабилност земље

Крај године показао је да је блокадерски „политички програм“ у пракси сводио се искључиво на насиље и хаос.

Током децембра, забележени су инциденти који то потврђују: сукоби у Мионици током локалних избора, као и напад ножем и пуцњава испред забавног центра „Ћациленд“, представљали су најупечатљивије примере деструктивних активности блокадера у току 2024. године.

У исто време, председник Србије Александар Вучић посвећено је радио на кључним питањима за стабилност и будућност земље.

Фокусирао се на решавање питања НИС-а и обезбеђивање снабдевања гасом за грађане и привреду, док се интензивно састајао са страним државницима како би унапредио билатералне и мултилатералне односе. Почетком децембра боравио је у Бриселу, где се састао са највишим званичницима Европске уније, док је у другој половини месеца у Београду угостио грузијског председника Михаила Кавелашвилија и словачког председника Петера Пелегринија, са којима је договорио сарадњу у више стратешких области.

Овим активностима, Вучић је још једном показао да, упркос покушајима блокадера да дестабилизују свакодневни живот, држава функционише, реализује инфраструктурне пројекте, брине о економији и јача међународну позицију Србије.

• Вучић је крајем месеца обишао је радове на изградњи Новог савског моста који ће бити отворен до краја марта 2027. године и донео фантастичне вести о томе шта ће још све ново Београд добити за две године.
• Вучић је и 25. отворио нову деоницу Моравског коридора, петља "Врњачка Бања" - петља "Врба", док је плану изградња још чак 936 километара путева! Пре тога, лева цев најдужег тунела у Србији потпуно је пробијена 6. децембра, чиме је завршен процес ископавања обе тунелске цеви Иришки венац.
• Увећане пензије за 12 одсто

На крају, не треба заборавити још један важан податак за ову годину - Србија је под Вучићевим вођством изградила више километара ауто-путева него све власти од 1945. године: 623 километара је изграђено од 2013. до данас, а до 2012. године - 596 километара.