Godinu dana podeljene Srbije: Dok su blokaderi palili i uništavali gradove, Vučić otvarao puteve i gradio fabrike - Pobeđuju rad i mir, a nikada nasilje

Miniranje Srbije i osporavanje svega što je predsednik učinio prethodnih godina za našu zemlju - Glavna je retorika blokadera.

Kakva je to godina iza nas? Godinu dana obeleženih protestima, blokadama i stalnim tenzijama, u kojima su se sukobi sa blokaderskim neistomišljenicima pretvarali u uvrede, psovke i opasne poruke. 

Godinu dana u kojima su se u javnom prostoru smenjivali manipulacija i dezinformacije, dok su po ulicama letele kamenice, bejzbol kalice i dimne bombe.

Da li je to zemlja u kakvoj mladi žele da žive, šta zapravo poručuju blokaderi?

Blokirani fakulteti i putevi, zakočen ekonomski razvoj, svakodnevni život pod pritiskom i razum gurnut u stranu. 

Sve češći pozivi na lustracije, nasilje i radikalne obračune, uz pokušaje da se politički ciljevi ostvare ulicom, a ne institucijama. 

Tako se, korak po korak, oblikovalo drugo, mračno i konfliktno lice Srbije – lice podela, nestabilnosti i neprekidne blokade. Ipak, Srbija se ne može uništiti.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić hrabro se borio sa svim nedaćama koje su mu nametnute.

Dok su oni rušili - on je gradio, jer predaja za njega nije postojala kao opcija.

- Oni neka nastave da me mrze, a ja cu da nastavim da volim Srbiju i da se borim za naš narod - poručio je predsednik u petak.

Saobraćajnice, pruge, fabrike, sprovodio nove setove ekonomskih mera, reforme, povećavao plate i penzije, najviše mislio o običnom čoveku, ali i gradio diplomatske mostove sa najvećim svetskim silama.

Januar - Tuča na fakultetu i poziv na generalni štrajk

Kako je zapravo sve počelo?

Sve je započelo početkom godine, kada je već napeta atmosfera dodatno uzdrmana incidentom na Pravnom fakultetu, gde je došlo do tuče među studentima blokaderima. Istinu su pokušali da sakriju, a za skandalozno ponašanje da okrive kao i uvek - Vučića. 

Krajem januara predsednik Srbije uputio je poziv blokaderima na dijalog, pokušavajući da smiri situaciju i vrati razgovor u institucionalne okvire. Umesto odgovora, usledio je poziv na generalni štrajk, upućen prosvetnim radnicima i građanima, sa ciljem da se život u zemlji u potpunosti zaustavi.

Tom periodu prethodile su blokade ulica širom Srbije, kao i napadi na institucije i državne zvaničnike, što je dodatno podiglo tenzije u društvu. Politička kriza kulminirala je padom Vlade i ostavkom tadašnjeg premijera Miloša Vučevića. Mesec je obeležila i blokada Gradske kuće u Novom Sadu, koju su organizovali blokaderi zajedno sa opozicijom, a koja je završena policijskom intervencijom i povređivanjem dve osobe, uz prve otvorene sukobe sa običnim građanima.

Februar - Blokade ključnih saobraćajnica i sve veći teror nad građanima

Dok su tokom februara širom Srbije bile blokirane ključne saobraćajnice, mostovi u Beogradu i sva tri mosta u Novom Sadu, život građana bio je ozbiljno otežan. Kretanje kroz gradove bilo je paralisano – ljudi nisu mogli da stignu na posao ili da se vrate kući, da pokupe decu iz vrtića, odu u nabavku ili kod lekara, jer prolaz nije bio dozvoljen.

U isto vreme, predsednik Srbije započeo je mesec odgovorom na takozvane studentske zahteve i još jednim, ljudskim pozivom blokaderima na dijalog. Ipak, do danas nijedan odgovor nije stigao, niti je iko od organizatora blokada pristao na razgovor sa predsednikom Republike.

Dok su blokade pokušavale da nanesu udar ekonomiji i potpuno parališu Srbiju, predsednik ponovo pokazuje snagu države.

22. februara otvorena je nova deonica Dunavskog koridora. Time je omogućeno da se od Beograda do Požarevca putuje za svega 50 minuta, što je predstavljalo konkretan infrastrukturni pomak u mesecu obeleženom tenzijama i blokadama.

Mart - Eksplozija nasilja blokadera

Mart je započeo i jednim od najtežih incidenata u istoriji parlamentarnog života Srbije. Na sednici Narodne skupštine, predstavnici opozicije uneli su baklje, bacali dimne bombe, prskali biber-sprej, gađali i polivali vodom poslanike vladajuće većine, dok je skupštinska sala u jednom trenutku bila potpuno ispunjena crnim dimom. Poslanica Sonja Ilić, u osmom mesecu trudnoće, isprskana je biber-sprejem i hospitalizovana, dok je poslanica Jasmina Obradović doživela moždani udar.

Dana 21. marta u Nišu su blokaderi napali pristalice SNS-a, gađajući ih jajima, flašama vode i kamenicama. Tom prilikom povređene su desetine ljudi, dok je Danijela Krstić iz SNS-a zadobila teške povrede glave nakon što je pogođena kamenicom.

Nakon velikog protesta održanog u Beogradu 15. marta, koji se završio bez ostvarenja najavljivanih ciljeva i očekivanja da će označiti „početak kraja“ vlasti, deo okupljenih pokušao je da nasiljem nadoknadi politički neuspeh. Lomljen je centar grada, uništavani su parkirani traktori oko Pionirskog parka, sipan je šećer u rezervoare, više puta se pokušavalo probijanje zaštitne ograde, bacane su baklje na policiju, a pojedini blokaderi su privedeni zbog posedovanja oružja.

Pošto protest nije dao željene rezultate, usledile su optužbe o navodnoj upotrebi „zvučnog topa“ od strane države i MUP-a. Iako su ove tvrdnje više puta demantovane uz konkretne dokaze, blokaderi su nastavili da insistiraju na toj priči.

Krajem marta predsednik Srbije sastao se u Briselu sa visokim zvaničnicima Evropske unije, nakon višenedeljnog apelovanja na mir, dostojanstvo i odavanje počasti žrtvama tragedije u Novom Sadu. U trenutku kada su se iz pojedinih krugova čuli pozivi na nasilno preuzimanje vlasti, rušenje ustavnog poretka, pa čak i na ubistvo predsednika, Vučić je uporno pozivao na smirivanje tenzija i odgovornost.

April - Napad na dekana 

April je u Srbiji protekao u snažnom kontrastu između institucionalnih aktivnosti države i nastavka nasilnih akcija blokadera. Predsednik Srbije je tokom meseca imenovao Đura Macuta za mandatara nove Vlade, 12. aprila govorio na velikom skupu „Ne damo Srbiju“ u Beogradu, kome je prethodilo razvijanje najveće srpske trobojke u istoriji, dok je 27. aprila prisustvovao obeležavanju Dana sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu.

Tokom obilaska infrastrukturnih radova, Vučić je najavio da će Srbija već na Vidovdan imati više izgrađenih kilometara puteva nego u periodu od 1945. do 2012. godine.

Istovremeno, blokaderi su nastavili sa radikalizacijom svojih poteza. Nakon što je 28. aprila okončana višenedeljna blokada zgrade RTS-a u Takovskoj i na Košutnjaku, istog dana dogodio se brutalan napad na dekana Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, Patrika Drida, koji je pokušao da uđe u zgradu svog fakulteta. Tom prilikom on je teško povređen, a vozilo Hitne pomoći koje ga je prevozilo bilo je blokirano, dok su gume na ambulantnim kolima čak i izbušene.

Blokada RTS-a započela je 14. aprila, kada su blokaderi praktično zauzeli zgradu Javnog servisa i onemogućili normalan rad zaposlenih, držeći ih u objektu skoro dve nedelje. 

Zbog blokade bio je paralizovan saobraćaj u strogom centru Beograda i na Košutnjaku. Blokada je prekinuta 28. aprila, nakon što je ispunjen zahtev u vezi sa raspisivanjem konkursa za članove REM-a, koji do danas nije okončan, kako se navodi, zbog opstrukcija samih blokadera, uprkos pokušajima vlasti da se proces završi.

Maj - Blokaderi žele nasilno da preuzmu vlast

Maj je protekao u znaku političkih zahteva i diplomatskih aktivnosti. 

Nakon niza protesta, blokaderi su se javno oglasili sa zahtevom za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Uprkos kritikama koje su stizale kako od strane blokadera, tako i od pojedinih lidera evropskih zemalja, predsednik Srbije je 9. maja prisustvovao Paradi pobede u Moskvi, gde se sastao sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom. 

Po povratku u Srbiju, Vučić je u Beogradu ugostio predsednika Evropskog saveta Antonija Koštu, nastavljajući diplomatske razgovore na više međunarodnih adresa.

Jun - Brutalni napadi na studente koji žele da uče

4. juna u Studentskom gradu došlo je do fizičkog napada na studente koji  želeli da uče. Među njima je bio i Miloš Pavlović, a napad se dogodio dok su sa kolegama mirno boravili u jednom ugostiteljskom objektu. 

Kulminacija je usledila 28. juna, na Vidovdan, kada je protest blokadera prerastao u sukobe sa policijom. Tokom nereda povređeni su pripadnici MUP-a, a više učesnika je privedeno.

 Nakon završetka protesta, studentski blokaderi su simbolično skinuli svoje prsluke i poručili građanima da „imaju zeleno svetlo da preuzmu stvar u svoje ruke“, nakon čega je usledio haos obeležen bakljama, topovskim udarima i drugom pirotehnikom, usmerenim ka policiji. Time su pokazali ono što su pokušali dugo da sakrije - nasilje je njihovo jedino oružje.

Ovaj događaj bio je uvod u gotovo potpunu blokadu Beograda koja je usledila tokom jula, kada je kretanje građana bilo ozbiljno ograničeno, kako tokom dana, tako i u noćnim satima.

Predsednik Vučić uspeo je tokom turbulentnog meseca da poseti Odesu, što je predstavljalo prvu zvaničnu posetu jednog srpskog predsednika Ukrajini, dok je u više navrata obilazio i radove na Fruškogorskom koridoru, ističući značaj tog projekta za razvoj saobraćajne infrastrukture.

Jul - "kontejner revolucija"

Blokaderske akcije u julu obeležila je takozvana „kontejner revolucija“, tokom koje su blokaderi prevrtali kontejnere po gradovima i njima blokirali saobraćaj. Zabeležene su i akcije neprestanog prelaženja pešačkih prelaza kako bi se zaustavilo kretanje vozila, dok su putevi u Beogradu i magistralne saobraćajnice širom Srbije, naročito noću, bili sistematski blokirani. 

Osim kontejnera, na kolovoze su iznošeni smeće, šut, dušeci i drugi otpad. Dana 14. jula pokušano je sprečavanje održavanja prijemnih ispita na fakultetima na Novosadskom sajmu, a već 16. jula blokaderi su počeli da dolaze na privatne adrese državnih funkcionera, potpuno zanemarujući činjenicu da na taj način uznemiravaju njihove porodice i malu decu.

Za to vreme, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavio je sa intenzivnim radnim aktivnostima i obilascima ključnih infrastrukturnih projekata, pokazujući da država funkcioniše uprkos pokušajima blokade. Obišao je gradilište Ekspa i najavio da će se radovi na izgradnji stadiona odvijati u tri smene, kako bi projekti bili završeni u planiranim rokovima. 

12. jula obišao je izgradnju novog mosta preko Dunava u okviru Fruškogorskog koridora, kao i radove na obilaznici oko Kragujevca, dok je 5. jula svečano otvorio deonicu auto-puta „Miloš Veliki“ od Preljine do Požege, još jednom potvrđujući da su razvoj infrastrukture, povezivanje zemlje i ekonomski napredak prioriteti koje ne mogu da zaustave blokade i haos na ulicama.

Avgust - demoliranje prostorija stranke i pretnje pristalicama SNS-a

Avgust je obeležen jednom od najbrutalnijih eskalacija nasilja blokadera. 

13. avgusta, tokom napada na prostorije SNS-a u Novom Sadu, blokaderi su pokušali da se probiju do pristalica te stranke koristeći kamenje, motke i metalne šipke. Situacija je otišla toliko daleko da su stranačke prostorije tokom noći zapaljene, i to u trenutku kada su se u njima nalazili ljudi koji su mogli biti živi spaljeni. Nakon toga, blokaderi su napali policiju, povredivši više pripadnika MUP-a.

U nastavku tog bezumnog pira, nasilje se prelilo i na ulice – blokaderi su napadali građane, a pojavio se i snimak na kojem se vidi kako više njih brutalno udara čoveka koji leži na zemlji. Ništa manje dramatični prizori istog dana nisu viđeni ni u Beogradu, gde su blokaderi napali policiju, gađajući ih svim dostupnim predmetima, dok su slični incidenti zabeleženi i u drugim gradovima širom Srbije. Delovalo je da je nasilje blokadera dostiglo svoj vrhunac.

Nasilje je nastavljeno i krajem meseca. 

26. avgusta blokaderi su napali policiju ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a već 27. avgusta porodična kuća studenta Vladimira Balaća u Futugu, koji se javno zalagao za povratak akademaca na fakultete, ispisana je porukama mržnje i fašističkim grafitima poput „Selite se dođoši“ i „Zborovi Novi Sad“.

Dok su blokaderi nastavili sa nasiljem, napadima na policiju i zastrašivanjem sugrađana, država je istovremeno pokazala odgovornost i brigu za građane. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 24. avgusta predstavio novi paket ekonomskih mera za pomoć stanovništvu, čija je primena počela 1. septembra.

Tim merama ograničene su trgovačke marže na 20 odsto u 23 kategorije proizvoda na period od šest meseci, što je dovelo do pojeftinjenja više od 20.000 proizvoda u prodavnicama. Omogućene su niže rate za kredite, obezbeđene povoljnije cene električne energije i ogrevnog drveta za najugroženije građane, dok je minimalna zarada povećana sa 457 na 500 evra. Od 1. septembra zaposlenima u zdravstvu i nastavnom osoblju u osnovnim i srednjim školama plate su povećane za pet odsto.

Država je otišla i korak dalje u zaštiti građana, obezbeđujući pravo na dom. Predložene su, a potom i usvojene izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, prema kojima izvršitelji ne mogu oduzeti jedinu nekretninu dužniku ako ona ne prelazi 60 kvadrata i ako u njoj živi duže od pet godina. Donet je i Zakon o legalizaciji, čime je dodatno učvršćena pravna i socijalna sigurnost građana.

U isto vreme, tokom avgusta, građani su počeli spontano da se okupljaju širom Srbije na skupovima protiv blokada, šaljući poruke mira, pomirenja i dijaloga, ali i jasno zahtevajući normalan život bez nasilja i paralisanja svakodnevice.

Na međunarodnom planu, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ugostio je predsednicu Vlade Republike Italije Đorđu Meloni, potvrđujući da Srbija, uprkos unutrašnjim izazovima, ostaje stabilan i pouzdan partner na međunarodnoj sceni.

Septembar - Niž važnih sastanaka predsednika Vučića

Početak septembra obeležila je značajna poseta Pekingu, gde je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio među malobrojnim svetskim liderima pozvanim da prisustvuju obeležavanju Dana pobede i velikoj vojnoj paradi. Tom prilikom učvršćeni su bilateralni odnosi Srbije i Kine, ali su i dodatno produbljene ekonomske i političke veze sa ključnim međunarodnim partnerima. Vučić je u Pekingu imao odvojene sastanke sa predsednikom Narodne Republike Kine Si Đinpingom, kao i sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, potvrđujući poziciju Srbije kao države koja vodi samostalnu i uravnoteženu spoljnu politiku.

Kraj meseca obeležio je Vučićev boravak u Njujorku na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, gde se obratio svetskim liderima govorom koji je izazvao veliku pažnju međunarodne javnosti. U tom obraćanju, predsednik Srbije je otvoreno i bez zadrške govorio o selektivnoj primeni međunarodnog prava, neprincipijelnosti velikih sila i nejednakim aršinima u globalnoj politici. Tokom septembra, Vučić je bio i gost francuskog predsednika Emanuela Makrona u Jelisejskoj palati, čime su dodatno ojačani odnosi Srbije i Francuske. U istom mesecu na snagu je stupio i set novih ekonomskih mera, koje su naišle na snažno odobravanje građana i dodatno rasteretile kućne budžete.

I pored intenzivnih državničkih aktivnosti i fokusiranosti vlasti na međunarodnu poziciju Srbije i poboljšanje životnog standarda građana, blokaderi su i u septembru nastavili sa nasilnim akcijama. U Novom Sadu, ispred Filozofskog fakulteta, blokaderi su šipkama, bakljama i motkama napali pripadnike policije, izazvavši nove nerede i haos, još jednom potvrđujući obrazac sukoba i nasilja koji je obeležavao njihove aktivnosti tokom cele godine.

Oktobar  - Blokader pucao u "Ćacilendu"

Oktobar je bio obeležen novim incidentima blokadera i ključnim infrastrukturnim događajima. Jedan od blokadera, Vladan Andelković, uhapšen je nakon što je pucao na nepoznatog čoveka, Milana Bogdanovića, koji se nalazio u šatoru ispred Parlamenta, a potom je pokušao i da zapali šator, tvrdeći da ga „šatori nerviraju“.

U isto vreme, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavio je sa strateškim infrastrukturnim projektima. 

Prisustvovao je probijanju desne tunelske cevi na tunelu „Iriški venac“, u okviru brze saobraćajnice „Novi Sad–Ruma“ na Fruškogorskom koridoru. Pored toga, 8. oktobra zvanično je puštena u komercijalni saobraćaj brza pruga „Novi Sad–Subotica“, nakon čega je Vučić prisustvovao svečanom otvaranju, ističući da su razvoj saobraćajne infrastrukture i povezivanje ključnih regiona prioriteti koje ni blokade ni neredi ne mogu da zaustave.

Krajem oktobra, predsednik se još jednom obratio blokaderima, pozivajući ih na smirivanje tenzija i dijalog, te čak izvinio demonstrantima u nastojanju da smiri situaciju. 

Ni ovaj put nije dobio odgovor.

Novembar - godinu dana od najveće tragedije

Početak novembra bio je obeležen kontrastom između državnih aktivnosti i eskalacije nasilja blokadera. 1. novembra, dan pre haosa u Beogradu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je molebanu u Hramu Svetog Save, služenom od strane patrijarha Porfirija, za poginule u padu nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine. 

Ovim činom Vučić je odavao poštovanje žrtvama i istovremeno ukazivao na važnost dostojanstva i jedinstva u trenucima tragedije.

Već 2. novembra, dok su blokaderi u centru Beograda izazivali haos i sukobe sa policijom, predsednik Srbije bio je fokusiran na budućnost – obilazio je gradilište Nacionalnog stadiona u okviru projekta EXPO 2027, pokazujući da razvoj i infrastruktura zemlje ne mogu biti zaustavljeni nasiljem.

Tokom istog dana, grupa agresivnih demonstranata, okupljena pod izgovorom „borbe za pravdu“ i zloupotrebljavajući tragediju jedne majke koja je izgubila dete, sukobila se sa kordonom policije. 

Blokaderi su bacali flaše, kamenice i metalne predmete, nazivajući pripadnike MUP-a pogrdnim imenima. Jedan policajac je povređen nakon što je pogođen u glavu, dok su ostali pripadnici policije morali da se povuku kako bi sprečili teži incident. Nekoliko dana kasnije, jedan od šatora korišćenih u blokadama čak je zapaljen, potvrđujući kontinuitet nasilja i neodgovornog ponašanja demonstranata.

Decembar - Vučićev posvećen rad na ključnim pitanjima za stabilnost zemlje

Kraj godine pokazao je da je blokaderski „politički program“ u praksi svodio se isključivo na nasilje i haos.

Tokom decembra, zabeleženi su incidenti koji to potvrđuju: sukobi u Mionici tokom lokalnih izbora, kao i napad nožem i pucnjava ispred zabavnog centra „Ćacilend“, predstavljali su najupečatljivije primere destruktivnih aktivnosti blokadera u toku 2024. godine.

U isto vreme, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posvećeno je radio na ključnim pitanjima za stabilnost i budućnost zemlje.

Fokusirao se na rešavanje pitanja NIS-a i obezbeđivanje snabdevanja gasom za građane i privredu, dok se intenzivno sastajao sa stranim državnicima kako bi unapredio bilateralne i multilateralne odnose. Početkom decembra boravio je u Briselu, gde se sastao sa najvišim zvaničnicima Evropske unije, dok je u drugoj polovini meseca u Beogradu ugostio gruzijskog predsednika Mihaila Kavelašvilija i slovačkog predsednika Petera Pelegrinija, sa kojima je dogovorio saradnju u više strateških oblasti.

Ovim aktivnostima, Vučić je još jednom pokazao da, uprkos pokušajima blokadera da destabilizuju svakodnevni život, država funkcioniše, realizuje infrastrukturne projekte, brine o ekonomiji i jača međunarodnu poziciju Srbije.

• Vučić je krajem meseca obišao je radove na izgradnji Novog savskog mosta koji će biti otvoren do kraja marta 2027. godine i doneo fantastične vesti o tome šta će još sve novo Beograd dobiti za dve godine.
• Vučić je i 25. otvorio novu deonicu Moravskog koridora, petlja "Vrnjačka Banja" - petlja "Vrba", dok je planu izgradnja još čak 936 kilometara puteva! Pre toga, leva cev najdužeg tunela u Srbiji potpuno je probijena 6. decembra, čime je završen proces iskopavanja obe tunelske cevi Iriški venac.
• Uvećane penzije za 12 odsto

Na kraju, ne treba zaboraviti još jedan važan podatak za ovu godinu - Srbija je pod Vučićevim vođstvom izgradila više kilometara auto-puteva nego sve vlasti od 1945. godine: 623 kilometara je izgrađeno od 2013. do danas, a do 2012. godine - 596 kilometara.