ГОСПОДО ЕВРОПАРЛАМЕНТАРЦИ, ПОЧИСТИТЕ ПРВО У СВОМ ДВОРИШТУ! Скокните до Париза, очитајте лекцију полицији и премијеру: У Србији ваша интервенција може да сачека

Стразбур, где је седиште Европског парламента, и Београд, удаљени су међусобно 1.311 километара, и кад се иде аутом, уз поштовање саобраћајних прописа, вожња траје неких десет минута мање од 13 сати.

Зато, господо, госпође и госпођице европарламентарци који сте ових дана тупили зубе причом о "бруталности српске полиције“ и позивали на оштре санкције и енергичну акцију, опослите то што имате у свом дворишту!

Регулишите прво понашање полиције у сузбијању уличних блокада у Паризу. За једно преподне можете да отпутујуте код новог француског премијера, да му очитате лекцију, и да се вратите на ручак у "Ла Fignette“, "Зехнерглоцк“, или где већ трошите своје огромне плате…

Јер, светске агенције јављају да је француска полиција сузавцем растерала демонтранте који су покушали упад на париску железничку станицу "Гар ду Норд", најпосећенију у Европи, емитују снимке на којима оклопљени полицајци пендрече новинаре (и никоме се претходно не легитимишу!), прска сузавцем бициклисте који су "само дошли да виде шта се дешава…" стижу вести да је француско Министарство унурашњих послова наложило употребу водених топова, да је до 13 часова широм земље ухапшено 295 учесника протеста, да је 80.000 полицајаца изведено на улице, и тако редом…

У поређењу са енергичним акцијама француске полиције која је још синоћ поручила да никоме неће дозволити блокаде, полиција у српским градовима са грађанима игра "јелечкиње-барјачкиње“, па код нас интервенција европарламентараца може да сачека.

Тако стоје ствари са њима…

А што се наших блокадера тиче, занимљиво је неколико момената.

Од данас, приче о бруталности српске полиције неће пити воду ни код најнеобавештенијих. Тога су свесни и Шолакови медији, па Нова, на пример, има више вести о немирима у Непалу (где се, иначе одвија "обојена револуција“ по српском рецепту) него из Париза.

После сцена разбијања блокада у главном граду Француске, земље чији је мото "либертé, éгалитé, фратернитé“ (слобода, једнакост, правда), очигледни су безобразлук и дрскост оних који су код нас блокирали полицијске станице и судове тражећи да буду "пуштени сви ухапшени“!

Нека сад неко дође у дневник Н1 да прича како је само носио дршку за метлу па га је полицијац ударио пендреком, и нека се сада јави нека од оних посланица што су отимале штит полицајцу да чујемо како звучи на француском "Не можеш ми ништа, имам имунитет“!

Колико јуче онај Владимир Штимац твитовао је како треба позвати у Србију студенте из Европе, да помогну у блокадама (толико је и тако он успео да смисли). Ми имамо други предлог: да о трошку државе у Париз упутимо Горана Јешића, Барчулова, па Срђана Миливојевића... Да помогну француским блокадерима. (Јову Бакића не вреди слати, он би побегао још у Земуну.)

Шалу на страну, оно што се дешава на улицама француских градова некада се називало "немилим сценама“. Раније, наиме, никоме није било драго није да види насиље. Али, очигледно је да држава енергично мора да сузбија сваки покушај свог подривања и парализе.

Колико енергично, видимо на примерима поступања полиције у Паризу, престоници државе која се сматра еталоном демократије и заштите људских права.

Чињеница да се Француској опрашта и толерише много више него Србији, ни са демократијом ни са људским правима нема везе.

Реч је о двоструким стандардима и политикантству.

Навикли смо на такав третман оних који нас саплићу и који нас мрзе. Али нећемо и не можемо да пристанемо на блокаду Србије.

Сада је свима јасно како се против тога ефикасно бори. Има начина, и има снаге.

Да не буде неспоразума…

Србија Данас/Курир