ХИТНО укинути Вучићеве изборне услове: Као посланик СНС подржавам овај захтев опозиције
По народној песми, након Боја на Косову 1389. године, Зеленко, коњ Дамјана Југовића, дојездио је до Крушевца града и мајци девет Југовића потресним вриштањем саопштио да су њен муж Југ Богдан и девет њихових синова погинули за крст часни и слободу златну. Бранећи земљу од Турака.
Након колективног лупања главом у камен мудрости у Неготину, Сечњу и Мионици и буђења из коме, лидери опозиције и блокадера вриште као Дамјанов Зеленко.
Нећемо Вучићеве изборне услове! Уз образложење: ми не можемо да добијемо изборе ако се не укину Вучићеви изборни услови!
Браћа Срби и сестра Мариника су у праву. Подржавам опозицију и блокадере и тражим укидање Вучићевих изборних услова!
Иначе, садашње изборне услове под којима се диктатор Вучић већ 13 година, грубо гршећи не само њена људска права, већ и њене најтананије девојачке емоције, иживљава над опозицијом, одредила је власт ДС и ДОС-а. Пре две и по деценије.
Били су то лепи услови. Цензус је био 5 одсто, женама је припадало 30 одсто мандата, опозиција је од свих јавних гласила имала само Радио Фокус са Угљешом Мрдићем и Шешељеву Велику Србију.
А онда се Александар Вучић, диктатор и провинцијалац са Новог Београда, једне ноћи, у некој винарији (незванични извори тврде да је то било у винарији “Подрум Радовановић” у Крњеву код Велике Плане), након неколико чаша рујног вина, уз песму Шабана Шаулића “Занела ме светла великога града”, распилавио над судбином опозиције. Над судбином својих другара Бориса, Драгана, Војислава…Који не могу да пређу цензус од 5 одсто, уђу у парламент, гуслају под светлима парламентарне позорнице, узимају паре из државног буџета…И уживају у светлима велеграда. И наредио да се цензус са 5 одсто смањи на 3 одсто. Показујући тако још једном своју диктаторску нарав. И неспремност да чини уступке опозицији.
Узалуд су га Сузана и Жана молиле и кумиле да то не чини.
Тражим да се то укине. Ма шта тражим, захтевам. Да Скупштина Србије изгласа да се цензус врати на 5 одсто. Поштујем свог пријатеља Александра, разумем његову болећивост према опозицији (он је и данас, по баждарењу, рођени опозиционар, свима па и себи самом а Вућићи су нашироко познати као људи који се брзо жесте на своје противнике, али и још брже праштају) али није Србија његова прћија.
Ако су европски стандарди да је цензус 5 одсто, ако је Слободан Милошевић рекао 5 одсто, ако су ДС, ДСС и остале демократске странке утврдиле да тако треба да буде, има, бре, да буде 5 одсто! Ни милиметар мање. Шта има сад Александар Вучић да се ту петље, кочопери и паметује, да спроводи своје диктаторске ћеифе и то смањује на 3 одсто!
Диктатор Вучић је у изборним правилима учинио још једну измену. Наметнуо је да се проценат жена на изборним листама повећа са 30 на 40 одсто. То што Вучић воли да буде џентлмен, његова је приватна ствар, али мислим да и то треба да се промени. И врати како је било. Волим и ја жене али што је превише, превише је.
А што се медија тиче, као што написах, док је Србија била демократска земља, опозиција је на располагању имала Радио Фокус и “Велику Србију”. А онда је диктатор Вучић одлучио да се обрачуна са слободом информисања у Србији. Да угуши јавну реч. Па данас опозиција на располагању има само телевизије Н1 и ТВ Нова, дневне листове Данас и Нова, портал “ Директно” и десетине сличних портала. И све друштвене мреже овога света.
