Језива исповест Уне (32): Доктор је вриснуо "Хитно сала, сеци хаљину, нађи вену", а онда је уследио ХОРОР (ФОТО)
Од ове приче леди се крв у жилама
Уна Ратковић преживела је праву животну драму када јој се по повратку са летовања јавио стравичан бол у стомаку. Живот јој је висио о концу, а она је на друштвеним мрежама поделила ово ужасно искуство.
Милена је изгубила ћерку у саобраћајној несрећи: Отишла сам код врачаре, а она ми открила овај УЖАС!
Тамара (42) је годинама покушавала да затрудни: Врачара ме је послала на ГРОБЉЕ и открила ХОРОР!
Њену причу преносимо у целости:
- У моменту када је забележена ова фотографија ја славим свој 32. рођендан. Срећна и пуна живота, тог 27. јула 2017. године, нисам ни слутила да ћу за само недељу дана доћи у ситуацију да некога питам: Докторе, да ли ћу преживети?
Нисам ни слутила да ће ми црвену хаљину исећи маказама као од шале и да ћу губити свест на пола сата. Лагала бих ако бих рекла да никада нисам размишљала о крају, али нисам га тако замишљала. Нисам замишљала да ћу имати само пар секунди да се опростим са овоземаљским животом, јер крв више не долази до мозга.
ОН БИ ПРВО УБИО МЕНЕ: Стравична ИСПОВЕСТ комшије само неколико сати након МАСАКРА у Баричу
Нисам замишљала да нећу дочекати прву годишњицу брака. Да нећу успети свима које волим да кажем да их ВОЛИМ и да се опростим. Та спознаја да можда умиреш и немаш времена ни за збогом је језива. Једино што знаш је да су те босу изнели у ћебету из куће и да кажу да ти је стомак пун крви, као и да секунде одлучују да ли ћу искрварити на смрт.
И све то се баш заломи у неком Зајечару, граду који у ствари није мој град. Ту не живе моји људи. Ја сам само странац. Додуше, потпуно немоћни странац. Није у ноћи, беше јутро. Свануло је.
ГОВОРИЛА ЈЕ ГЛАСОМ МОГ МРТВОГ МУЖА И РЕКЛА... Језива ИСПОВЕСТ жене из СРБИЈЕ леди крв у жилама
И догоди се светлост. Прими ме зајечарски доктор Рошко и поклони ми живот. За мање од минут је схватио о чему се ради, викнуо хитно сала, сеци хаљину, нађи вену, одмах!
- Докторе, да ли ћу преживети?
Тајац.
Погледи преплашених сестара упрти у мене.
- Наравно да хоћеш, Уна.
И није ме слагао. Буквално ми је спасио живот. У болници која није модерно опремљена и у којој нема свих средстава за рад. Са недовољним бројем сестара. Није ме слагао! Спасио ми је живот. У болници у којој раде професионалци.
Када сам се пробудила из анестезије широко сам се осмехнула, без обзира што боли рана кад се смејем. А они, зајечарски доктори и сестре су ми данима пружали негу и давали љубав. Да, сву своју љубав на длану како бих што пре оздравила.
Предивне сестре Снеки, Ивана, Зорана и др. су бделе над мојим креветом. Иза осмеха су скривале умор и поспаност. Нисам могла да поверујем да постоји таква пожртвованост која се храни одговором "Добро сам, сестро". И нисам само ја имала такав третман, већ свако ко је лежао тамо. Ја сам само била најтежи случај, па су можда мало више времена посветиле мени.
"Моја КРВ је канула на косу": Језива исповест студента који је био ЖРТВА ВЛАШКЕ МАГИЈЕ!
Једнако радне, пожртвоване и дивне су жене које су задужене за хигијену болнице и за доношење хране. Кад сам већ могла да једем, давале су све што су имале да понуде. Скромно, али нису жалиле да дају све са чим располажу. Чак питају млеко, јогурт или чај... као у хотелу :) Извине се ако те пробуде док ти чисте собу....
И то се све догађа у Србији. И то се све догађа у Зајечару. Само што немамо често прилике да сазнамо да постоје овакви људи, јер нису бучни. Не буне се, већ вредно раде свој посао.
- Докторе, хвала вам што сте ми спасили живот.
- Немој да ми се захваљујеш. Нисам ја заслужан, већ срећа.
Из овог кратког дијалога вам је јасно о каквим величинама је реч. О онима који не величају своје успехе, већ наставе још боље да раде као да се успех није догодио.
