КО ПОКУШАВА ДА ЗЛОУПОТРЕБИ И ПОЛИТИЗУЈЕ ПРАВОСУЂЕ У НОВОМ САДУ И СРБИЈИ?

На првом месту то је образовање, а удар на овај стуб друштва се огледа кроз спречавање деце да се школују, односно да похађају наставу и полажу испите.

Напада није било поштеђено ни здравство, систем безбедности, привреда, али посебна пажња је посвећена стављању под контролу читавог правосуђа, како судства, тако и тужилаштва и адвокатуре.

Креаторима обојене револуције стављање под контролу правосуђа је од стратешког значаја, јер се у овој области ломе бројна копља, од истрага, пресуђивања па све до ослобађања учинилаца кривичних дела.

Протеклим месеци смо били сведоци бројних чудних одлука српског правосуђа и у овој области су се највише испољавали двоструки аршини.

Адвокатура, а посебно еснаф у Новом Саду и Војводини, на челу са председником АКВ и адвокатом Владимиром Бељанским се у потпуности ставила у службу блокадера и опозиционара.

Оно што је парадоксално, адвокат Владимир Бељански је у исто време бициклиста који иде са опозиционим активистима до Стразбура, председник је Адвокатске коморе Војводине која читав адвокатски еснаф гура у обуставу рада, заступа професора Грађевинског факултета у Београду Милана Спремића пред правосудним органима у Новом Саду у случају Надстрешница, а уз то је и члан ЦЕПРИС-а, организације у којој су професори, судије, тужиоци и адвокати.

Такође, са Владимиром Бељанским на пут до Стразбура је кренуо и син тужитељке Основног јавног тужилаштва у Новом Саду Ксеније Богић Марић, па се поставља питање да ли у овом случају има сукоба интереса?

Како сазнајемо из незваничних извора из новосадског Тужилаштва, сарадник ОЈТ у Новом Саду Милан Мемедовић активно учествује у протестима и позивима за организацију Штрајкова, па се основано доводи у питање да ли се на овај начин крши Закон о јавном тужилаштву.

Наиме, у члану 12 овог Закона се каже да је носилац јавнотужилачке функције дужан да самостално, стручно, савесно, непристрасно, правично и без непримерених утицаја обавља јавнотужилачку функцију.

Поставља се питање, да ли су тужиоци који су лично укључени у протесте или су чланови њихових породица узели активно учешће у блокадама и демонстрацијама, самостални, непристрасни и правични у обављању своје тужилачке функције, јер како другачије објаснити чињеницу да се за насиље блокадери прекршајно кажњавају и пуштају на слободу, док за све остале грађане важе другачији аршини.

Једноставно, сваки грађанин може на својој кожи да испроба да ли ће и како бити кажњен ако уради било шта из насилног опуса блокадера, попут блокаде раскрсница, факултета, ауто путева или ударања, гађања јајима и камењем својих суграђана.

Такође, члан 54 Закона о јавном тужилаштву говори о Забрани политичког деловања, као и о томе да је носилац јавнотужилачке функције дужан да се уздржи од јавног изражавања политичких ставова и учествовања у јавним расправама политичког карактера.

Међутим, српски народ је јасно и гласно одлучио, а ово је парола коју ће лево-либерални анархисти најбоље схватити – НО ПАСАРАН!