KO POKUŠAVA DA ZLOUPOTREBI I POLITIZUJE PRAVOSUĐE U NOVOM SADU I SRBIJI?

Na prvom mestu to je obrazovanje, a udar na ovaj stub društva se ogleda kroz sprečavanje dece da se školuju, odnosno da pohađaju nastavu i polažu ispite.

Napada nije bilo pošteđeno ni zdravstvo, sistem bezbednosti, privreda, ali posebna pažnja je posvećena stavljanju pod kontrolu čitavog pravosuđa, kako sudstva, tako i tužilaštva i advokature.

Kreatorima obojene revolucije stavljanje pod kontrolu pravosuđa je od strateškog značaja, jer se u ovoj oblasti lome brojna koplja, od istraga, presuđivanja pa sve do oslobađanja učinilaca krivičnih dela.

Proteklim meseci smo bili svedoci brojnih čudnih odluka srpskog pravosuđa i u ovoj oblasti su se najviše ispoljavali dvostruki aršini.

Advokatura, a posebno esnaf u Novom Sadu i Vojvodini, na čelu sa predsednikom AKV i advokatom Vladimirom Beljanskim se u potpunosti stavila u službu blokadera i opozicionara.

Ono što je paradoksalno, advokat Vladimir Beljanski je u isto vreme biciklista koji ide sa opozicionim aktivistima do Strazbura, predsednik je Advokatske komore Vojvodine koja čitav advokatski esnaf gura u obustavu rada, zastupa profesora Građevinskog fakulteta u Beogradu Milana Spremića pred pravosudnim organima u Novom Sadu u slučaju Nadstrešnica, a uz to je i član CEPRIS-a, organizacije u kojoj su profesori, sudije, tužioci i advokati.

Takođe, sa Vladimirom Beljanskim na put do Strazbura je krenuo i sin tužiteljke Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Ksenije Bogić Marić, pa se postavlja pitanje da li u ovom slučaju ima sukoba interesa?

Kako saznajemo iz nezvaničnih izvora iz novosadskog Tužilaštva, saradnik OJT u Novom Sadu Milan Memedović aktivno učestvuje u protestima i pozivima za organizaciju Štrajkova, pa se osnovano dovodi u pitanje da li se na ovaj način krši Zakon o javnom tužilaštvu.

Naime, u članu 12 ovog Zakona se kaže da je nosilac javnotužilačke funkcije dužan da samostalno, stručno, savesno, nepristrasno, pravično i bez neprimerenih uticaja obavlja javnotužilačku funkciju.

Postavlja se pitanje, da li su tužioci koji su lično uključeni u proteste ili su članovi njihovih porodica uzeli aktivno učešće u blokadama i demonstracijama, samostalni, nepristrasni i pravični u obavljanju svoje tužilačke funkcije, jer kako drugačije objasniti činjenicu da se za nasilje blokaderi prekršajno kažnjavaju i puštaju na slobodu, dok za sve ostale građane važe drugačiji aršini.

Jednostavno, svaki građanin može na svojoj koži da isproba da li će i kako biti kažnjen ako uradi bilo šta iz nasilnog opusa blokadera, poput blokade raskrsnica, fakulteta, auto puteva ili udaranja, gađanja jajima i kamenjem svojih sugrađana.

Takođe, član 54 Zakona o javnom tužilaštvu govori o Zabrani političkog delovanja, kao i o tome da je nosilac javnotužilačke funkcije dužan da se uzdrži od javnog izražavanja političkih stavova i učestvovanja u javnim raspravama političkog karaktera.

Međutim, srpski narod je jasno i glasno odlučio, a ovo je parola koju će levo-liberalni anarhisti najbolje shvatiti – NO PASARAN!