Које су правне последице покушаја државног удара и урушавања уставног поретка Републике Србије?

Последњих месеци, низ насилних инцидената јасно показује да се не ради о спонтаном изразу незадовољства, већ о смишљеној стратегији напада на државне институције.

Подметање пожара у Новом Саду – напад на Градску кућу

Опозиционе присталице су у Новом Саду извршиле вандалски напад на Градску кућу, једну од најмонументалнијих грађевина с краја 19. века, бацајући упаљене бакље и петарде у унутрашњост зграде. На снимцима се јасно види како ватра захвата објекат, док су демонстранти разбијали прозоре, врата и бацали цигле и каменице на зграду. Напад је кулминирао убацивањем тзв. "топовских удара" у тренутку када су се полицајци налазили у згради, чиме су директно угрозили њихове животе.

Напад на Скупштину града Београда – хаос и физички сукоби

Испред Скупштине града Београда, након завршетка седнице, окупљени демонстранти напали су обезбеђење и саму зграду бацајући црвену фарбу, а припадници обезбеђења покушали су да се заштите кишобранима. Убрзо је дошло до физичког сукоба између обезбеђења и демонстраната, при чему су летела јаја, каменице, а чак је у једном тренутку употребљен и сузавац и бибер спреј, иако није познато ко га је бацио. Припадници обезбеђења су након инцидента ушли у зграду поливени фарбом, држећи се за очи, што сведочи о бруталности напада.

Градоначелник Краљева мета учесталих напада

Градоначелник Краљева Предраг Терзић био је мета напада демонстраната чак три пута у последњих десет дана. Сваки пут је гађан јајима, и то директно у главу. Најдрастичнији инцидент десио се у селу Милочај, где су, након одржаног састанка локалног одбора Српске напредне странке, демонстранти напали учеснике бацајући јаја, флаше и петарде на излазу из зграде. Овај инцидент јасно показује да опозиција користи методе застрашивања и физичког насиља над политичким противницима.

Насилно заузимање Општине Богатић

У Богатићу је група опозиционих активиста, предвођена Златком Кокановићем, Александром Јовановићем Ћутом и Владимиром Штимцем, насилно упала у зграду Општине, развалила врата на улазу у канцеларију заменика председника општине и уништавала имовину унутар зграде. Овај чин показује да опозиција више не бира средства у покушају да насилно преузме контролу над институцијама.

Покушај државног удара и угрожавање уставног поретка

Ови координисани напади нису изоловани инциденти, већ део ширег плана дестабилизације државе и насилног покушаја преузимања власти. Такве активности представљају озбиљна кривична дела према Кривичном законику Републике Србије:

1. Кривична дела у вези са покушајем државног удара и нарушавањем уставног поретка

1.  Угрожавање уставног поретка (члан 308 КЗ): Ко силом или претњом покуша да промени уставни поредак Србије или свргне највише државне органе, казниће се затвором од 5 до 15 година.
2. Позивање на насилну промену уставног поретка (члан 309 КЗ): Ко јавно позива на насилно рушење уставног поретка, казниће се затвором од 6 месеци до 5 година. Ако је дело учињено путем медија, казна може бити до 8 година затвора.
3. Напад на уставни поредак (члан 310 КЗ): Ко оружјем, насиљем или другим средствима покуша да угрози уставни поредак или безбедност Србије, казниће се затвором од најмање 10 година или доживотним затвором.
4. Тероризам (члан 391 КЗ): Ако покушај државног удара укључује терористичке активности (експлозије, нападе на институције, застрашивање становништва), може се третирати као тероризам, за који су предвиђене казне од 5 година до доживотног затвора.
5. Удруживање ради противуставне делатности (члан 319 КЗ): Организовање групе с циљем насилног рушења уставног поретка може донети казну од 1 до 8 година затвора, а чланови групе могу добити од 6 месеци до 5 година.

2. Политичке и друге последице

• Забрана политичког деловања: Лице које учествује у покушају државног удара може бити доживотно дисквалификовано из политичког живота (забрана кандидатуре, забрана рада у државним органима).
• Одузимање имовине: Ако се утврди да је дело финансирано незаконитим средствима, имовина може бити конфискована.

Разликовање од легалних протеста

Постоји велика разлика између легалних протеста и нарушавања уставног поретка. Протести који су пријављени надлежним органима и одржавају се без насиља су дозвољени и део су демократског процеса.

Међутим, протести у организацији опозиције нису пријављени полицији, што представља јасно кршење закона. Уз то, они нису мирни, већ насилни, што доказују примери напада на Градску кућу у Новом Саду, градоначелника Краљева, Општину Богатић и Скупштину града Београда. Опозиција користи деструктивне методе како би изазвала нестабилност у држави и покушала да преузме власт ванинституционалним путем.

У случају покушаја државног удара, државни органи (МУП, БИА, Војска Србије) имају право да примене силу у циљу заштите уставног поретка, а учесници могу бити одмах притворени.

Србија је земља реда и закона. Насиље над државним институцијама и покушаји насилног преузимања власти неће бити толерисани!