Koje su pravne posledice pokušaja državnog udara i urušavanja ustavnog poretka Republike Srbije?

Poslednjih meseci, niz nasilnih incidenata jasno pokazuje da se ne radi o spontanom izrazu nezadovoljstva, već o smišljenoj strategiji napada na državne institucije.

Podmetanje požara u Novom Sadu – napad na Gradsku kuću

Opozicione pristalice su u Novom Sadu izvršile vandalski napad na Gradsku kuću, jednu od najmonumentalnijih građevina s kraja 19. veka, bacajući upaljene baklje i petarde u unutrašnjost zgrade. Na snimcima se jasno vidi kako vatra zahvata objekat, dok su demonstranti razbijali prozore, vrata i bacali cigle i kamenice na zgradu. Napad je kulminirao ubacivanjem tzv. "topovskih udara" u trenutku kada su se policajci nalazili u zgradi, čime su direktno ugrozili njihove živote.

Napad na Skupštinu grada Beograda – haos i fizički sukobi

Ispred Skupštine grada Beograda, nakon završetka sednice, okupljeni demonstranti napali su obezbeđenje i samu zgradu bacajući crvenu farbu, a pripadnici obezbeđenja pokušali su da se zaštite kišobranima. Ubrzo je došlo do fizičkog sukoba između obezbeđenja i demonstranata, pri čemu su letela jaja, kamenice, a čak je u jednom trenutku upotrebljen i suzavac i biber sprej, iako nije poznato ko ga je bacio. Pripadnici obezbeđenja su nakon incidenta ušli u zgradu poliveni farbom, držeći se za oči, što svedoči o brutalnosti napada.

Gradonačelnik Kraljeva meta učestalih napada

Gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić bio je meta napada demonstranata čak tri puta u poslednjih deset dana. Svaki put je gađan jajima, i to direktno u glavu. Najdrastičniji incident desio se u selu Miločaj, gde su, nakon održanog sastanka lokalnog odbora Srpske napredne stranke, demonstranti napali učesnike bacajući jaja, flaše i petarde na izlazu iz zgrade. Ovaj incident jasno pokazuje da opozicija koristi metode zastrašivanja i fizičkog nasilja nad političkim protivnicima.

Nasilno zauzimanje Opštine Bogatić

U Bogatiću je grupa opozicionih aktivista, predvođena Zlatkom Kokanovićem, Aleksandrom Jovanovićem Ćutom i Vladimirom Štimcem, nasilno upala u zgradu Opštine, razvalila vrata na ulazu u kancelariju zamenika predsednika opštine i uništavala imovinu unutar zgrade. Ovaj čin pokazuje da opozicija više ne bira sredstva u pokušaju da nasilno preuzme kontrolu nad institucijama.

Pokušaj državnog udara i ugrožavanje ustavnog poretka

Ovi koordinisani napadi nisu izolovani incidenti, već deo šireg plana destabilizacije države i nasilnog pokušaja preuzimanja vlasti. Takve aktivnosti predstavljaju ozbiljna krivična dela prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije:

1. Krivična dela u vezi sa pokušajem državnog udara i narušavanjem ustavnog poretka

1.  Ugrožavanje ustavnog poretka (član 308 KZ): Ko silom ili pretnjom pokuša da promeni ustavni poredak Srbije ili svrgne najviše državne organe, kazniće se zatvorom od 5 do 15 godina.
2. Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka (član 309 KZ): Ko javno poziva na nasilno rušenje ustavnog poretka, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina. Ako je delo učinjeno putem medija, kazna može biti do 8 godina zatvora.
3. Napad na ustavni poredak (član 310 KZ): Ko oružjem, nasiljem ili drugim sredstvima pokuša da ugrozi ustavni poredak ili bezbednost Srbije, kazniće se zatvorom od najmanje 10 godina ili doživotnim zatvorom.
4. Terorizam (član 391 KZ): Ako pokušaj državnog udara uključuje terorističke aktivnosti (eksplozije, napade na institucije, zastrašivanje stanovništva), može se tretirati kao terorizam, za koji su predviđene kazne od 5 godina do doživotnog zatvora.
5. Udruživanje radi protivustavne delatnosti (član 319 KZ): Organizovanje grupe s ciljem nasilnog rušenja ustavnog poretka može doneti kaznu od 1 do 8 godina zatvora, a članovi grupe mogu dobiti od 6 meseci do 5 godina.

2. Političke i druge posledice

• Zabrana političkog delovanja: Lice koje učestvuje u pokušaju državnog udara može biti doživotno diskvalifikovano iz političkog života (zabrana kandidature, zabrana rada u državnim organima).
• Oduzimanje imovine: Ako se utvrdi da je delo finansirano nezakonitim sredstvima, imovina može biti konfiskovana.

Razlikovanje od legalnih protesta

Postoji velika razlika između legalnih protesta i narušavanja ustavnog poretka. Protesti koji su prijavljeni nadležnim organima i održavaju se bez nasilja su dozvoljeni i deo su demokratskog procesa.

Međutim, protesti u organizaciji opozicije nisu prijavljeni policiji, što predstavlja jasno kršenje zakona. Uz to, oni nisu mirni, već nasilni, što dokazuju primeri napada na Gradsku kuću u Novom Sadu, gradonačelnika Kraljeva, Opštinu Bogatić i Skupštinu grada Beograda. Opozicija koristi destruktivne metode kako bi izazvala nestabilnost u državi i pokušala da preuzme vlast vaninstitucionalnim putem.

U slučaju pokušaja državnog udara, državni organi (MUP, BIA, Vojska Srbije) imaju pravo da primene silu u cilju zaštite ustavnog poretka, a učesnici mogu biti odmah pritvoreni.

Srbija je zemlja reda i zakona. Nasilje nad državnim institucijama i pokušaji nasilnog preuzimanja vlasti neće biti tolerisani!