КОМЕ ТРЕБА ТРИБИНА?
Инцидент на "Максимиру" 13. маја 1990. симболични је почетак распада Југославије, док је деценију касније Милошевић најозбиљнију опомену да ће пасти са власти добио управо са трибина, са којих су му навијачи скандирали: "Спаси Србију и убиј се, Слободанеееее!" Да ли је недавни инцидент на Партизановом стадиону борба за шипку или порука Вучићу?
Ни минуте, ни секунде ћутања није било на “Олд Трафорду” тог 8. априла 2013. када је од можданог удара у 87. години умрла Челична Леди. Неки у Британији је славе, други мрзе. Ливерпулци највише. Једни сматрају да су њена драконска “решења” само преместила насиље са стадиона на улице, док су остали уверени да се Тачерка једном за сва времена решила хулигана.
Можда би баш зато Александар Вучић могао да се позове на Маргарет Тачер и изговори: “Морамо очистити спорт и земљу од ових хулигана”. Он би могао да се сећа с почетка деведесетих колико је јака спрега политике и трибине и колико су хулигани са стадиона били важан фактор у бујању национализма у рушењу СФРЈ.
На загребачком стадиону “Максимир” 13. маја 1990, на утакмици Динамо – Црвена звезда, тучом хрватских и српских навијача почео је распад Југославије. Трибина је у наредним годинама била регрутно место за ултранационалистичке Арканове “Тигрове”, о чему је писао и сам Стејт департмент, а објавио Викиликс. Аркановци су се мање интересовали за голове, а више за криминал, рекетирање и дрогу. Међутим, када су се промениле политичке околности и Слоба престао да буде неприкосновени лидер српског народа, прву опомену добио је управо са терена. Свега два месеца након што је добио предлог са “Маракане” “Спаси Србију и убиј се, Слободане, Слободане!”, Милошевић је пао с власти.
И Тадићева, готово аутократска владавина, завршила се тачно годину дана након што су му навијачи са севера отпевали ремикс песме “Спаси Србију и убиј се, Борисе, Борисе!”. Није помогло ни то што је у то време Телеком издашно помагао српске фудбалске клубове с милион евра.
За масовне демонстрације и насилно рушење власти на улици није довољан само број људи или критична маса.
Потребан је и окидач, а момци са шипке немају проблем са тим
Међутим, да неко случајно не би помислио да су навијачи само одмагали политичарима, много чешће се дешавало супротно. Када је било политички подобно, палили су Скупштину и амбасаде, бранили Косово на Јарињу, пребијали “педере” на улицама… Да им неке транспаренте мушке љубави ипак не сметају хулигани са стадиона показивали су када су се фотографисали у штабовима и славили изборне победе, али и када су исте оне “педере” само годину дана касније пустили да парадирају.
Прошле недеље на дербију ухапшена су шесторица Хрвата који су са групом “Вандал бојс”, хулиганима из београдских блокова, напали навијаче на јужној трибини. Иако је по медијима било разних теорија, од уплитања страних служби до спекулација да је то био само напад на оне навијаче који сарађују са полицијом, непобитна је чињеница да је намера била преузимање трибине на југу.
Са преузимањем трибине, осим враћања уносних послова са дрогом, враћа се и контрола клуба и руководства у Хумској, а и даље се испитује да ли су немири и хаос са трибина требало да се прелију и на улице Београда.
После свега поставља се питање да ли су овде у питању само борба за шипку или и најава нечег другог. Некадашњи коминистар полиције у прелазној влади, адвокат Божо Прелевић за “Експрес” каже да је очигледно да неко пружа подршку хулиганима чим су недоступни за правосудне органе.
– Ти људи имају дебеле досијее и по неколико судских пресуда, али и даље нису у затвору већ на стадиону. Огромне паре којима располажу нису могли да зараде од скандирања на утакмицама већ искључиво криминалним активностима, пре свега продајом дроге. Осећају се заштићеним јер су у управама клубова политичари и полицајци са којима на крају имају блиску сарадњу. Тако је и покојни Бата Канкан био власник ФК Војводина, а сви полицајци и зависници у Новом Саду знали су чиме се заиста бави. Зато је ово темпирана бомба – упозорава Прелевић.