Линч над србистима на Филозофском факултету у Нишу

На седници Изборног већа Филозофског факултета Универзитета у Нишу догодио се скандал који недвосмислено показује да је на овој установи академизам уступио место политичком обрачуну. Професорки србистике др Татјани Трајковић, која више од деценије предано ради на овом факултету и иза себе има изузетне научне и педагошке резултате, није усвојен предлог Комисије за писање извештаја за избор у звање редовног професора.

Реч је о научнику чији је рад препознат широм академске заједнице, добитници престижне награде „Павле и Милка Ивић” Славистичког друштва Србије. Ипак, упркос неспорним референцама, професорка Трајковић постала је мета организоване кампање искључиво због тога што је,  користећи своје академско право, подржала иницијативу Владе Републике Србије о оснивању Факултета српских студија. То је, у атмосфери идеолошке искључивости која већ годинама влада на Филозофском факултету у Нишу, било довољно да буде означена као „неподобна”.

Кампању против проф. др Татјане Трајковић водили су исти они појединци који су месецима паралисали наставни процес, подржавали блокадерски политички покрет и свесно нарушавали основне обавезе наставника и сарадника. Политичко и страначко организовање унутар факултета, као и спречавање и ометање наставе, одавно су постали прихваћен модел деловања, уз потпуно игнорисање интереса студената и урушавање угледа Филозофског факултета, а самим тим и Универзитета у Нишу.

У јавној хајци, према сазнањима са којима располаже наша редакција, посебно су се истакле проф. др Татјана Пауновић са Департмана за англистику и проф. др Данијела Гавриловић са Департмана за социологију. Оно што су њима блиски кругови претходних девет година чинили прикривено: систематско потискивање и маргинализацију Департмана за историју, србистику и русистику, сада се спроводи отворено и без покушаја да се задржи привид академске пристојности.

Како би јавност била упозната: ово није питање академских процедура, нити процене научног доприноса. Ово је класичан пример прогона и спречавања напредовања наставника због другачијег мишљења и огољени политички реваншизам усмерен против оних који нису пристали да ћутке подрже блокаде, урушавање институције и претварање факултета у политичку трибину.

У таквој атмосфери институционалног распадања Филозофског факултета у Нишу, до темеља нарушених међуљудских односа и потпуног ниподаштавања наставних и научних обавеза, сада идеја о оснивању Факултета српских студија добија пун смисао. Управо такав факултет има шансу да постане простор академске нормалности, поштовања закона и струке, али и водећа институција хуманистичких наука у Републици Србији.

Одлука Владе Републике Србије о оснивању Факултета српских студија, показало се, била је нужан одговор на дугогодишње разарање институција изнутра. Она представља начин да се заштите идентитетске науке и наставници који поштују Устав Републике Србије, Закон о високом образовању и елементарне моралне принципе академске заједнице − принципе који су на Филозофском факултету у Нишу, као што се може видети, потпуно погажени.

Србија Данас/Политика