ИСПЛИВАЛИ ТРАНСКРИПТИ РАЗГОВОРА МИЛОШЕВИЋА И МЛАДИЋА О "СТРЕЉАЊУ" У СРЕБРЕНИЦИ: "О каквој ви деци и женама говорите?"

Отприлике десет месеци након догађаја у Сребреници Ратко Младић и Слободан Милошевић водили су дуг телефонски разговор, који је пресретнут. Све се догађало 11. маја 1996, а нека од страних обавештајних служби успела је да провали комуникацију генерала и тадашњег председника Србије.

Објављени су транскрипти тог разговора, у којем Милошевић испитује Младића о "стрељању у Сребреници", како се изразио. Он генералу каже да је чуо да су стрељани цивили, што овај одлучно негира и тврди да је цивиле спасавао.

Њих двојица говоре и о Радовану Караџићу, Хашком трибуналу, Младићевој зебњи да ће бити ухапшен ако дође у Србију...

Разговор Ратко Младић - Слободан Милошевић

11. мај 1996, 10 месеци после Сребренице

Младић је у РС, Милошевић у Добановцима

Милошевић: Ратко, ја сам хтео да мало поразговарамо. Ја ћу да ти лепо изложим, просто и једноставно, нема ту никаквих компликованих идеја.

Младић: Ја не знам имате ли у мене поверења?

Милошевић: Чим те питам јер, да немам поверења, шта ми вреди да ми кажеш: "Ево часна реч", је*и га. Ми смо Републику Српску направили. То је ствар чиста. Зато је потребно да се изврши процес њене легитимизације до краја, зато је потребно да и људи, ово је национални интерес наш, да и људи који су били на најодговорнијим функцијама на њеном стварању изађу из разне хипотеке коју нама наши непријатељи постављају. Укључујући и ово питање међународног трибунала, суђења, итд., које има далекосежне циљеве. Према томе, одмах и на почетку и унапред да ти кажем не само да из личних разлога не бих никада дозволио да неко тебе изручи Трибуналу него из историјско-политичких разлога јер би то била највећа национална срамота за наш народ. Зато ти, једноставно, скрећем на то пажњу, будаласто је да ти верујеш да не смеш да дођеш овамо да те неко не би ухапсио или изручио некоме итд.

Младић: Не, не, председниче.

Милошевић: Питао си ме и онда преко телефона шта је у тајном протоколу итд.

Младић: Добро, то јесам питао, али ово не мислим. Ово се слажем све што сте рекли.

Милошевић: Е, у таквој ситуацији ја не желим да ти и Радован Караџић, то морам да ти кажем, никакве разлике између вас не правим, мада тебе волим, а њега не волим, али њега исто не мрзим. Не мрзим га, ја уопште људе не мрзим, а и он се много трудио и жртвовао, не могу да кажем да није. Само што је џукац, па није неке ствари схватио, али ја између вас ту не правим разлике јер с обзиром на ваше позиције, подједнако ми је важно да вас двојица испливате на чисто.

Младић: Не свиђа ми се то суђење никако, знате, ни од националног ни од анационалног суда.

Милошевић: Пази, пошто дође пријава, она се мора размотрити.

Младић: Прво да вам кажем, ја имам снимке и ја требам, али, додуше, немам приступ медијима, ни на Пале ни у Београд ни у Подгорицу, нигде. И боље тако.

Милошевић: Боље. Сад је боље. После неће бити проблема.

Младић: Да вам кажем. Ја сам, бре, оне цивиле спасавао. О каквој ви деци и женама говорите. Свако је дошо, и мушко, а камоли женско, и мало и велико, тамо где је било договорено. То је пребачено у Кладањ.

Милошевић: Ово до чега смо дошли - било је великог стрељања цивила у Сребреници.

Младић: Кога?

Милошевић: Великог стрељања цивила у Сребреници.

Младић: Не, не.

Милошевић: Није у Сребреници, него на некој фарми негде тамо.

Младић: Не, не, не... Не, никакви цивили.

Милошевић: Верујем да је то моро решити.

Младић: Не, само да вам кажем. Јесте гледали шта говоре они што су пребегли ево после три месеца, четири. После годину дана пребегли. Шта говорите? Ви мени нисте веровали да су се између себе тукли Турци. Је л' верујете сад након онога што оно дете говори? Двајес му година, он каже убијао отац сина, син оца, између себе се убијали, то је пуцао свак на сваког. То траг има, председниче, од Сребренице до прелаза до Тузле. Тачно се зна где је ко падо. Имате гомиле где је 200 побијено, где је десет убијено између себе. Ко је улетао у минска поља, он се пробијао туда преко војске. Ја сам потписо уговор с њима где они да дођу. И ко је дошо на чек поинт, био је спасен.

Милошевић: Позитиван резултат избора за мене је када каже овај Фровик, који води КЕБС, овај Американац, проведени су фер и демократски избори. Њему је толико стало, ја сам с њим разговарао 20 пута до сада. Он је човек добар. То је мат у два потеза. Треба да буде једна представа која ће да покаже демократичност, зато ово хваљење, ово је све контрапродуктивно што Караџић меће твоје и његове слике заједно, ја сам реко Гвери...

Младић: То је злоупотреба мене. Ја сам му реко, али он...

Милошевић: Нека иде, бре, у пи*ку материну. И онда ови кажу, јесте, Караџић и Младић су кочница Дејтона. Не може то. Нема етнички чисте државе на свету.

Младић: Добро, нема, сад смо такви какви јесмо. Караџић је идиот. Он је цео живот радио само с лудацима и он уопште не зна радити с нормалним људима. Он лаже кад на кашику зине. Ја то никад нисам овако отворено пред вама реко.

Милошевић: Знам да лаже.

Младић: Према томе, то је један монструм-човек. Мене је мука натерала, па сам рекао јавно у Скупштини: "Ја сам цео живот радио са нормалним, прегледаним људима". Ко је радио у Војсци, морао је бити три пута систематски прегледан. Он је радио само с лудацима. Он би мене испеко на ражњу пре него Алија Изетбеговић.

Милошевић: Ја не бих прихватио дубл Плавшић-Кољевић јер је Биљана глупача једна обична и стално ће да нам тура прст у нос.