"Хришћанство је угрожено, морамо се борити против материјалног" Муамер Зукорлић о правим вредностима и породици
Није могуће повући ту црту, и ја сам прибегао другом односу.
Гост на штанду Србије Данас на 5. "Медиа Маркету" је био и Муамер Зукорлић, политичар, народни посланик Странке помирења и правде, интелектуалац и бивши главни муфтија Исламске заједнице у Србији. Често схваћен као контроверзна личност, својим аргументованим и јаким ставовима ипак успева да одушеви целу Србију и своје учење приближи обичном човеку.
Господин Зукорлић је са новинарима Србије Данас разговарао о породици, васпитавању и вредностима савременог доба на нашем штанду на "Медиа Маркету", који се од 23. до 27. октобра одржава у Хали 3 Београдског сајма паралелно са Међународним београдским сајмом књига.
ДРУГИ ДАН 5. МЕДИА МАРКЕТА: ЕКСКЛУЗИВЕ на штанду СД! Испливале ИСТИНЕ о РАЗВОДУ, КАРЛЕУШИ, ИЗБОРИМА и ЗАДРУЗИ (ФОТО)
Александар Марковић о бојкоту избора дела опозиције: ТО ЈЕ ИЗЛАЗНА СТРАТЕГИЈА ЗА ДЕБАКЛ КОЈИ ИХ ОЧЕКУЈЕ!
РАМПА ЗА тзв. КОСОВО! ШЕШЕЉ СРБИМА ДОНЕО МОЋНУ ПОРУКУ ИЗ МОСКВЕ, а она значи најгори кошмар за Албанце!
Помучио бих се да потражим неки дан у коме не радим нешто. Мој рад је изузетно сложен и веома занимљив. Ја рад не доживљавам као ограничену обавезу. Или радим нешто што волим или заволим оно што морам да радим. Дакле, постоје обе варијанте. Не можете увек радити оно што волите, много је значајније да успете да заволите оно што морате да радите. Ја сам неко ко рад доживљава као најпозитивније стање, и за мене то није терет. Стално радим, било да сам у оделу, тренерци, пиџами или у спортској опреми... Чак и док се возим у аутомобилу на задњем седишту од Новог Пазара до Београда ја искреирам у глави хиљаду ствари. Па ме питају: "Када си већ стигао да се за ово спремиш?". А најбољи начин рада је успутно спремање. Способност успутног учења сам изградио код себе још од детињства. Друга особеност мог рада је да док радим други посао одмарам се од првог. Управо зато могу да радим без проблема по 15 сати дневно и да се не осетим уморно. Стање активности и креације доживљавам као најлепше стање, јер то је уствари коришћење божје благодати да креираш. Креација је у принципу само божија ексклузива. Оно што човек има од креације то је оно што му је Бог даровао кроз одређене таленте. То је мој начин рада, и зато се бавим и политичким послом и интелектуалним, и пишем књиге, и одговарам на све изазове. Чак се из хобија бавим архитектуром, и спортски сам активан на различите начине. Ипак, дружење са породицом је најлепши део одмора.
Није могуће лако повући ту црту, и ја сам прибегао другом односу. Просто, све оно што ја радим у јавном животу ја јасно изражавам, а са друге стране и моја породица зна и разуме да је то више од посла, да је то мисија, и они сви расту уз ту мисију. Ја сам идеалиста, а они суделују у том идеализму. Додуше, зависи од члана до члана породице. Неки успеју да добро захвате из тог идеализма и онда га и они живе, а неки не успеју у томе али верују у мој идеализам па ме онда подржавају. Просто, сви живе мој живот, али не на начин да га доживљавају као терет. Опет је то једна одвојена културолошка димензија израстања и напредовања моје породице заједно са мном. Једноставно, није могуће бити идеалиста и бити у мисији, а да онда уђете у кућу и одвојите све то. Мој син од две и по године је недавно био у Сарајеву са мном, на представљању кандидатура за врховног верског поглавара у коме сам учествовао, и док смо ходали Баш чаршијом он је викао "победа, победа". Са једне стране то је веома симпатично, али нико то њему није рекао да уради. Све је то чуо из разговора које сам водио и ја не видим у томе ништа негативно, мени је неприродно да издвајате породицу од себе, јел тада је она подложна за ударце. А када породица са вама живи у вашим идејама и вашем идеализму, наравно да вам је драго. Али, морате бити спремни да отрпите и негативне наслове у медијима, или неке нечасне нападе. То је саставни део те борбе, и свако би био борац када не би морао да отрпи нешто негативно у тој борби.
Мене нападају већ 26 година. Од првог дана када сам изабран за муфтију 30. октобра 1993. године одмах су почели да ме смењују. Сменили су ме два пута на јесен и на пролеће! Ја сам то звао хајдучки састанак и хајдучки растанак. Додуше никада нису успели да ме смене, на крају сам морао сам да одем. И то је саставни део идеализма, поготово када сте човек који своју мисију истовремено види у променама. Промене не одговарају онима који имају одређене интересе и оног тренутка када промене за које се борите постају реалност ви имате непријатеље у онима које ћете интересе угрозити тим променама. Значи уколико ви у свом програму имате, а сви знају да нисте лажов и лицемер, борбу против криминала, корупције и експлоатације народа, не можете очекивати да вас криминалци и корупционаши оставе на миру. И ја сам на то у потпуности спреман, а то зна и цела моја породица. Наравно понекад није пријатно, поготово деци када су у осетљивом периоду на прелазу из детињства у тинејџерско доба. Тада деца већ схватају све те нападе и шта они представљају. Али, ако као ја имате пуно деце онда је то много лакше, зато што старија деца помажу оној млађој. То је права култура живљења.
Наше читаоце посебно занима како је то живети са две супруге?
Као што сам и рекао, морате да платите високу цену за одговоре из мог приватног живота (смех). Ја сам презадовољан.
У васпитавању деце три су кључна фактора. То су: породица, образовање и узори. Та три фактора су данас изузетно угрожена. Образовање је у расулу, а узори су постали они који најмање имају на то право.
И по етичкој и по духовној основи узор може бити само учена особа, док сви који се данас нуди на сцени јефтине забаве као некакви узори су квази узори који упропаштавају нашу децу. Зато су моја деца у одређеној предности, пошто расту у једној квалитетној и компактној породици, а што је породица бројнија она је бољи амбијент за одрастање деце. Дух бројније породице је динамичнији од духа малобројне породице. Са друге стране породица која је постављена на врло јасној етичкој основи и духовној вертикали је јака. Једна од кључних вертикала у мојој пецепцији и перцепцији моје породице је идеал слободе, а ми дефинишемо слободу као покорност створитељу који вас ослобађа од потчињености другим створењима. И тај рецепт вас лишава страха! Тако сам ја лично себе ослободио сваког страха. Мене нико не плаши, зато што сам сав свој страх усмерио према Богу, и можете ви да имате војску, мафију полицију, силу - мени не можете ништа. Ја чврсто верујем да је мој тренутак смрти одређен унапред и да нико не може да га без божје воље помери, и баш зато се ја тиме не бавим већ оно што имам од живота ја живим као најслободнија птица у висинама неба. Једноставно се не бринем о ризику и то ме одржава у предности, а то ми олакшавају одређени фактори. Код нас у Санџаку, али и у целом свету, је јако битан капацитет породице или у том неком ширем смислу племена коме припадаш. Моја породица и по оцу и по мајци је једна од најбројнијих и најјачих породица, тако да сви који би насрнули на мене знају да би се суочили са последицама од којих се не би лако одбранили.
Тако да ми то даје за право да моја слобода буде и духовно и конвенционално стабилна, а то укључује и моју децу. На крају крајева постоји изрека: "Не чува стражар стражу него страх". Хвала Богу да то тако функционише, зато што сви знају да су моји негативни ставови према криминалу и корупцији сасвим принципијелни, да нису лични, и да није то свађа око територије и око тога ко шта продаје. Ти сами криминалци знају да сам ја већи пријатељ њиховој деци него што су они сами.
Бивши НАТО официр Кристијан Каш открива како Србија може да поврати Косово и ко су наши највећи непријатељи
Ексклузивно за Србију Данас! Лав Пајкић ИЗЛАЗИ НА ИЗБОРЕ, а открио је и како је Контравизија ДОТУКЛА КОНКУРЕНЦИЈУ
Машиновођа поносан што је Вучићу предао "рапорт": Месец дана пута кинеског воза који је означио почетак градње брзих пруга у Србији
Правим из дана у дан. Пре 20 година су криминалци у Новом Пазару имали много доминантнији положај него што имају данас. Тада криминалци уопште нису били срамотна категорија, док данас јесу. Сада они морају да се крију. И то је велики успех, пошто се криминал никада не може уништити. Мој циљ није да га искореним него да га натерам да се спусти у шахте, у подземље, где му је и место. Проблем је што је криминал почео да излази из подземља и да улази у неке државне институције. То зло не сме бити у политици, пошто онда криминалци постају узори. Значајно сам успео кроз своје јавне наступе и деловања, као и кроз школски систем који сам основао да деци покажем грозну слику лица криминала. Криминал не може да успе без подршке народа, и зато мора да се изгради отпор криминалу у народу. Народ је ту кључан фактор.
Да чуо сам зато, и тога има пуно. То су све последице доминације криминала у Новом Пазару и спреге са полицијом и тужилаштвом. Ја често говорим о томе и у самој Скупштини.
Ја лично мислим да је могућност уништења група које се броје милијардама немогућа, и пре свега видим неку врсту нужног савеза верујућих људи. А ту рачунам припаднике свих монотеистичких религија, не само у неком круто црквеном смислу већ у смислу стварне вере у Бога. Мени је рецимо та подела потпуно природна, где ће се подићи људи против ескалације материјалистичког безбожништва, хедонизма и сатанизма, као и ескалације ЛГБТ културе. ЛГБТ култура пре свега се више не позиционира као право и могућност, него се представља као вредност и стреми томе да угрози породицу у сваком смислу те речи. И то није црта на којој стају ти захтеви. Следећи је рецимо инцест. Али ја сматрам да то не диктира нико, већ је то она тамна страна човека који када остане без етике, без Бога и здравог духа у себи иде ка биолошкој категорији која губи све обрисе људскости. Да се разумемо, то није први пут. Содома и Гомора су постојале и пре 5000 година, али сада је то у великој експанзији и ескалацији.
Често добијам питање колико је ислам угрожен у Европи. А ја одговарам да је хришћанство много угроженије, што је истина. Ислам је много виталнији, док је хришћанство угрожено, јер је остало малтене само у манастирима, катедралама и црквама. А цркве данас, на пример, продају! Ви у Холандији можете да купите цркву. Хришћанство опстаје само у обредном смислу, а то онда није религија већ културно историјски споменик. Мени је логично да ће верујући људи и верујуће заједнице, пре свега монотеистичке, морати да сарађују за почетак, а касније можда и да праве неке савезе како би одбранили универзалне верске вредности. Насупрот том савезу ћемо имати све материјалистичко-хедонистичке снаге, и ја искрено очекујем такав развој ситуације наредних деценија и векова. Те анти-људске појаве претварања човека у најгору врсту животиње су једнака опасност и за муслимане и за хришћане, а обе те вере су из једне колевке. И ислам и хришћанство имају исто порекли, а овде често због незнања имамо појаву када људи кажу: "Ваш Бог или наш Бог". Тако нешто могу да кажу само неписмени људи, пошто не постоји хришћански или муслимански Бог – Бог је један.
Баш ти програми су као избијање шахти и излазак фекалија на површину. То је једно од грозних лица те материјалистичко-хедонистичке цивилизације која иде ка томе да уруши прво породицу, а на крају и човека. Можемо се вратити управо ако се осврнемо на она три фактора васпитавања детета које сам већ поменуо. То је све разорено, узори наше деце су потпуно угрожени. Мој узор, на пример, је последњи пророк Мухамед, али и сви божији пророци, и они учењаци који су једини лиценцирани интерпретатори узора. Само знање може човека да подигне преко просека, а све остало је медиокритетство и нема никакву верност. Новац, титуле и богатство су за мене карикатура људскости. Ја ценим само знање, а знање вреди само кроз етику! То је духовни концепт знања, не можете одвајати знање и етику. Баш ту ја видим узоре на основу којих покушавам да васпитам и своју децу, и хвала Богу за сада ми иде јако добро. Моја породица је доказ да је могуће у не тако чистом окружењу подизати чисту породицу, са јасним правилима, која је чврста пред свим изазповима. А јаки изазови су и пред мојом и пред вашом породицом.
Морамо бити узори својој деци, зато што се на децу много јаче утиче имплицитним него експлицитним васпитањем. Деца све упијају из окружења, и родитељи морају да сопственим примером васпитавају своју децу. Ако детету наређујете, они то виде као вид агресије. Ако им нешто ускраћујете, деца то схватају као да је то нешто веома вредно, и она то желе да имају. Деца највише упијају оно што родитељи разговарају међусобно или са пријатељима, него оно што им причате директно. Зато када родитељ има навику да псује, што је на Балкану тобоже неки доказ мушкости, свом детету после говори немој да псујеш. А он сам пред својим дететом псује. Тада дете учите и лицемерју, а не само псовкама, и усађујете му двојне стандарде. Деци морате изградити осећај супериорности који добијају када осете да припадају вишем етичком стандарду. Дете не може да се брани од греха и искушења ако се осећа инфериорно, већ само ако се осећа супериорно. Моја деца се гнушају све те прљавштине са улице, медија и друштвених мрежа и сматрају то нижом врстом. Деца морају да имају усађен осећај поноса што не прихватају такве ствари.
Психологија масе је феномен за себе, и захтева један симпозијум да би се обрадило, иако је то општа појава. Ту долази до изражаја онај осећај супериорности. Мене новинари питају за кога сам навијао, а ја увек кажем да нисам навијач него играч! И баш то учим и своју децу, да буду капитени, да имају самопоуздање. Моја деца су у предности што имају родитеље који су доследни овим етичким вредностима, а на све то су и успешни. Они сад имају узор у породици, имају два фактора васпитавања. А на све то имају два образована родитеља. Има једна духовна максима да родитељ васпитава своје дете двадесет година пре рођења. Не може човек да васпита своје дете ако није васпитан, а многи родитељи то неће да признају. То је баш оно: "Ја могу да псујем ти не можеш, ја могу да пијем а ти не можеш". И то је страшно. Ту настаје проблем јер ви нисте поставили порок или грех као суштински проблем, i Nne можете очекивати позитивне појаве ако су вам узори и образовање урушени. Морамо да одредимо приоритете! Ја рецимо највише вреднујем веру и идеал слободе, одмах потом је ту и породица, после тога долази каријера, новац и друге материјалне ствари. Када дође до сукоба породице и каријере ја увек жртвујем новац или каријеру, а никада породицу. А већина људи то не ради, запостављају породицу због новца.
Данас имамо тај велики проблем да жене неће да рађају децу да би биле лепе. А жена баш рађањем обнавља своју лепоту, то је нека врста регенерације тела. Овде код нас неће да се удају до 30 или 35 године, хоће да живе и да се иживе, а то није могуће. Зашто то није могуће? Па зато што се феномен среће остварује у заједници, а не у самоћи. А најбоље је у породичној заједници. Без тога је свако тражење среће заблуда и осуђено је на пропаст. Она или он би да се иживљава до 35 године, а онда би да роди кад већ постаје ризично, па се на крају одлучи на само једно дете. Жена треба да се уда до 20 године, да роди петоро до 30 године, паралелно са тиме да се образује, а после нека гања каријеру. И све ће успети да постигне. Тада све стигне зато што је све почела на време. А када закасниш нема више стизања.
Жена мора и да нађе мужа који је мушко у пуном смислу те речи. Ја уствари данас браним жене и штитим их зато што је проблем и дефицит у мушкарцима. ЛГБТ култура није настала као смишљени пројекат него је резултирала дефицитом мушкараца. Данас су жене мало више мушкарци, а мушкарци мало више жене, па су се нашли код транвестита.
Зашто је у исламу жена слободнија, иако је честа предрасуда да то није тако. Зато што је ислам стриктно поставио ствари на начин да жена може да ради, а и не мора. А муж мора да заради и за жену и за породицу! Код жене у исламу све што заради је њено, а муж мора да финансира породицу. Моја жена ради, али она новац користи за своје жеље, док сам ја дужан да јој обезбедим новац за све што јој треба. Е зато су жене господа у исламу. Свој новац који зарађује користи за гајење сопствене женствености. А модерне жене су незаштићене самим тим што су себи пресудиле у борби за равноправност. А та равноправност у овој материјалистичкој концепцији значи да су жене мало више мушкарци, мушкарци су мало више жене, и на крају се сретну на пола пута и добијемо трансвестите. То је та родна сензитивност у овој негативној перцепцији. Код нас су ствари постављене тако да је еманципована жена она која гради каријеру и има своје паре и не посвећује се деци. А најсветија каријера је бити успешна мајка, то је јача каријера него да си Наоми Кемпбел! Видите, вредности су данас потпуно изокренуте. Ја рецимо имам старе родитеље, који живе на селу, и мене моја мајка и данас кад позове ја одмах седам у кола и идем код ње да останем колико год! Баш ме брига за Скупштину и каријеру, мајк ми је битнија је од свих титула и каријере и новца. Е сада, како сам ја научио да поштујем родитеље? Не тако што су ме учили да их поштујем, него зато што су они поштовали своје родитеље предамном. И зато што сам ја то подигао на ниво светости у мојој глави.
Други по реду Сајам Ј=ДНАКИ: Једнакост и уважавање различитости, а ево због чега је то битно за све грађане Србије!
"ИНСИСТИРАМ ДА МОЈА ИМОВИНА БУДЕ ПРВА ИСПИТАНА": Вучић верује да ће нови закон коначно донети правду у Србији!
Амбасадор САД није добродошао! Тражи да се шетка по Србији, стигла препорука: ИДИ ДО СПОМЕНИКА МИЛИЦИ РАКИЋ!
ЗАОКРЕТ СРБИЈЕ? ВУЧИЋ ОДБРУСИО ЕУ: Морамо да бринемо о себи и да имамо бољу сарадњу са Русијом и Кином!
ВУК ДРАШКОВИЋ: Југославија би опстала и све би било другачије да је краљ Александар избегао атентат!