"Не прихватамо НАТО верзију" Уџбеници под лупом државе: Ко пише историју Србије? Министар објашњава

Он је нагласио да министарство нема намеру да уводи монопол у области штампања уџбеника, већ да жели да допринесе формирању националне свести код ученика и младих, без угрожавања њихове радозналости и критичког мишљења.

Уредница емисије Драгана Пејовић подсетила је да су одређене наставничке групације критиковале закон јер су иницијални предлози предвиђали да Завод за уџбенике издаје све уџбенике од националног значаја, док су коначним амандманима обухваћени само уџбеници из историје и географије.

- Очигледно нису прочитали ни коначну верзију закона, а нису се информисали ни о амандманима. Полуинформације су претворене у дезинформације и коришћене као основ за критику Министарства. Министарство је по први пут успело да усвоји Закон о уџбеницима националног значаја, којим се ексклузивно даје право јавном издавачу да штампа уџбенике релевантне за формирање националне свести, а то су уџбеници из историје и географије - рекао је Станковић.

Он је нагласио да закон укључује и друге предмете који су важни за национални идентитет: српски језик, књижевност, уметност у оквиру ликовне и музичке културе. Сви ти садржаји биће обједињени у образовни алманах, који ће бити доступан и у дигиталној форми, како би се младима омогућило да се путем интернета упознају са садржајем релевантним за формирање националног идентитета.

- Не уводимо никакав монопол. С једне стране, неки тврде да уводимо монопол, а с друге стране да одустајемо. Ми смо одабрали историју и географију јер сматрамо да су то предмети преко којих се може успоставити јединствени садржај за образовни процес младих. Циљ нам је да различите интерпретације буду доступне ученицима, како би могли да се суоче и са другим читањима историјских и културних процеса, када већ имају основну формирану свест - објаснио је Станковић.

Станковић је посебно истакао да закон не угрожава предмете који развијају критичко мишљење, попут филозофије, логике, социологије или грађанског васпитања.

- Циљ нам је да млади не буду херметично затворени у једном садржају, већ да имају отворен образовни процес са акцентом на национални идентитет. У време глобализације, када идентитети измичу и формира се универзални конзумеристички стил живота, желимо да вратимо младе ка својим коренима и националном бићу, уз уважавање мултикултуралног карактера наше заједнице - рекао је Станковић.

Станковић је навео и практичне примере из Клетовог уџбеника географије за шести разред, где је нетачно писало да тзв. Републику Косово признаје 110 чланица УН, док је стварни број знатно мањи.

- Одговорност за садржај уџбеника лежи на стручним органима, рецензентима и ауторима. Министар не прописује садржај уџбеника, јер би то био министарство истине. Циљ је да ученици буду упознати са различитим интерпретацијама историјских догађаја, укључујући и оне које не фаворизују Србију, али које постоје као константа у глобалној политици - објаснио је Станковић.

Према његовим речима, закон омогућава формирање националног идентитета, али уз очување слободе мишљења и критичког приступа.

- У нашем образовном систему постоје предмети и курсеви, попут филозофије, логике и геополитике, који развијају критичко мишљење. Ништа од тога није укинуто. Уџбеници националног значаја не служе индоктринацији, већ омогућавају ученицима да разумеју сопствену културу, језик, историју и уметност, а паралелно се развијају и грађанске врлине и критичко мишљење - рекао је Станковић.

Он је додао да је формирање јединственог садржаја важно због различитих интерпретација историјских догађаја у постојећим уџбеницима и да ће стручни органи селектовати информације које су кључне за разумевање националне историје, чиме се спречавају неспоразуми и нетачне интерпретације.

- Све селекције и избор садржаја вршиће стручни органи, а не министар. Министар не би смео да потписује уџбеник са нетачним информацијама. На пример, нетачне тврдње о Косову или НАТО-у морају бити исправљене, у складу са званичном државном политиком и чињеницама. Једино на тај начин можемо формирати самосвесног грађанина који познаје различите интерпретације историјских догађаја - истакао је Станковић.

Према његовим речима, измене Закона о уџбеницима националног значаја представљају баланс између формирања националне свести, очувања мултикултуралног карактера образовања и развијања критичког мишљења код младих, док истовремено омогућавају транспарентност, стручни надзор и економски развој јавног издавача.

- Ми не можемо да прихватимо НАТО верзију историје, али ми морамо да упознамо све, да постоји таква верзија историје. И да једино што у реалној политици се рачуна, у крајњој линији, што бих рекао, Макијавели јесу исходи. Исход је да имамо супротстављене наративе о томе што се десило на Косову. Ако желимо на неким вишим нивоима школовања да направимо једног самосвесног грађанина, ми њему морамо да прикажемо различите интерпретације неког догађаја. И ја уопште сада не фаворизујем НАТО интерпретацију, нити сматрам да треба да је порекнем. Она постоји као константа, без обзира што нама не одговара и што против ње ми имамо добре аргументе - закључио је Станковић.

Извор: Србија Данас/Euronews