Вучићеве на Дрини ћуприје: Србенде јуришају на чињенице, као Дон Кихот на ветрењаче
Свакодневно на опозиционим медијима и друштвеним мрежама слушамо и читамо како је Александар Вучић лош Србин и издајник.
Ако не рачунамо опозицију (којој је то у опису посла), председника Србије тако називају људи који се у политику и вођење државе разумеју колико су се Марко Краљевић и Муса Кесеџија разумели у виндовс 10, верници чији је број одлазака у цркву мањи него број цркава и манастира које су Вучић и његова власт обновили и помогли и Србенде које су своје родољубље „доказали“ једино јуначењем на друштвеним мрежама.
Дон Кихот од Манче, наоружан зарђалим оклопом, јашући своју кобилу Росинанте, јуришао је на ветрењаче. Србенде, наоружане тастатуром, јашући на Н1 и Новој, јуришају на Вучића и чињенице.
Када се непристрасно анализирају резултати на пољу доприноса Српској православној цркви, очувању националног идентитета и неговању културе сећања, ни један српски председник не може да се мери са Вучићем.
Бројни су политички, духовни, културни али и они прави, зидани, српско-српски мостови које је садашњи председник изградио или обновио а ја ћу на овом месту сада подсетити само на двадесетак таквих мостова подигнутих између српског народа источно и западно од Дрине.
Никада у историји Србија није финансијски помагала Србе изван Србије као што је то сада случај. Само у Републику Српску уложено је око 100 милиона евра. Највише у изградњу или обнову школа, домова здравља и вртића. У већини општина у Српској постоји бар један
објекат који је саграђен новцем из Србије.
У току су завршни радови на изградњи прелепог моста преко Саве, у Рачи, дужине 1.300 метара, као најважнијег објекта на аутопуту Кузмин – Рача (делу будућег аутопута Београд - Бијељина – Тузла - Сарајево).
Пре четири године саграђен је нови мост између Братунца и Љубовије. Остали мостови на том делу Дрине су у лошем стању, затворени су за теретни саобраћај и да није изграђен овај мост, од Зворника до Вишеграда не би било ни једног моста за превоз робе између Србије и
Српске.
Буџетом за 2026. годину, Србија је издвојила средства за обнову још четири на Дрини ћуприје: моста између Зворника и Малог Зворника у Каракају, моста у Шепку, моста Бајина Башта – Скелани и старог моста Љубовија – Братунац.
Велика корист за сва три народа
Наравно, све ове саобраћајнице, од новог моста преко Саве, новог моста на Дрини и
обновљених мостова на тој реци, повезиваће не само српски народ с обе стране Дрине, већ и
муслимански и хрватски народ из Србије и БиХ.
Радови на реконструкцији 320 метара дугог моста у Каракају, његовој првој реконструкцији у 53 године постојања, који су започети у априлу прошле године, приводе се крају. После 20 месеци прекида, пре двадесетак дана преко овог моста је поново пуштен теретни саобраћај. Буџетом за 2026. годину предвиђена су средства и за почетак радова на изградњи 70 км пута
Котромани – Вишеград, који Србију повезује са Романијом, Сарајевом и Средњом Босном.
На иницијативу председника Србије установљен је Свесрпски сабор, а на првом који је одржан у Београду усвојена је Декларација о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, свеобухватни национални програм очувања мира,
стабилности, националног, верског и културног идентитета српског народа.
Србија и Република Српска, уз присуство представника Срба из Македоније, Црне Горе и Хрватске, заједнички обележавају Сретење, Дан државности. Ради тешње сарадње између две републике, садашњи председник Србије је установиоправило да прва посета новоизабраних министара у Влади Србије буде посета Републици Српској.
На његову иницијативу, установљен је Дан Српског јединства, слободе и националне заставе као државни празник, који заједнички обележавају Београд и Бањалука, али и сви Срби из региона.
Србија и Република Српска, уз присуство представника Срба из Македоније, Црне Горе и Хрватске, заједнички обележавају годишњицу злочиначке акције Олуја и прогона Срба из Хрватске.
Србија и Република Српска, уз присуство представника Срба из Македоније, Црне Горе и Хрватске, заједнички обележавају годишњицу страдања српског народа у логору Јасеновац и НДХ. Србија и Република Српска заједнички обележавају годишњицу погрома над српским народом у Подрињу.
Нема значајног догађаја у Републици Српској, од 9. јануара, Дана Републике Српске, до годишњице Битке на Козари, којој не присуствују представници Србије. Србија учествује у изградњи Српско-руског дома у Бањалуци.
Србија и Српска покушавају да, упркос опструкцији званичног Сарајева и Подгорице, заједнички реализују два капитална пројекта: изградњу аеродрома у Требињу и хидроелектране Бук Бијела.
Управо на Вучићеву иницијативу, установљен је Парламентарни форум Република Србија – Република Српска, прво институционално повезивање Срба источно и западно од Дрине (ако не рачунамо посредно повезивање преко савезних институција у СФРЈ) од пада српске
деспотовине до данас.
Све то су могли и бивши председници. Могли су али нису ни покушали. Међутим, њих нико због тога и не помиње а камоли да их сатанизује, називајући их издајницима, усташама и Шиптарима, као што то чини са Вучићем. Паметном доста.