Европа већ стеже обруч око нове власти у Србији: Из Брисела, Загреба и Љубљане стижу захтеви, рачуна ли се на слабост Београда

Нова власт у Србији још није ни формирана, а из Брисела, Загреба и Љубљане већ стижу захтеви који отварају питање да ли европски званичници у политичким променама у Београду виде прилику за остваривање својих дугогодишњих циљева

Брзина којом су поједина очекивања изнета намеће и дилему да ли се рачуна на то да би нова, још неучвршћена власт могла бити подложнија спољним притисцима и спремнија на уступке у осетљивим државним питањима.

Док се Србија припрема за конституисање новог сазива Народне скупштине и формирање власти након парламентарних избора, из појединих европских престоница већ стижу поруке које наговештавају да ће будућу владу очекивати сложени дипломатски и политички изазови.

Од усклађивања спољне политике са Европском унијом и односа према Русији, до отварања архива некадашњих југословенских безбедносних служби, пред новом влашћу налази се низ питања која ће захтевати озбиљне преговоре и важне одлуке.

Посебну пажњу изазивају изјаве званичника Европске уније, Словеније и Хрватске, изнете непосредно након парламентарних избора на којима је победу однела Студентска листа.

Иако се захтеви разликују по садржају, заједничко им је то што се односе на питања која би могла да утичу на будуће односе Србије са европским партнерима.

Брисел отворио једно од најосетљивијих питања: Санкције Русији

Један од највећих спољнополитичких изазова за будућу власт биће однос Србије према Русији, посебно када је реч о усклађивању са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније.

Европска комесарка за проширење Марта Кос поручила је, свега три дана након одржавања парламентарних избора, да ће напредовање Србије ка чланству у ЕУ бити веома тешко уколико Београд не усклади своју политику са европским ставовима према Русији.

- Неће бити могуће да земља која се не усклађује са нама по питању стратешког интереса што су, наравно, спољна и безбедносна политика, односно заједничка борба против Русије, посебно у контексту руског рата у Украјини, напредује. То ће бити веома, веома тешко - рекла је Кос, одговарајући на питање да ли ће Србија моћи да постане чланица ЕУ без увођења санкција Русији.

Ова порука показује да ће питање санкција Москви остати једна од важних тема у односима Београда и Брисела.

За нову власт то значи потребу да јасно дефинише спољнополитичке приоритете, уз сагледавање економских, енергетских и дипломатских последица евентуалних одлука.

Посебан изазов представљаће проналажење равнотеже између наставка европских интеграција и очувања постојећих међународних односа Србије.

Словенија поставила конкретан захтев: Архиве УДБА и ЈНА у фокусу

Поред порука из Брисела, додатна питања отворена су и у односима Србије са Словенијом.

Словеначки премијер Јанез Јанша најавио је да Љубљана неће подржати даљи напредак Србије у преговорима о чланству у Европској унији уколико не буде решено питање предаје архивске грађе некадашњих југословенских безбедносних служби.

Јанша је 27. октобра изнео став да Србија треба да преда Словенији документацију некадашње Управе државне безбедности (УДБА), Југословенске народне армије (ЈНА) и других служби бивше СФРЈ која се односи на Словенију.

- Евентуално одлучивање у Србији за убрзање преговора за улазак у ЕУ бисмо дочекали с радошћу. Међутим, нећемо дати сагласност за било какав напредак, док Србија не преда Словенији све архиве Удбе, СДВ, ЈЛА, ЗСНЗ и осталих некадашњих служби СФРЈ, које се односе на Словенију - написао је Јанша на друштвеној мрежи X.

Тиме је словеначки премијер питање архива повезао са подршком своје земље европским интеграцијама Србије.

За будућу владу ово отвара потребу за разговорима о правним основама, доступности и евентуалној предаји документације која потиче из периода заједничке државе.

Тонин потврдио да ће архиви бити важна тема преговора

Да словеначка иницијатива није ограничена само на изјаву премијера, показује и порука посланика Европског парламента Матеја Тонина.

Он је поновио да ће питање архива бити међу важним захтевима Словеније током приступних преговора Србије са Европском унијом.

- Питање изручења архива УДБА биће један од темељних захтева Словеније у приступним преговорима Србије са ЕУ. Добро је што је влада то најавила унапред и што се то коначно решава. Још важније биће да се сва отворена питања активно решавају на нивоу обе владе - написао је Тонин.

Овакве поруке указују на то да би решавање наслеђених питања из времена СФРЈ могло да добије значајније место у будућим разговорима Београда и Љубљане.

Истовремено, реч је о теми која захтева правно разматрање, будући да се односи на документацију некадашњих савезних институција и питања сукцесије.

Захтеви стижу и из Хрватске

Сличне поруке упућене су Србији и из Хрватске, где су званичници након парламентарних избора поново отворили питања која годинама оптерећују односе Београда и Загреба.

У првом плану налазе се:

• Решавање судбине несталих особа из ратова деведесетих година.
• Приступ архивској грађи некадашњих безбедносних служби.
• Процесуирање ратних злочина.
• Решавање других отворених билатералних питања.

Потпредседник Владе Хрватске и министар хрватских бранитеља Томо Медвед позвао је представнике Студентске листе да, након формирања нове власти, омогуће приступ документацији која се раније налазила у надлежности Службе државне безбедности.

Према његовим тврдњама, део те архивске грађе данас се налази у поседу безбедносно-обавештајних структура Србије.

Захтеви из Загреба указују на то да ће будућа власт морати да посвети значајну пажњу и односима са суседним државама, посебно када је реч о нерешеним питањима из прошлости.

За разлику од општег усклађивања са европском спољном политиком, овде је реч о конкретним билатералним питањима, чије решавање захтева разговоре између надлежних институција две државе.

Зашто су ови захтеви важни за европски пут Србије?

Европске интеграције подразумевају не само спровођење унутрашњих реформи већ и постепено усклађивање спољне политике, као и развијање добросуседских односа.

Управо због тога поруке из Брисела, Љубљане и Загреба имају посебан значај у тренутку када Србија улази у период формирања нове власти.

Ипак, важно је разликовати обавезе које произлазе из приступног процеса Европској унији од појединачних захтева држава чланица.

Док је усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ део ширег процеса европских интеграција, питања архива и наслеђених спорова захтевају додатне билатералне разговоре.

То значи да нова власт неће имати само задатак да одговори на захтеве европских партнера, већ и да процени на који начин поједина решења могу да утичу на дугорочне интересе Србије.

Пред новом влашћу три важна спољнополитичка изазова

На основу досадашњих порука европских и регионалних званичника, издвајају се три области којима ће будућа влада морати да посвети посебну пажњу.

Прва је однос према Русији, односно питање даљег усклађивања спољне политике Србије са ставовима Европске уније.

Друга је решавање питања архива некадашњих југословенских служби, на чему посебно инсистира Словенија.

Трећа се односи на отворена питања са Хрватском, укључујући нестала лица, ратне злочине и приступ документацији из претходних деценија.

Свака од ових тема има сопствену политичку, правну и дипломатску димензију.

Због тога ће за нову власт бити важно да, уз комуникацију са европским партнерима, обезбеди и јасну стратегију за решавање питања која се тичу државних интереса.

Нова власт пред првим озбиљним испитом: Како одговорити на очекивања Европе?

Иако формирање нове власти у Србији још није завршено, поруке које стижу из европских престоница показују да ће спољнополитичка питања заузети значајно место међу њеним будућим приоритетима.

Победа Студентске листе на парламентарним изборима отворила је нову политичку фазу у земљи, али промена власти сама по себи не решава дугогодишња отворена питања у односима са Европском унијом и суседним државама.

Напротив, од нове владе очекиваће се конкретни ставови, преговори и одлуке о темама које су годинама представљале изазов за српску дипломатију.

Кључно питање биће како наставити европски пут Србије, а истовремено заштитити њене националне, економске и безбедносне интересе.

Управо на тим питањима нова власт могла би да се суочи са једним од првих озбиљних тестова своје спољнополитичке стратегије.

Од начина на који буде приступила захтевима из Брисела, Љубљане и Загреба зависиће и даљи ток разговора о европским интеграцијама, али и квалитет будућих односа Србије са њеним европским партнерима.

Остаје да се види да ли ће нова власт успети да изгради довољно чврсту преговарачку позицију или ће њена евентуална политичка крхкост постати предност за оне који од Србије очекују уступке. Захтеви који су стигли непосредно након избора отварају питање да ли европски партнери рачунају на попустљивији Београд. Одговор ће дати будући потези владе, посебно када се пред њом нађу одлуке које задиру у националне и безбедносне интересе земље.