Evropa već steže obruč oko nove vlasti u Srbiji: Iz Brisela, Zagreba i Ljubljane stižu zahtevi, računa li se na slabost Beograda
Brisel očekuje usklađivanje politike prema Rusiji, dok Hrvatska i Slovenija otvaraju pitanje arhiva.
Nova vlast u Srbiji još nije ni formirana, a iz Brisela, Zagreba i Ljubljane već stižu zahtevi koji otvaraju pitanje da li evropski zvaničnici u političkim promenama u Beogradu vide priliku za ostvarivanje svojih dugogodišnjih ciljeva
Brzina kojom su pojedina očekivanja izneta nameće i dilemu da li se računa na to da bi nova, još neučvršćena vlast mogla biti podložnija spoljnim pritiscima i spremnija na ustupke u osetljivim državnim pitanjima.
Dok se Srbija priprema za konstituisanje novog saziva Narodne skupštine i formiranje vlasti nakon parlamentarnih izbora, iz pojedinih evropskih prestonica već stižu poruke koje nagoveštavaju da će buduću vladu očekivati složeni diplomatski i politički izazovi.
Od usklađivanja spoljne politike sa Evropskom unijom i odnosa prema Rusiji, do otvaranja arhiva nekadašnjih jugoslovenskih bezbednosnih službi, pred novom vlašću nalazi se niz pitanja koja će zahtevati ozbiljne pregovore i važne odluke.
Posebnu pažnju izazivaju izjave zvaničnika Evropske unije, Slovenije i Hrvatske, iznete neposredno nakon parlamentarnih izbora na kojima je pobedu odnela Studentska lista.
Iako se zahtevi razlikuju po sadržaju, zajedničko im je to što se odnose na pitanja koja bi mogla da utiču na buduće odnose Srbije sa evropskim partnerima.
Brisel otvorio jedno od najosetljivijih pitanja: Sankcije Rusiji
Jedan od najvećih spoljnopolitičkih izazova za buduću vlast biće odnos Srbije prema Rusiji, posebno kada je reč o usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je, svega tri dana nakon održavanja parlamentarnih izbora, da će napredovanje Srbije ka članstvu u EU biti veoma teško ukoliko Beograd ne uskladi svoju politiku sa evropskim stavovima prema Rusiji.
- Neće biti moguće da zemlja koja se ne usklađuje sa nama po pitanju strateškog interesa što su, naravno, spoljna i bezbednosna politika, odnosno zajednička borba protiv Rusije, posebno u kontekstu ruskog rata u Ukrajini, napreduje. To će biti veoma, veoma teško - rekla je Kos, odgovarajući na pitanje da li će Srbija moći da postane članica EU bez uvođenja sankcija Rusiji.
Ova poruka pokazuje da će pitanje sankcija Moskvi ostati jedna od važnih tema u odnosima Beograda i Brisela.
Za novu vlast to znači potrebu da jasno definiše spoljnopolitičke prioritete, uz sagledavanje ekonomskih, energetskih i diplomatskih posledica eventualnih odluka.
Poseban izazov predstavljaće pronalaženje ravnoteže između nastavka evropskih integracija i očuvanja postojećih međunarodnih odnosa Srbije.
Slovenija postavila konkretan zahtev: Arhive UDBA i JNA u fokusu
Pored poruka iz Brisela, dodatna pitanja otvorena su i u odnosima Srbije sa Slovenijom.
Slovenački premijer Janez Janša najavio je da Ljubljana neće podržati dalji napredak Srbije u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji ukoliko ne bude rešeno pitanje predaje arhivske građe nekadašnjih jugoslovenskih bezbednosnih službi.
Janša je 27. oktobra izneo stav da Srbija treba da preda Sloveniji dokumentaciju nekadašnje Uprave državne bezbednosti (UDBA), Jugoslovenske narodne armije (JNA) i drugih službi bivše SFRJ koja se odnosi na Sloveniju.
- Eventualno odlučivanje u Srbiji za ubrzanje pregovora za ulazak u EU bismo dočekali s radošću. Međutim, nećemo dati saglasnost za bilo kakav napredak, dok Srbija ne preda Sloveniji sve arhive Udbe, SDV, JLA, ZSNZ i ostalih nekadašnjih službi SFRJ, koje se odnose na Sloveniju - napisao je Janša na društvenoj mreži X.
Time je slovenački premijer pitanje arhiva povezao sa podrškom svoje zemlje evropskim integracijama Srbije.
Za buduću vladu ovo otvara potrebu za razgovorima o pravnim osnovama, dostupnosti i eventualnoj predaji dokumentacije koja potiče iz perioda zajedničke države.
Tonin potvrdio da će arhivi biti važna tema pregovora
Da slovenačka inicijativa nije ograničena samo na izjavu premijera, pokazuje i poruka poslanika Evropskog parlamenta Mateja Tonina.
On je ponovio da će pitanje arhiva biti među važnim zahtevima Slovenije tokom pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom.
- Pitanje izručenja arhiva UDBA biće jedan od temeljnih zahteva Slovenije u pristupnim pregovorima Srbije sa EU. Dobro je što je vlada to najavila unapred i što se to konačno rešava. Još važnije biće da se sva otvorena pitanja aktivno rešavaju na nivou obe vlade - napisao je Tonin.
Ovakve poruke ukazuju na to da bi rešavanje nasleđenih pitanja iz vremena SFRJ moglo da dobije značajnije mesto u budućim razgovorima Beograda i Ljubljane.
Istovremeno, reč je o temi koja zahteva pravno razmatranje, budući da se odnosi na dokumentaciju nekadašnjih saveznih institucija i pitanja sukcesije.
Zahtevi stižu i iz Hrvatske
Slične poruke upućene su Srbiji i iz Hrvatske, gde su zvaničnici nakon parlamentarnih izbora ponovo otvorili pitanja koja godinama opterećuju odnose Beograda i Zagreba.
U prvom planu nalaze se:
- Rešavanje sudbine nestalih osoba iz ratova devedesetih godina.
- Pristup arhivskoj građi nekadašnjih bezbednosnih službi.
- Procesuiranje ratnih zločina.
- Rešavanje drugih otvorenih bilateralnih pitanja.
Potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar hrvatskih branitelja Tomo Medved pozvao je predstavnike Studentske liste da, nakon formiranja nove vlasti, omoguće pristup dokumentaciji koja se ranije nalazila u nadležnosti Službe državne bezbednosti.
Prema njegovim tvrdnjama, deo te arhivske građe danas se nalazi u posedu bezbednosno-obaveštajnih struktura Srbije.
Zahtevi iz Zagreba ukazuju na to da će buduća vlast morati da posveti značajnu pažnju i odnosima sa susednim državama, posebno kada je reč o nerešenim pitanjima iz prošlosti.
Za razliku od opšteg usklađivanja sa evropskom spoljnom politikom, ovde je reč o konkretnim bilateralnim pitanjima, čije rešavanje zahteva razgovore između nadležnih institucija dve države.
Zašto su ovi zahtevi važni za evropski put Srbije?
Evropske integracije podrazumevaju ne samo sprovođenje unutrašnjih reformi već i postepeno usklađivanje spoljne politike, kao i razvijanje dobrosusedskih odnosa.
Upravo zbog toga poruke iz Brisela, Ljubljane i Zagreba imaju poseban značaj u trenutku kada Srbija ulazi u period formiranja nove vlasti.
Ipak, važno je razlikovati obaveze koje proizlaze iz pristupnog procesa Evropskoj uniji od pojedinačnih zahteva država članica.
Dok je usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU deo šireg procesa evropskih integracija, pitanja arhiva i nasleđenih sporova zahtevaju dodatne bilateralne razgovore.
To znači da nova vlast neće imati samo zadatak da odgovori na zahteve evropskih partnera, već i da proceni na koji način pojedina rešenja mogu da utiču na dugoročne interese Srbije.
Pred novom vlašću tri važna spoljnopolitička izazova
Na osnovu dosadašnjih poruka evropskih i regionalnih zvaničnika, izdvajaju se tri oblasti kojima će buduća vlada morati da posveti posebnu pažnju.
Prva je odnos prema Rusiji, odnosno pitanje daljeg usklađivanja spoljne politike Srbije sa stavovima Evropske unije.
Druga je rešavanje pitanja arhiva nekadašnjih jugoslovenskih službi, na čemu posebno insistira Slovenija.
Treća se odnosi na otvorena pitanja sa Hrvatskom, uključujući nestala lica, ratne zločine i pristup dokumentaciji iz prethodnih decenija.
Svaka od ovih tema ima sopstvenu političku, pravnu i diplomatsku dimenziju.
Zbog toga će za novu vlast biti važno da, uz komunikaciju sa evropskim partnerima, obezbedi i jasnu strategiju za rešavanje pitanja koja se tiču državnih interesa.
Nova vlast pred prvim ozbiljnim ispitom: Kako odgovoriti na očekivanja Evrope?
Iako formiranje nove vlasti u Srbiji još nije završeno, poruke koje stižu iz evropskih prestonica pokazuju da će spoljnopolitička pitanja zauzeti značajno mesto među njenim budućim prioritetima.
Pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima otvorila je novu političku fazu u zemlji, ali promena vlasti sama po sebi ne rešava dugogodišnja otvorena pitanja u odnosima sa Evropskom unijom i susednim državama.
Naprotiv, od nove vlade očekivaće se konkretni stavovi, pregovori i odluke o temama koje su godinama predstavljale izazov za srpsku diplomatiju.
Ključno pitanje biće kako nastaviti evropski put Srbije, a istovremeno zaštititi njene nacionalne, ekonomske i bezbednosne interese.
Upravo na tim pitanjima nova vlast mogla bi da se suoči sa jednim od prvih ozbiljnih testova svoje spoljnopolitičke strategije.
Od načina na koji bude pristupila zahtevima iz Brisela, Ljubljane i Zagreba zavisiće i dalji tok razgovora o evropskim integracijama, ali i kvalitet budućih odnosa Srbije sa njenim evropskim partnerima.
Ostaje da se vidi da li će nova vlast uspeti da izgradi dovoljno čvrstu pregovaračku poziciju ili će njena eventualna politička krhkost postati prednost za one koji od Srbije očekuju ustupke. Zahtevi koji su stigli neposredno nakon izbora otvaraju pitanje da li evropski partneri računaju na popustljiviji Beograd. Odgovor će dati budući potezi vlade, posebno kada se pred njom nađu odluke koje zadiru u nacionalne i bezbednosne interese zemlje.
