Од брзе пруге до милијарде долара у Зрењанину: Како је север Србије промењен улагањима од 2012. до 2026.

Брзе пруге, нови путеви, фабрике вредне стотине милиона евра и долара, као и улагања у болнице променили су инвестициону мапу Војводине.

Период од 2012. до 2026. поклапа се са годинама током којих је Александар Вучић најпре био први потпредседник Владе, од 2014. председник Владе, а од маја 2017. председник Републике Србије.

Један од највећих пројеката који је обележио овај период јесте модернизација железничког правца од Београда преко Новог Сада до Суботице и границе са Мађарском.

Брза пруга променила железничку мапу севера земље

Деоница Београд Центар–Стара Пазова, као део пројекта пруге према Новом Саду и Суботици, отворена је за комерцијални саобраћај у марту 2022. године. Још већи подухват представља деоница Нови Сад–Суботица–државна граница, дуга 108,1 километар, пројектована за брзине до 200 километара на сат.

Према подацима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, уговорена вредност само деонице Нови Сад–Суботица износи 1,162 милијарде долара, док је компонента Београд Центар–Стара Пазова вредна готово 475 милиона долара.

Тиме је север Србије добио железничку инфраструктуру каква деценијама није постојала, а правац преко Новог Сада и Суботице постао је део ширег повезивања Србије са Мађарском и централном Европом.

Фрушкогорски коридор – више од 600 милиона евра

Други велики инфраструктурни пројекат јесте Фрушкогорски коридор, односно брза саобраћајница Нови Сад–Рума.

Комерцијални уговор за његову изградњу вредан је 606 милиона евра, а пројекат укључује и повезивање јужне Бачке са Сремом и даље са западном Србијом. Изградњом овог правца требало би да буде растерећен саобраћај преко Фрушке горе и омогућен знатно бржи транспорт између Новог Сада, Руме и остатка западне Србије.

Размере улагања показује и податак Владе Србије из октобра 2024. године, према којем су само друмски и железнички инфраструктурни пројекти који су у том тренутку извођени на територији Војводине били вредни око 4,6 милијарди евра.

Инвестициони циклус није завршен ни 2026. године. У републичком буџету за ову годину за брзу саобраћајницу Нови Сад–Рума планирано је 16,5 милијарди динара, за деоницу ауто-пута Београд–Зрењанин око 12 милијарди, за мост код Сремских Карловаца као део обилазнице око Новог Сада 7,6 милијарди, а за пројекат мађарско-српске железнице још 14,7 милијарди динара.

Зрењанин добио инвестицију од милијарду долара

Паралелно са путевима и пругама, север Србије постао је локација неких од највећих индустријских улагања у земљи.

Посебно се издваја кинески „Линглонг“ у Зрењанину. Серијска производња аутомобилских гума почела је 2024. године, а вредност прве фазе инвестиције процењена је на око милијарду долара. У тренутку покретања серијске производње било је ангажовано 1.235 домаћих радника.

До јуна 2026. компанија је, према подацима Владе Србије, запошљавала око 2.100 људи, док је за другу фазу развоја најављено још 500 милиона евра улагања и могућност раста запослености на приближно 2.600 људи.

Тиме је Зрењанин, уз традиционалну пољопривредну и прехрамбену индустрију Баната, добио и велико производно средиште аутомобилске индустрије.

Нови Сад од индустрије до високих технологија

Велике промене догодиле су се и у Новом Саду.

Немачки „Цонтинентал“ отворио је 2021. фабрику вредну 140 милиона евра, уз више од 500 планираних радних места. Компанија је претходно у граду развила истраживачко-развојни центар, који је већ тада запошљавао више од 600 ИТ инжењера.

На тај начин Нови Сад није привлачио само класичну производњу, већ и развојне и инжењерске послове повезане са аутомобилском електроником и савременим технологијама.

У град је стигао и један од највећих светских произвођача чоколаде „Barry Callebaut“. Инвестиција у новосадску фабрику процењена је на око 50 милиона евра, а компанија је пројекат означила као своју највећу инвестицију у претходној деценији.

Тренд нових улагања настављен је и током 2026. године, када су потписани нови комерцијални споразуми који укључују инвестиције компанија СХАЦ и БМТС Technology управо у Новом Саду.

Милиони уложени и у здравство

Велики инвестициони циклус није остао ограничен само на путеве и фабрике.

У Новом Саду је покренута реконструкција и изградња нових ламела Клиничког центра Војводине. Пројекат обухвата више од 30.000 квадратних метара, приближно 400 болничких кревета и 16 операционих сала.

Нова велика инвестиција припрема се и на крајњем северу земље. Током посете Суботици у септембру 2026. најављена је комплетна реконструкција Опште болнице. За прву фазу држава би требало да издвоји готово 60 милиона евра, док би укупна вредност пројекта са опремањем требало да достигне око 90 милиона евра.

Улагања су истовремено обухватала десетине мањих пројеката у локалним самоуправама – од водовода и путева до школа и здравствених установа. Само током 2025. године Управа за капитална улагања АП Војводине определила је 2,64 милијарде динара за 33 капитална пројекта у 29 локалних самоуправа.

Улагања и у оно од чега Војводина живи

Посебан сегмент чине улагања у пољопривредну и водопривредну инфраструктуру.

Програм развоја система за наводњавање, финансиран уз подршку Абу Даби фонда, започет је 2013. године, а према подацима Министарства пољопривреде из марта 2026. укупна вредност реализованих инвестиција требало би током ове године да достигне 100 милиона долара.

За Војводину, као најзначајнији пољопривредни регион Србије, такви пројекти имају посебан значај јер се директно односе на доступност воде и стабилност производње у условима све чешћих суша.

Четрнаест година великог инвестиционог циклуса

Када се погледају пројекти реализовани или започети између 2012. и 2026. године, види се да је север Србије био обухваћен инвестиционим циклусом вредним више милијарди евра.

Од брзе пруге кроз Срем, Бачку и север земље, преко Фрушкогорског коридора и нових путних праваца према Банату, до фабрика у Новом Саду, Панчеву и Зрењанину, развој севера Србије у овом периоду почивао је на комбинацији државних инфраструктурних пројеката, кредита и међународног финансирања, покрајинских улагања и приватног страног капитала.

Највећи појединачни пројекти мере се стотинама милиона, па чак и са више од милијарду долара, док се инвестициони циклус наставља и током 2026. године кроз нове путеве, железницу, индустријске погоне и обнову здравствене инфраструктуре.

Период од 2012. до данас зато представља једну од најинтензивнијих фаза изградње инфраструктуре и привлачења великих индустријских инвестиција на северу Србије у новијем периоду.