Od brze pruge do milijarde dolara u Zrenjaninu: Kako je sever Srbije promenjen ulaganjima od 2012. do 2026.
Od Novog Sada i Subotice, preko Srema i Pančeva, pa sve do Zrenjanina i severa Bačke, proteklih četrnaest godina na severu Srbije realizovan je ili pokrenut niz velikih infrastrukturnih, industrijskih i zdravstvenih projekata.
Brze pruge, novi putevi, fabrike vredne stotine miliona evra i dolara, kao i ulaganja u bolnice promenili su investicionu mapu Vojvodine.
Period od 2012. do 2026. poklapa se sa godinama tokom kojih je Aleksandar Vučić najpre bio prvi potpredsednik Vlade, od 2014. predsednik Vlade, a od maja 2017. predsednik Republike Srbije.
Jedan od najvećih projekata koji je obeležio ovaj period jeste modernizacija železničkog pravca od Beograda preko Novog Sada do Subotice i granice sa Mađarskom.
Brza pruga promenila železničku mapu severa zemlje
Deonica Beograd Centar–Stara Pazova, kao deo projekta pruge prema Novom Sadu i Subotici, otvorena je za komercijalni saobraćaj u martu 2022. godine. Još veći poduhvat predstavlja deonica Novi Sad–Subotica–državna granica, duga 108,1 kilometar, projektovana za brzine do 200 kilometara na sat.
Prema podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ugovorena vrednost samo deonice Novi Sad–Subotica iznosi 1,162 milijarde dolara, dok je komponenta Beograd Centar–Stara Pazova vredna gotovo 475 miliona dolara.
Time je sever Srbije dobio železničku infrastrukturu kakva decenijama nije postojala, a pravac preko Novog Sada i Subotice postao je deo šireg povezivanja Srbije sa Mađarskom i centralnom Evropom.
Fruškogorski koridor – više od 600 miliona evra
Drugi veliki infrastrukturni projekat jeste Fruškogorski koridor, odnosno brza saobraćajnica Novi Sad–Ruma.
Komercijalni ugovor za njegovu izgradnju vredan je 606 miliona evra, a projekat uključuje i povezivanje južne Bačke sa Sremom i dalje sa zapadnom Srbijom. Izgradnjom ovog pravca trebalo bi da bude rasterećen saobraćaj preko Fruške gore i omogućen znatno brži transport između Novog Sada, Rume i ostatka zapadne Srbije.
Razmere ulaganja pokazuje i podatak Vlade Srbije iz oktobra 2024. godine, prema kojem su samo drumski i železnički infrastrukturni projekti koji su u tom trenutku izvođeni na teritoriji Vojvodine bili vredni oko 4,6 milijardi evra.
Investicioni ciklus nije završen ni 2026. godine. U republičkom budžetu za ovu godinu za brzu saobraćajnicu Novi Sad–Ruma planirano je 16,5 milijardi dinara, za deonicu auto-puta Beograd–Zrenjanin oko 12 milijardi, za most kod Sremskih Karlovaca kao deo obilaznice oko Novog Sada 7,6 milijardi, a za projekat mađarsko-srpske železnice još 14,7 milijardi dinara.
Zrenjanin dobio investiciju od milijardu dolara
Paralelno sa putevima i prugama, sever Srbije postao je lokacija nekih od najvećih industrijskih ulaganja u zemlji.
Posebno se izdvaja kineski „Linglong“ u Zrenjaninu. Serijska proizvodnja automobilskih guma počela je 2024. godine, a vrednost prve faze investicije procenjena je na oko milijardu dolara. U trenutku pokretanja serijske proizvodnje bilo je angažovano 1.235 domaćih radnika.
Do juna 2026. kompanija je, prema podacima Vlade Srbije, zapošljavala oko 2.100 ljudi, dok je za drugu fazu razvoja najavljeno još 500 miliona evra ulaganja i mogućnost rasta zaposlenosti na približno 2.600 ljudi.
Time je Zrenjanin, uz tradicionalnu poljoprivrednu i prehrambenu industriju Banata, dobio i veliko proizvodno središte automobilske industrije.
Novi Sad od industrije do visokih tehnologija
Velike promene dogodile su se i u Novom Sadu.
Nemački „Continental“ otvorio je 2021. fabriku vrednu 140 miliona evra, uz više od 500 planiranih radnih mesta. Kompanija je prethodno u gradu razvila istraživačko-razvojni centar, koji je već tada zapošljavao više od 600 IT inženjera.
Na taj način Novi Sad nije privlačio samo klasičnu proizvodnju, već i razvojne i inženjerske poslove povezane sa automobilskom elektronikom i savremenim tehnologijama.
U grad je stigao i jedan od najvećih svetskih proizvođača čokolade „Barry Callebaut“. Investicija u novosadsku fabriku procenjena je na oko 50 miliona evra, a kompanija je projekat označila kao svoju najveću investiciju u prethodnoj deceniji.
Trend novih ulaganja nastavljen je i tokom 2026. godine, kada su potpisani novi komercijalni sporazumi koji uključuju investicije kompanija SHAC i BMTS Technology upravo u Novom Sadu.
Milioni uloženi i u zdravstvo
Veliki investicioni ciklus nije ostao ograničen samo na puteve i fabrike.
U Novom Sadu je pokrenuta rekonstrukcija i izgradnja novih lamela Kliničkog centra Vojvodine. Projekat obuhvata više od 30.000 kvadratnih metara, približno 400 bolničkih kreveta i 16 operacionih sala.
Nova velika investicija priprema se i na krajnjem severu zemlje. Tokom posete Subotici u septembru 2026. najavljena je kompletna rekonstrukcija Opšte bolnice. Za prvu fazu država bi trebalo da izdvoji gotovo 60 miliona evra, dok bi ukupna vrednost projekta sa opremanjem trebalo da dostigne oko 90 miliona evra.
Ulaganja su istovremeno obuhvatala desetine manjih projekata u lokalnim samoupravama – od vodovoda i puteva do škola i zdravstvenih ustanova. Samo tokom 2025. godine Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine opredelila je 2,64 milijarde dinara za 33 kapitalna projekta u 29 lokalnih samouprava.
Ulaganja i u ono od čega Vojvodina živi
Poseban segment čine ulaganja u poljoprivrednu i vodoprivrednu infrastrukturu.
Program razvoja sistema za navodnjavanje, finansiran uz podršku Abu Dabi fonda, započet je 2013. godine, a prema podacima Ministarstva poljoprivrede iz marta 2026. ukupna vrednost realizovanih investicija trebalo bi tokom ove godine da dostigne 100 miliona dolara.
Za Vojvodinu, kao najznačajniji poljoprivredni region Srbije, takvi projekti imaju poseban značaj jer se direktno odnose na dostupnost vode i stabilnost proizvodnje u uslovima sve češćih suša.
Četrnaest godina velikog investicionog ciklusa
Kada se pogledaju projekti realizovani ili započeti između 2012. i 2026. godine, vidi se da je sever Srbije bio obuhvaćen investicionim ciklusom vrednim više milijardi evra.
Od brze pruge kroz Srem, Bačku i sever zemlje, preko Fruškogorskog koridora i novih putnih pravaca prema Banatu, do fabrika u Novom Sadu, Pančevu i Zrenjaninu, razvoj severa Srbije u ovom periodu počivao je na kombinaciji državnih infrastrukturnih projekata, kredita i međunarodnog finansiranja, pokrajinskih ulaganja i privatnog stranog kapitala.
Najveći pojedinačni projekti mere se stotinama miliona, pa čak i sa više od milijardu dolara, dok se investicioni ciklus nastavlja i tokom 2026. godine kroz nove puteve, železnicu, industrijske pogone i obnovu zdravstvene infrastrukture.
Period od 2012. do danas zato predstavlja jednu od najintenzivnijih faza izgradnje infrastrukture i privlačenja velikih industrijskih investicija na severu Srbije u novijem periodu.
