Ови политички догађаји су обележили 2018, а једно велико ПИТАЊЕ остаје отворено и у 2019. години!
Турбулентна, бурна, пуна тензија и трзавица, па и насиља, а све са једним централним питањем - шта ће бити са Косовом? Тако је изгледала, бар политички, година за нама.
На нека од питања и даље нисмо добили одговоре, неке старе "бољке" су ескалирале, неке нове ствари су се нас потресле, славила се и по нека победа, неки су отишли у политички заборав, а неки су нас заувек напустили. Најважније пизање је: Шта ће бити с Косовом?
Ово је десет кључих политичких догађаја који су обележили годину за нама.
Као бомба одјекнула је 16. јануара вест да је убијен лидер косовских Срба и први човек ГИ СДП Оливер Ивановић. Шок, туга и неверица били су, највећем броју људи, реакција на овај немили догађај. Шест метака у леђа, испред радног места, без наде и спаса.
Епилог је да је прошло скоро 12 месеци, а да његове убице ни налогодавци овог злочина нису нити откривени нити приведени правди.
Крајем 2017. године почео је унутрашњи дијалог о Косову и Метохији, са циљем да се евентуално дође до решења за јужну српску покрајину. Током једног од тих разговора, крајем марта ове гоидине, који се дешавао у Косовској Митровици, ухапшен је директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић. Специјалци РОСУ са дугим цевима, под пуном опремом упале су у Митровачки двор где се одржавала трибина, са пушкама упереним на присутне, али и грађане који су били на овом скупу. Ђурић је ухапшен, како је тада саопштила тзв. косовска полиција, "на основу налога о забрани уласка" на самопроглашено Косово.
Он је потом приведен и спроведен у Приштину, где је дао исказ, након чега је, како је саопштено, испраћен и "протеран" до прелаза Мердаре, односно у централну Србију. Епилог приче, поред хапшења, је и више десетина повређених и грађана и локалних политичара који су били присутни на трибини, а о овом догађају извештавали су и светски медији.
Све што се дешавало у вези са Косовом ове године, а што је почело убиством Ивановића и хапшењем Ђурића, кулминирало је стављањем на сто једне, делимично нове идеје за решење "косовског чвора" - корекције граница, или разграничења.
- Ја се залажем и то је моја политика, за раграничење са Албанцима. То да имамо територију за коју се не зна ко је како третира и шта коме припада, то је увек извор потенцијалних сукоба - рекао је председник Србије Александар Вучић предлажући ту идеју.
Међутим, није сасвим јасно како би овај модел могао да изгледа. С друге стране, није непознаница да је наизглед сличан предлог, другачије именован (корекција граница) стигао од тзв. косовског председника Хашима Тачија, али и да је значајан део међународне заједнице, укључујући Брисел и Вашингтон, дао зелено светлу договору Срба и Албанаца по тим принципима.
У марту ове године одржани су избори за Скупштину града Београда и ново градско руководство.
СНС је са освојених 44,9 одсто добила апсолутну већину, те је сама могла да формира власт. Међутим, напредњаци нису одустали од својих коалиционих партнера СПС, тако да сада ове две странке чине владајућу градску већину.
С друге стране, промене су настале када је реч о опозицији, тако је ДС после деценија у градском парламенту остала без одборника, јер није успела да пређе цензус. Место у одборничким клупама заузели су одборници листе чији је кандидат за градоначелника био бивши први човек престонице Драган Ђилас, с тим што су се на тој листи нашли људи из различитих странака, које ће неколико месеци касније формирати Савез за Србију. Они су уједно и друга по величини снага у градском парламенту, док је трећа листа коју предводи актуелни председник општине Нови Београд Александар Шапић.
Београдски избори били су и увертира за формирање нове опозиционе снаге на српској политичкој сцени, што се и десило почетком септембра ове године. Иницијатор да до оваквог удруживања опозиционих странака дође је Драган Ђилас, који је један од оснивача, али не и једини, јер су међу њима и Бошко Обрадовић (Двери), Вук Јеремић (НС), Зоран Лутовац (ДС), Борко Стефановић (Левица Србије), Милан Стаматовић (Здрава Србија), Небојша Зеленовић (Заједно за Србију), Јанко Веселиновић (Покрета за преокрет), Жељко Веселиновић (Удружени синдикати Србије Слога) и Славиша Ристић (Покрет Срба са КиМ "Отаџбина").
Годину за нама, без сумње, обележило је потпиривање суноврата односа Србије и Црне Горе, претежно изведено под диригентном палицом Мила Ђукановића. Српска јавност остала је шокирана чињеницом да је званична Црна Гора послала свог представника на обележавање годишњице "Олује" у Хрватску, на догађај током кога је ратних девеседетих година из својих домова протерано више од 250.000 Срба, и током којих је неколико хиљада њих убијено или нестало.
То је био још само један "прст у око" који су црногорске власти "заболе" Србији у последњем периоду. Уследиле су званичне поруке о великом пријатељству Подгорице са Загребом с једне, и Приштином с друге стране, официри црногорске војске послати су у мисију на Косово, а Ђукановић је у више наврата, по правилу у страним медијима, Србију означио као проблем број једна и црну рупу региона.
Све је кулминирало укидањем одлука Подгоричке скупштине којима су се 1918. године Црна Гора и Србија ујединиле. Тај важан датум, чијим је укидањем практично прекројена историја, Ђукановић је означио као "трагичну анексију" Црне Горе од стране Србије.
Након турбулентног пролећа и лета, председник Србије Александар Вучић најавио је своју посету Косову и Метохији, која се догодила у првој половини септембра. Очекивања су била да ће ово можда бити прилика да се изнесе и коначно решење за косовски проблем, те су послате поруке у којима се позива на мир, и истиче да се мора направити компромис са Албанцима.
Посета су обележили и поједини инциденти - постављене су барикаде од стране Албанаца трасом којом се кретао Вучић, испаљено је и неколико рафала, Вучићу је забрањен одлазак у село Бање где је он, упркос забрани, хтео да оде, али су КФОР и КПС саопштиле да не могу да гарантују безбедност... Посета КиМ је завршена након два дана великим митингом у центру Косовске Митровице.
Озбиљна дипломатска борба водила се месецима уназад како тзв. Косово, из трећег покушаја, не би успело да уђе у највећу полицијску организацију у свету - Интерпол.
Разговори са најразличитијим људима у најразличитијим земљама, са званичницима, састанци, лобирање са свих страна, биле су активности којима су се бавиле и Београд и Приштина, из различитих разлога: Србија да то спречи, а тзв. Косово да буде признато у још једној светској организацији. Скупштина Интерпола се одржавала у Дубаију, а ако је судити према изјавама српских званичника било је разноразних покушаја малверзација како би се обезбедила већина гласова у корист тзв. Косова. Ипак, то се није десило, а Косово ни у првом ни у другом кругу гласања није добило потребну већину земаља чланица. У Србији је ово представљено као велика победа међународног права и дипломатије, али и привремених приштинских приштинске власти имале су свој одговор. Његове последнице се и данас осећају.
Кивне због тога што нису успеле да обезбеде чланство у Интерполу, због потрошеног времена и новца, суочени са сталним повлачењем признања своје независности, привремене приштинске власти су смислиле освету - повећање пореза на робу из Србије и БиХ најпре за 10, а потом и за 100 одсто, која је на снази већ месец и по дана. Иако је овај потез наишао на осуде читаве међународне заједнице, од ЕУ до САД, оне не само да су и даље на снази, него је само пар дана пред нову годину одлучено да порез буде повећан и на светске брендове који се производе у Србији.
Таксе које су наметнуте, погодиле су грађане на КиМ који, због ове мере, плаћају робу далеко скупље него што она кошта, а суочени су и са њеним недостатком, што се односи и на лекове и све остале животне потрепштине.
Зато се у северној Митровици свакодневно одржавају грађански протести, у којима учествују сви, од политичких представника Срба до студената. Колико је Приштина отишла далеко, сведочи и то да је у пар наврата са административне линије са КиМ враћала и оне који су носили хуманитарну помоћ у јужну српску покрајину. Међутим, то није све.
Како би уплашили грађане северног дела, тзв. косовска полиција и њене специјалне јединице РОСУ упале су пре нешто више од месец дана на север Косова под пуном "ратном опремом", када су почели и да хапсе поједине Србе за које се сумња, како су објашњавали, да су повезани са убиством лидера косовских Срба Оливера Ивановића. Ухапшено је троје људи, док је четврти за тзв. косовску полицију у бекству, а заправо се налази у Србији.
Хистерични и екстремни ставови и потези које Приштина повлачи под палицом тзв. премијера Рамуша Харадинаја, кулминирали су објављивањем његово сулдог плана за решење косовског питања којима би Србија практично требало да призна независно Косово, а онда да га издржава кроз милионске одштете за све и свашта.