Ovi politički događaji su obeležili 2018, a jedno veliko PITANJE ostaje otvoreno i u 2019. godini!
Na neka od pitanja i dalje nismo dobili odgovore, neke stare "boljke" su eskalirale, neke nove stvari su se nas potresle, slavila se i po neka pobeda, neki su otišli u politički zaborav, a neki su nas zauvek napustili. Najvažnije pizanje je: Šta će biti s Kosovom?
Ovo je deset ključih političkih događaja koji su obeležili godinu za nama.
Kao bomba odjeknula je 16. januara vest da je ubijen lider kosovskih Srba i prvi čovek GI SDP Oliver Ivanović. Šok, tuga i neverica bili su, najvećem broju ljudi, reakcija na ovaj nemili događaj. Šest metaka u leđa, ispred radnog mesta, bez nade i spasa.
Epilog je da je prošlo skoro 12 meseci, a da njegove ubice ni nalogodavci ovog zločina nisu niti otkriveni niti privedeni pravdi.
Krajem 2017. godine počeo je unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji, sa ciljem da se eventualno dođe do rešenja za južnu srpsku pokrajinu. Tokom jednog od tih razgovora, krajem marta ove goidine, koji se dešavao u Kosovskoj Mitrovici, uhapšen je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić. Specijalci ROSU sa dugim cevima, pod punom opremom upale su u Mitrovački dvor gde se održavala tribina, sa puškama uperenim na prisutne, ali i građane koji su bili na ovom skupu. Đurić je uhapšen, kako je tada saopštila tzv. kosovska policija, "na osnovu naloga o zabrani ulaska" na samoproglašeno Kosovo.
On je potom priveden i sproveden u Prištinu, gde je dao iskaz, nakon čega je, kako je saopšteno, ispraćen i "proteran" do prelaza Merdare, odnosno u centralnu Srbiju. Epilog priče, pored hapšenja, je i više desetina povređenih i građana i lokalnih političara koji su bili prisutni na tribini, a o ovom događaju izveštavali su i svetski mediji.
Sve što se dešavalo u vezi sa Kosovom ove godine, a što je počelo ubistvom Ivanovića i hapšenjem Đurića, kulminiralo je stavljanjem na sto jedne, delimično nove ideje za rešenje "kosovskog čvora" - korekcije granica, ili razgraničenja.
- Ja se zalažem i to je moja politika, za ragraničenje sa Albancima. To da imamo teritoriju za koju se ne zna ko je kako tretira i šta kome pripada, to je uvek izvor potencijalnih sukoba - rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predlažući tu ideju.
Međutim, nije sasvim jasno kako bi ovaj model mogao da izgleda. S druge strane, nije nepoznanica da je naizgled sličan predlog, drugačije imenovan (korekcija granica) stigao od tzv. kosovskog predsednika Hašima Tačija, ali i da je značajan deo međunarodne zajednice, uključujući Brisel i Vašington, dao zeleno svetlu dogovoru Srba i Albanaca po tim principima.
U martu ove godine održani su izbori za Skupštinu grada Beograda i novo gradsko rukovodstvo.
SNS je sa osvojenih 44,9 odsto dobila apsolutnu većinu, te je sama mogla da formira vlast. Međutim, naprednjaci nisu odustali od svojih koalicionih partnera SPS, tako da sada ove dve stranke čine vladajuću gradsku većinu.
S druge strane, promene su nastale kada je reč o opoziciji, tako je DS posle decenija u gradskom parlamentu ostala bez odbornika, jer nije uspela da pređe cenzus. Mesto u odborničkim klupama zauzeli su odbornici liste čiji je kandidat za gradonačelnika bio bivši prvi čovek prestonice Dragan Đilas, s tim što su se na toj listi našli ljudi iz različitih stranaka, koje će nekoliko meseci kasnije formirati Savez za Srbiju. Oni su ujedno i druga po veličini snaga u gradskom parlamentu, dok je treća lista koju predvodi aktuelni predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić.
Beogradski izbori bili su i uvertira za formiranje nove opozicione snage na srpskoj političkoj sceni, što se i desilo početkom septembra ove godine. Inicijator da do ovakvog udruživanja opozicionih stranaka dođe je Dragan Đilas, koji je jedan od osnivača, ali ne i jedini, jer su među njima i Boško Obradović (Dveri), Vuk Jeremić (NS), Zoran Lutovac (DS), Borko Stefanović (Levica Srbije), Milan Stamatović (Zdrava Srbija), Nebojša Zelenović (Zajedno za Srbiju), Janko Veselinović (Pokreta za preokret), Željko Veselinović (Udruženi sindikati Srbije Sloga) i Slaviša Ristić (Pokret Srba sa KiM "Otadžbina").
Godinu za nama, bez sumnje, obeležilo je potpirivanje sunovrata odnosa Srbije i Crne Gore, pretežno izvedeno pod dirigentnom palicom Mila Đukanovića. Srpska javnost ostala je šokirana činjenicom da je zvanična Crna Gora poslala svog predstavnika na obeležavanje godišnjice "Oluje" u Hrvatsku, na događaj tokom koga je ratnih devesedetih godina iz svojih domova proterano više od 250.000 Srba, i tokom kojih je nekoliko hiljada njih ubijeno ili nestalo.
To je bio još samo jedan "prst u oko" koji su crnogorske vlasti "zabole" Srbiji u poslednjem periodu. Usledile su zvanične poruke o velikom prijateljstvu Podgorice sa Zagrebom s jedne, i Prištinom s druge strane, oficiri crnogorske vojske poslati su u misiju na Kosovo, a Đukanović je u više navrata, po pravilu u stranim medijima, Srbiju označio kao problem broj jedna i crnu rupu regiona.
Sve je kulminiralo ukidanjem odluka Podgoričke skupštine kojima su se 1918. godine Crna Gora i Srbija ujedinile. Taj važan datum, čijim je ukidanjem praktično prekrojena istorija, Đukanović je označio kao "tragičnu aneksiju" Crne Gore od strane Srbije.
Nakon turbulentnog proleća i leta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je svoju posetu Kosovu i Metohiji, koja se dogodila u prvoj polovini septembra. Očekivanja su bila da će ovo možda biti prilika da se iznese i konačno rešenje za kosovski problem, te su poslate poruke u kojima se poziva na mir, i ističe da se mora napraviti kompromis sa Albancima.
Poseta su obeležili i pojedini incidenti - postavljene su barikade od strane Albanaca trasom kojom se kretao Vučić, ispaljeno je i nekoliko rafala, Vučiću je zabranjen odlazak u selo Banje gde je on, uprkos zabrani, hteo da ode, ali su KFOR i KPS saopštile da ne mogu da garantuju bezbednost... Poseta KiM je završena nakon dva dana velikim mitingom u centru Kosovske Mitrovice.
Ozbiljna diplomatska borba vodila se mesecima unazad kako tzv. Kosovo, iz trećeg pokušaja, ne bi uspelo da uđe u najveću policijsku organizaciju u svetu - Interpol.
Razgovori sa najrazličitijim ljudima u najrazličitijim zemljama, sa zvaničnicima, sastanci, lobiranje sa svih strana, bile su aktivnosti kojima su se bavile i Beograd i Priština, iz različitih razloga: Srbija da to spreči, a tzv. Kosovo da bude priznato u još jednoj svetskoj organizaciji. Skupština Interpola se održavala u Dubaiju, a ako je suditi prema izjavama srpskih zvaničnika bilo je raznoraznih pokušaja malverzacija kako bi se obezbedila većina glasova u korist tzv. Kosova. Ipak, to se nije desilo, a Kosovo ni u prvom ni u drugom krugu glasanja nije dobilo potrebnu većinu zemalja članica. U Srbiji je ovo predstavljeno kao velika pobeda međunarodnog prava i diplomatije, ali i privremenih prištinskih prištinske vlasti imale su svoj odgovor. Njegove poslednice se i danas osećaju.
Kivne zbog toga što nisu uspele da obezbede članstvo u Interpolu, zbog potrošenog vremena i novca, suočeni sa stalnim povlačenjem priznanja svoje nezavisnosti, privremene prištinske vlasti su smislile osvetu - povećanje poreza na robu iz Srbije i BiH najpre za 10, a potom i za 100 odsto, koja je na snazi već mesec i po dana. Iako je ovaj potez naišao na osude čitave međunarodne zajednice, od EU do SAD, one ne samo da su i dalje na snazi, nego je samo par dana pred novu godinu odlučeno da porez bude povećan i na svetske brendove koji se proizvode u Srbiji.
Takse koje su nametnute, pogodile su građane na KiM koji, zbog ove mere, plaćaju robu daleko skuplje nego što ona košta, a suočeni su i sa njenim nedostatkom, što se odnosi i na lekove i sve ostale životne potrepštine.
Zato se u severnoj Mitrovici svakodnevno održavaju građanski protesti, u kojima učestvuju svi, od političkih predstavnika Srba do studenata. Koliko je Priština otišla daleko, svedoči i to da je u par navrata sa administrativne linije sa KiM vraćala i one koji su nosili humanitarnu pomoć u južnu srpsku pokrajinu. Međutim, to nije sve.
Kako bi uplašili građane severnog dela, tzv. kosovska policija i njene specijalne jedinice ROSU upale su pre nešto više od mesec dana na sever Kosova pod punom "ratnom opremom", kada su počeli i da hapse pojedine Srbe za koje se sumnja, kako su objašnjavali, da su povezani sa ubistvom lidera kosovskih Srba Olivera Ivanovića. Uhapšeno je troje ljudi, dok je četvrti za tzv. kosovsku policiju u bekstvu, a zapravo se nalazi u Srbiji.
Histerični i ekstremni stavovi i potezi koje Priština povlači pod palicom tzv. premijera Ramuša Haradinaja, kulminirali su objavljivanjem njegovo suldog plana za rešenje kosovskog pitanja kojima bi Srbija praktično trebalo da prizna nezavisno Kosovo, a onda da ga izdržava kroz milionske odštete za sve i svašta.