Петров: Спречити фатални исход штрајка Дијане Хрке, вратити се нормалном животу

Петров је за Танјуг оценио да њен штрајк глађу са протоком времена губи смисао и сврху, а да би могао довести до фаталног исхода и стварања једног новог замајца за мучење свих грађана Србије које коначно треба да престане.    

"Треба да се вратимо нормалном животу и припреми свих релевантних актуелних и потенцијалних политичких фактора за предстојеће парламентарне изборе који ће бити ускоро. Пошто ће ти избори бити изузетно важни наше друштво треба полако да се нормализује и припрема за тај велики демократски догађај. Све ово је трошење енергије које може да утиче на колективно ментално здравље нашег народа", указао је он.   

Кометаришући то што је Њујорк тајмс у чланку о Хрки написао да је она препознатљиво лице и "мајка антивладиних протеста", Петров је рекао да су такви наслови опасни зато што су врло површни, односно засновани на једном крајње екстремном наративу који очигледно није заснован ни на једној чињеници.    

"Некој особи се дају карактеристике које она нема. Истина је да је реч и госпођи, жени, мајци која је изгубила једно од двоје деце, да је то особа коју су очигледно одређени фактори који теже даљој дестабилизацији Србије, одлучили да злоупотребе у чисто политичке сврхе. Највећи проблем који ми имамо као друштво је како да допремо до свести те жене како бисмо спречили фатални исход", навео је он.        

Када је реч о томе да студенти у блокади не подржавају штрајк Хрке и да се од многих ограђују, Петров је рекао да томе не треба придавати значај, наводећи да су студенти у блокади и даље "тајна организација" с обзиром на то да се нису и даље легитимисали и да јавност не зна тачно ко су они.    

На питање како закон третира штрајк глађу и ко одлучује кад би требало да се престане и да особа која штрајкује мора медицински да се збрине, Петров је рекао да је највећи проблем то што овај домен није уређен законом, због чега се постављају бројна правна и морално етичка питања.   

Штрајк глађу је најрадикалнија мера којом се изражава нека врста политичког или другог протеста, онај који штрајкује има право да одлучи да се жртвује, истакао је он и додао да без сагласности оног који штрајкује да јој се пружи помоћ те помоћи не сме да буде.    

"Има ту међународних докумената који и на нешто другачији начин третирају ово питање, али опет се све везује за експлицитно дату сагласност онога који је одлучио да штрајкује глађу. Ту се поставља и питање слободно изражене воље онога који је штрајкач, да ли је он више способан после неколико дана или недеља штрајка да изрази своју слободну вољу, да ли су његови когнитивни капацитети такви да се може рачунати на његов здрав разум", навео је он.  

Петров је поручио да мајке треба да пробају да допру до Хрке и замоле је да престане са штрајком глађу, јер српском друштву нису потребне нове жртве, без обзира какве би политичке последице произвело то жртвовање.    

Коментаришући то што је Дијана Хрка за данас позвала грађане да дођу на "договор без разилажења", Петров је рекао да је она жена која је изгубила нешто најмилије због чега је потпуно разумљиво њено понекад ирационално понашање, али додао да она није релевантан политички актер и да то неће ни постати.    

"Могу да позивају као што су и јуче неки позивали да се окупе око ње па је било колико је било људи, може она да позива и можда ће тај број бити нешто већи, али неће бити релевантан. Чак и да буде релевантан, политичка правда се реализује и остварује на изборима", напоменуо је он.    

Петров је поручио Дијани Хрки и тиму људи који је чува, да размисле о томе да у договору са неким другим политичким актерима изађу на политичку сцену, да се пирпреме за превремене изборе који ће бити током следеће године и да на тај начин допринесу и можда дођу до позиције да могу да промене нешто у политичком друштву.    

Према његовим речима, све остало не може да буде прихватљиво од веће групе људи, јер праве демократе су они људи који желе да политички утицај остваре искључиво на слободним и поштеним изборима, за шта у Србији сада постоје услови.   

 "На путу европских интеграција који је оснажен у последњих неколико недеља ми морамо да шаљемо јасну демократску поруку, да слобода окупљања мора бити у складу са уставом и законом, слобода удруживања исто тако. Једно је привид да вас неко подржава из емпатије, а друго је оно што је за озбиљну политику на државном нивоу важно а то је озбиљна организација, структура, програм да би грађани који су против ове власти били сигурни за кога могу да гласају", објаснио је професор.   

Хрка, чији је син Стефан страдао у паду надстрешнице у Новом Саду прошле године, ступила је у штајк глађу 2. новембра недалеко од Дома Народне скупштине тражећи да се утврди одговорност за пад надстрешнице и да почну судски процеси против одговорних, да се пусте на слободу сви студенти ухапшени током протеста у претходних годину дана, као и да се распишу ванредни избори.