Petrov: Sprečiti fatalni ishod štrajka Dijane Hrke, vratiti se normalnom životu

Petrov je za Tanjug ocenio da njen štrajk glađu sa protokom vremena gubi smisao i svrhu, a da bi mogao dovesti do fatalnog ishoda i stvaranja jednog novog zamajca za mučenje svih građana Srbije koje konačno treba da prestane.    

"Treba da se vratimo normalnom životu i pripremi svih relevantnih aktuelnih i potencijalnih političkih faktora za predstojeće parlamentarne izbore koji će biti uskoro. Pošto će ti izbori biti izuzetno važni naše društvo treba polako da se normalizuje i priprema za taj veliki demokratski događaj. Sve ovo je trošenje energije koje može da utiče na kolektivno mentalno zdravlje našeg naroda", ukazao je on.   

Kometarišući to što je Njujork tajms u članku o Hrki napisao da je ona prepoznatljivo lice i "majka antivladinih protesta", Petrov je rekao da su takvi naslovi opasni zato što su vrlo površni, odnosno zasnovani na jednom krajnje ekstremnom narativu koji očigledno nije zasnovan ni na jednoj činjenici.    

"Nekoj osobi se daju karakteristike koje ona nema. Istina je da je reč i gospođi, ženi, majci koja je izgubila jedno od dvoje dece, da je to osoba koju su očigledno određeni faktori koji teže daljoj destabilizaciji Srbije, odlučili da zloupotrebe u čisto političke svrhe. Najveći problem koji mi imamo kao društvo je kako da dopremo do svesti te žene kako bismo sprečili fatalni ishod", naveo je on.        

Kada je reč o tome da studenti u blokadi ne podržavaju štrajk Hrke i da se od mnogih ograđuju, Petrov je rekao da tome ne treba pridavati značaj, navodeći da su studenti u blokadi i dalje "tajna organizacija" s obzirom na to da se nisu i dalje legitimisali i da javnost ne zna tačno ko su oni.    

Na pitanje kako zakon tretira štrajk glađu i ko odlučuje kad bi trebalo da se prestane i da osoba koja štrajkuje mora medicinski da se zbrine, Petrov je rekao da je najveći problem to što ovaj domen nije uređen zakonom, zbog čega se postavljaju brojna pravna i moralno etička pitanja.   

Štrajk glađu je najradikalnija mera kojom se izražava neka vrsta političkog ili drugog protesta, onaj koji štrajkuje ima pravo da odluči da se žrtvuje, istakao je on i dodao da bez saglasnosti onog koji štrajkuje da joj se pruži pomoć te pomoći ne sme da bude.    

"Ima tu međunarodnih dokumenata koji i na nešto drugačiji način tretiraju ovo pitanje, ali opet se sve vezuje za eksplicitno datu saglasnost onoga koji je odlučio da štrajkuje glađu. Tu se postavlja i pitanje slobodno izražene volje onoga koji je štrajkač, da li je on više sposoban posle nekoliko dana ili nedelja štrajka da izrazi svoju slobodnu volju, da li su njegovi kognitivni kapaciteti takvi da se može računati na njegov zdrav razum", naveo je on.  

Petrov je poručio da majke treba da probaju da dopru do Hrke i zamole je da prestane sa štrajkom glađu, jer srpskom društvu nisu potrebne nove žrtve, bez obzira kakve bi političke posledice proizvelo to žrtvovanje.    

Komentarišući to što je Dijana Hrka za danas pozvala građane da dođu na "dogovor bez razilaženja", Petrov je rekao da je ona žena koja je izgubila nešto najmilije zbog čega je potpuno razumljivo njeno ponekad iracionalno ponašanje, ali dodao da ona nije relevantan politički akter i da to neće ni postati.    

"Mogu da pozivaju kao što su i juče neki pozivali da se okupe oko nje pa je bilo koliko je bilo ljudi, može ona da poziva i možda će taj broj biti nešto veći, ali neće biti relevantan. Čak i da bude relevantan, politička pravda se realizuje i ostvaruje na izborima", napomenuo je on.    

Petrov je poručio Dijani Hrki i timu ljudi koji je čuva, da razmisle o tome da u dogovoru sa nekim drugim političkim akterima izađu na političku scenu, da se pirpreme za prevremene izbore koji će biti tokom sledeće godine i da na taj način doprinesu i možda dođu do pozicije da mogu da promene nešto u političkom društvu.    

Prema njegovim rečima, sve ostalo ne može da bude prihvatljivo od veće grupe ljudi, jer prave demokrate su oni ljudi koji žele da politički uticaj ostvare isključivo na slobodnim i poštenim izborima, za šta u Srbiji sada postoje uslovi.   

 "Na putu evropskih integracija koji je osnažen u poslednjih nekoliko nedelja mi moramo da šaljemo jasnu demokratsku poruku, da sloboda okupljanja mora biti u skladu sa ustavom i zakonom, sloboda udruživanja isto tako. Jedno je privid da vas neko podržava iz empatije, a drugo je ono što je za ozbiljnu politiku na državnom nivou važno a to je ozbiljna organizacija, struktura, program da bi građani koji su protiv ove vlasti bili sigurni za koga mogu da glasaju", objasnio je profesor.   

Hrka, čiji je sin Stefan stradao u padu nadstrešnice u Novom Sadu prošle godine, stupila je u štajk glađu 2. novembra nedaleko od Doma Narodne skupštine tražeći da se utvrdi odgovornost za pad nadstrešnice i da počnu sudski procesi protiv odgovornih, da se puste na slobodu svi studenti uhapšeni tokom protesta u prethodnih godinu dana, kao i da se raspišu vanredni izbori.