Политехничка школа била је полуприватни конгломерат Исе Планића

Истина је, ипак, много другачија јер се не ради о било каквој смени, него о регуларно спроведеном процесу у избору новог директора. Исо Планић био је једини кандидат, али није добио потребну већину гласова од стране органа управљања школом. Све друго је неистина и покушај обмане јавности.

Неистина је, такође, да је свих 107 запослених у колективу пружило подршку Планићу. У појединим медијима се чуло да колектив сматра да је начин на који је досадашњи директор Исо Планић смењен – скандалозан. Међутим, скандалозно је нешто сасвим друго, и ваља упознати јавност са многим, до сада непознатим чињеницама, које говоре у прилог томе.

Цинизам бившег директора прелази сваку дозу укуса када је казао у изјави за један суботички портал, који почиње да подсећа на његов лични блог, да је „много важно да се за процесе у свакој делатности пита струка”. “И мене је струка препоручила да се запослим овде и да предајем као професор географије”, казао је.

Очима, ипак, ваља више веровати него ушима, а добри познаваоци прилика знају да је Планића ипак пре струке у школу препоручила политика, односно чланство у Демократској странци.

У својим свакодневним опроштајним говорима Исо Планић објаснио је много тога, говорио о струци и политици, и “урушавању образовања” које је, каже, на делу, али није објаснио шта га је, након пада Демократске странке, поново препоручило да прескочи степеник и своју стручност покаже као члан Српске напредне странке, у коју се учланио, према информацијама којима располажемо, 22.марта 2021.године. Остаје да проценимо, стручност или властољубље?

У опраштањима Исе Планића многе чињенице и изјаве изнешене у јавности апсолутно су нетачне. Он наводи у свом серијалу опроштајних обраћања да током 31 године рада није имао ниједан дан боловања, али не наводи да је, према речима запослених, на посао долазио сваки други дан и да је ресурсе школе у потпуности користио за личне потребе, што ће у наставку текста бити и објашњено.

Поставља се логично питање због чега је један део колектива зачуђујуће и готово необјашњиво везан за директора? Какви су њихови мотиви да готово сваке недеље приређују нови опроштај Иси Планићу, и да по сваку цену не дозвољавају новој директорки да уђе у школу и отвори „Пандорину кутију“?

Да ли је баш добра радна атмосфера оно што неколицину запослених готово свакодневно мотивише на нове сценске наступе испред школе, или је у питању нешто друго, што сигурно није брига за квалитет образовања ученика?

Занимљиво би било утврдити како су се обрачунавале пуне плате људима који су били у штрајку, испитати пословање ученичке задруге и малверзације под плаштом развијања духа предузетништва, и како су се стицале дипломе током ванредног школовања и кроз образовање одраслих.

Имовинска карта директора Планића увећавала се нестразмерно броју дана проведених на свом радном месту, па су стидљиво у јавност процуреле информације о томе како бивши директор Планић има адресу у Новом Саду, и стан који су сређивали ученици школе, ваљда „кроз праксу“... Интересантно би било знати колико заправо станова поседује Планић, где је ауто Нисан Алмера који се води у годишњем плану школе а губи му се сваки траг, и зашто је у приватне сврхе користио школску ауто приколицу на коју је намонтирао вештачку стену? Како је стан који поседује школа у објекту у Харамбашићевој улици издавао у приватне сврхе као Стан на дан? Зашто је графичарску радионицу користио за израду транспарената блокадера, финансираних средствима школе?

Да ли је заиста, како тврде, ученике водио у оквиру практичне наставе на разна градилишта да би извршавали договорене послове које је наплаћивао као личну добит? Зашто је дозвољавао одељенским старешинама који су били у блокади да кроз viber групе лобирају родитеље и ученике да учествују у блокадама, и тиме злоупотребио малолетна лица?

Ништа мање занимљива је и чињеница ко су људи који у црним кошуљама стоје испред школе у његову одбрану и зашто? Просветар склоњен из друге школе због узнемиравања малолетних девојчица, професорка заљубљена у свог директора, велепоседник који воли да се фотографише са оружјем оптужен за породично насеље, професор који је полагао језичке компетенције за хрватски језик о трошку школе, блиски сарадници који су из пријатељства са Планићем извлачили личну корист, и тако редом...те не чуди толика жал за одлазећим директором.

Још многа питања остала су отворена...али представа је завршена.

Забринути грађани Суботице