Тврде да 1.100.000 верника није могло да целива Појас Пресвете Богородице: Два детаља из реда руше рачуницу која покушава да обори тај број

Иако на први поглед таква рачуница може деловати убедљиво, проблем је у томе што она није постављена на прецизним основама. Рачуница која се дели на интернету полази од претпоставке да је постојао само један ред, једна тачка приласка и да су сви верници прилазили потпуно појединачно, један за другим. Међутим, према сведочењима људи који су заиста били на лицу места, прилаз није био организован на тај начин.

Како наводе верници који су стајали у реду, постојале су две тачке приласка, док је ред за децу био посебно одвојен. Управо тај детаљ битно мења целу математичку слику.

Како изгледа основна рачуница?

Ако се узме податак да је за 17 дана Појасу Пресвете Богородице пришло више од 1.100.000 људи, основна просечна рачуница изгледа овако:

1.100.000 људи : 17 дана = око 64.706 људи дневно

Ако се затим тај дневни просек подели на 24 сата, добија се:

64.706 : 24 = око 2.696 људи на сат

Даље, када се број људи по сату подели на 60 минута, добија се:

2.696 : 60 = око 45 људи у минуту

Управо одавде настаје тврдња која се дели на друштвеним мрежама - да је свака особа имала око 1,3 секунде. Међутим, та рачуница би била тачна само у једном случају: да је све ишло кроз једну једину тачку.

Две тачке приласка мењају рачуницу

Ако је било две тачке приласка, укупан број људи у минуту не треба посматрати као да сви пролазе кроз једну линију. У том случају, 45 људи у минуту дели се на два паралелна тока.

То значи:

45 људи у минуту : 2 тачке приласка = 22,5 људи по једној тачки у минуту

Када се 60 секунди подели са 22,5 људи, добија се:

60 : 22,5 = око 2,6 секунди по особи

Дакле, већ само увођење две тачке приласка дуплира време по особи у односу на рачуницу која се шири интернетом. Уместо 1,3 секунде, долази се до приближно 2,6 секунди по особи.

Посебан ред за децу додатно мења просек

Међутим, ни то није крај рачунице, јер је постојао и посебан ред за децу. То значи да део укупног броја људи није пролазио кроз исти ток као одрасли верници.

Ако се направи математичка претпоставка да је, на пример, кроз одвојени ред за децу прошло 10 одсто од укупног броја, онда се број одраслих који су пролазили кроз две главне тачке смањује.

Десет одсто од 1.100.000 износи:

110.000 деце

То значи да кроз две главне тачке није прошло 1.100.000 људи, већ око:

990.000 одраслих

Када се 990.000 људи подели на 17 дана, добија се:

990.000 : 17 = око 58.235 људи дневно

На сат:

58.235 : 24 = око 2.426 људи на сат

На минут:

2.426 : 60 = око 40 људи у минуту

Када се тај број подели на две тачке приласка:

40 : 2 = 20 људи по једној тачки у минуту

То значи:

60 : 20 = око 3 секунде по особи

Дакле, већ уз разумну претпоставку да је десетина верника ишла кроз посебан дечји ред, просечно време по особи на главним тачкама приласка расте на око три секунде.

Ако је деце било више, рачуница се додатно мења

Уколико се претпостави да је кроз посебан ред за децу прошло 15 одсто укупног броја, рачуница изгледа овако:

15 одсто од 1.100.000 = 165.000 деце

Тада би кроз две главне тачке прошло око:

935.000 одраслих

Дневно:

935.000 : 17 = око 55.000 људи дневно

На сат:

55.000 : 24 = око 2.291 људи на сат

На минут:

2.291 : 60 = око 38 људи у минуту

По једној од две тачке приласка:

38 : 2 = 19 људи у минуту

То значи:

60 : 19 = око 3,1 секунда по особи

Ова рачуница не доказује аутоматски тачан број људи, али показује да објаве са друштвених мрежа не дају потпуну слику. Оне узимају најстрожу могућу претпоставку и представљају је као доказ, иако реална организација реда није била таква.

Није исто „просечно време“ и стварно задржавање

Важно је нагласити још једну ствар: просечна математичка вредност не значи да се свака особа задржавала идентично. Неко се задржао краће, неко дуже, неко је само прошао и поклонио се, неко је целивао светињу, а деца су имала посебан ток.

Такође, проток људи у оваквим ситуацијама не функционише као ред на шалтеру, где једна особа мора потпуно да заврши све пре него што друга приђе. Код оваквих организованих поклоњења људи се крећу у континуитету, редари усмеравају проток, а више особа може готово истовремено да се приближи простору око светиње.

Због тога се број од 1,3 секунде не може узети као коначан доказ да је податак нетачан. Он је само резултат једне упрошћене и непотпуне претпоставке.

Проблем је у погрешно постављеној претпоставци

Математички, најспорније није само дељење бројева, већ почетна премиса. Када неко рачуна да је 1.100.000 људи за 17 дана морало да значи 1,3 секунде по особи, он заправо претпоставља следеће:

да постоји само једна тачка приласка,

• да не постоји посебан ред за децу,
• да нема паралелног протока,
• да се сви крећу истим ритмом,
• да се број односи искључиво на појединачно целивање, а не на укупан број људи који су пришли светињи,
• да организација није омогућавала бржи и шири пролаз људи.
• Ако било која од ових претпоставки није тачна, онда ни закључак не може бити прецизан.

Бројке треба тумачити опрезно

То не значи да јавност не треба да поставља питања о великим бројевима и проценама. Напротив, сваки јавно изнет податак може бити предмет провере. Међутим, провера мора бити коректна, а не заснована на упрошћеној рачуници која занемарује оно што се догађало на терену.

Прецизна процена броја људи зависила би од много фактора: колико је тачно сати дневно прилаз био омогућен, колико је људи пролазило кроз сваки ток, колико је деце било у посебном реду, како су се колоне смењивале и да ли је број заснован на процени протока, организационим подацима или некој другој евиденцији.

Без тих података, тврдња да је „математика доказала немогућност“ није довољно утемељена.

Објаве често пишу они који нису стајали у реду

Због тога овакве објаве могу да доведу јавност у заблуду. Оне изгледају као математичка анализа, али заправо не узимају у обзир основне чињенице о организацији реда. Када се у рачуницу укључе две тачке приласка и посебан ред за децу, тврдња о 1,3 секунде по особи више не стоји као једино могуће објашњење.

Посебно је важно нагласити да овакве објаве и коментаре тог типа веома често пишу људи који нису стајали у реду, нису били на лицу места и не знају како је прилаз Појасу Пресвете Богородице заиста изгледао. Управо зато изостављају кључни део контекста, а поједностављену рачуницу представљају као коначан доказ, иако она не одговара стварној организацији на терену.