Пре тачно 29 година: На данашњи дан озваничен Дејтонски споразум, пали потписи Милошевића, Изетбеговића и Туђмана у Јелисејској палати у Паризу

Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познат као Дејтонски споразум, званично је потписан пре 29 година, 14. децембра 1995. године, у Јелисејској палати у Паризу. Споразум, који је претходно 21. новембра 1995. године парафиран у Дејтону, по окончању преговора, потписали су Алија Изетбеговић, Фрањо Туђман и Слободан Милошевић, као представници БиХ, Хрватске и СР Југославије. Формално, Милошевић се тада налазио на позицији председника Србије.

Потписници су, такође, били представници такозване Контакт групе, председник Сједињених Америчких Држава Бил Клинтон, Жак Ширак, председник Француске, Џон Мејџор, премијер Уједињеног Краљевства, Виктор Черномирдин, председник Владе Русије, Хелмут Кол, немачки канцелар. Међу потписницима је био и Фелипе Гонзалес, у име Европске уније.

Иако се уобичајено назива Дејтонски споразум, по граду Дејтону у округу Монтгомери, у Охају у САД, где су у ваздухопловној војној бази Рајт Петерсон вођени тронедељни преговори, званични назив је - Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини.

Овим споразумом напокон је окончан троипогодишњи рат у Босни и Херцеговини, започет априла 1992. године. Преговорима у Дејтону претходило је усаглашавање принципа у Женеви и Њујорку, током септембра 1995. године.

Током мучних преговора у Дејтону, који су трајали почев од првог дана новембра до 21. тог месеца, одређено је да ће се Босна и Херцеговина надаље састојати од два ентитета - Федерације БиХ, за коју је одређено да ће покривати 51 проценат површине, и Републике Српске, којој је остало 49 процената укупне површине БиХ. Простор РС је заправо касније умањен образовањен Брчко дистрикта. Постојање Федерације БиХ је иначе усаглашено током преговора, 10. новембра.

Преговоре у бази Рајт Патерсон усмеравали су Ворен Кристофер, тадашњи државни секретар, односно министар спољних послова САД, и Ричард Холбрук, амерички дипломата, уз помоћ генерала Веслија Кларка. Присутни су били и Карл Билт, посебни представник ЕУ, и заступник Русије Игор Иванов.

Међународним ауторитетима успело је да током преговора усагласе ставове председника Хрватске Фрање Туђмана, председавајућег Председништва БиХ Алије Изетбеговића, и председника Србије Слободана Милошевића, који је предводио заједничку делегацију СР Југославије и Репубилке Српске.

Уз њега, чланови заједничке делегације били су и Момир Булатовић, у то време председник Црне Горе, Милан Милутиновић, тада министар спољних послова СР Југославије, Момчило Крајишник, председник Скупштине РС, Никола Кољевић као његов заменик, као и Алекса Буха, тада у својству министра иностраних дела РС.

У Дејтону су прецизирана разграничења. Тако је усаглашаван статус Брчког, при чему је предвиђено да ће одговарајућа комисија током наредних годину дана прецизирати његов статус.

Статус Брчког, иначе, замало је довео до пропасти преговора, јер су представници Сарајева затезали око коридора готово до самог парафирања. Грбавица, Илиџа, Илијаш, Рајловац, Хаџићи, Вогошћа изашли су из састава Ребублике Српске, чиме је Федерација БиХ заокружила простор Сарајева. Одређен је, исто тако, коридор за Горажде, такође у корист Федерације.

Републици Српској враћен је простор Шипова, Мркоњић града, Источног Дрвара. Било је, такође, бројних исправки линија разграничења на низу позиција, као на западу, код Кључа, у Посавини, око Горажда, у Херцеговини.

Осим низа војних питања, технологије демилтаризације, као и страног, војно полицијског и цивилног присуства, као и бројних општих начела на тему људских права, Анексом 4 одређени су уставни принципи функционисања централних тела БиХ.

Одређени су, такође, принципи односа са суседима. Анекс 1 је тако предвиђао војни домен споразума, а разрада је даље предвиђала споразуме суседа, односно Хрватске и Савезне Републике Југославије, са Натом, везане за имплементацију мировног споразума, односно регионалну стабилност.

Разрађена су и бројна питања везана за живот грађана, почев од изборног процеса, међуетничких односа, избеглих, расељених и прогнаних лица, све до проблематике споменичког наслеђа и функционисања јавних предузећа.

Постављени су принципи статуса и функционисања Мостара, као и Сарајева.

Пошто су преговори у Дејтону окончани 21. новембра, 8. и 9. децембра 1995. године на заседању Конференције за спровођење мира, у Лондону, одлучено је да се оформи Савет за спровођење мира.

Његову Управу сачињавали су представници САД, Британије, Француске, Немачке, Италије, Русије, Јапана, Председништва ЕУ и Европске комисије, као и Организације исламске конференције коју заступа Турска. Управним одбором председава Високи представник за БиХ.

Две године потом, децембра 1997. године, на бонском састанку Савета за спровођење мира прецизирани су детаљи везани за делатност Високог представника за БиХ.

Коначни мировни споразум за БиХ, формалног назива Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, свечано је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати, у Паризу, у Француској.