УСПЕШНА МАЈКА И ДОБАР ВОЈНИК: Прва дама у "КОБРАМА" прави пример како се ВОЛИ СРБИЈА

Заставник прве класе Наташа Јовановић део је најелитнијег тима наше одбране - батаљона Војне полиције Специјалне намене "Кобре".

Наташа је 2001. године постала прва жена која је ушла у ову јединицу. Војну каријеру почела је давне 1997. године као војник по уговору, а данас обавља најважније задатке који се тичу безбедности наше земље. Одбијајући привилегије, личним залагањем, трудом и радом, успела је да дође до тога да буде заштитно лице "Кобри".

Ја тада нисам размишљала да уђем у "Кобре" зато што је тад то било недостижно. Срео ме је командант и, пошто је он везиста као и ја, предложио ми да дођем да радим у "Кобрама". Хтела сам да пробам, дошла сам и морала сам много, много труда да уложим и вежбама и гађања да бих достигла оно што је заиста потребно тој јединици. Свакој жени треба много више напора, труда и рада да бисмо достигли наше колеге, то је сигурно.

Фантастично, зато што су све колегинице које су дошле стварно квалитетне и зато што је изабран тачно психолошки профил жена које треба то да раде.

Отац ми је војно лице, официр у пензији, мајка ми је радила у војној болници, данас моја ћерка ради као официр, завршила је Војну академију, ради у Новом Саду, супруг такође, а син који има три и по године командује по кући. Деда га је научио да заузме став мирно и да поздравља заставу. Мислим да има времена да се организујемо, да имамо и времена и за породицу и посао, ја сам живи пример за то. Моја породица ниједног момента није незадовољна или ниједног момента ми не кажу: "Мама, где си?". Стварно има времена за све.

Нисам имала таква искуства, нисам ни размишљала о томе. Иначе, ја увек позитивно размишљам, а у тешким моментима се уздигнем уз осмех.

Кад завршим са послом одем по дете у вртић, одемо кући, ручамо. Увек изађемо или у парк, или на Авалу, углавном гледамо да будемо у природи што више. Као и свака нормална породица, нема много одступања. Било је у почетку, кад сам почела да радим, зато што сам морала много да се припремам.

Мој супруг је гледао како ја поштујем моје родитеље и рекао је: "Тако сам знао да ћеш поштовати и мене". И заиста је тако. Ја сам мом детету најбољи пријатељ и она мене прво пита за савет, а то поштовање се вероватно и наслеђује или се једноставно види у породици.

- Ја више наоружање користим за спортско такмичење. Такмичим се у пиштољу и члан сам ИПСЦ Кобре. Такмичим се на нашим војним првенствима и другим спортским такмичењима и освајала сам углавном прва места.

Нема разлике, сви су у истом рангу.

Заинтересоване су, ето, на пример, споменула сам своју ћерку и ја бих јој без страха препоручила да дође овде. Њене колегинице се такође интересују, велико је интересовање за ову јединицу, нарочито младих.

Ја сам увек знала шта ћу радити. Родите се са тим.

Умерена шминка је дозвољена, ништа нападно. Такође, исто важи и за лепу фризуру, умерен накит... Не губимо никако на женствености.

- Волим свој посао и није ми тешко ујутру да устанем, није ми тешко да идем на посао. Волим где радим, мада ми је и у претходним јединицама било лепо и свуда смо се лепо слагали. Врло је битно како колектив утиче на тебе, тако ће ти бити на послу и мени је врло лепо и ја сам задовољна.

- Стимулисани смо на сваки начин и доста нас има факултете. У току рада стигла сам и да завршим факултет. Поред тога што сам војно лице, ја сам и економски менаџер. 

Иако нема фиксно радно време, Наташа ипак постиже све, те успева да буде успешна мајка и добар војник.

Отаџбини Србији служи и професионално и приватно, личним примером.