Србија добила нови пасош: Овај документ је готово немогуће фалсификовати и отвара вам врата 133 земље без визе - Ево да ли ваш и даље важи, МУП открива детаље

После готово две деценије Србија је добила редизајниран пасош. Нова путна исправа доноси другачији изглед, савременије заштитне елементе и низ техничких унапређења која би требало да додатно отежају фалсификовање овог докумената. Ипак, за већину грађана најважнија вест је да неће морати одмах да ваде нови пасош. Шта се тачно мења, колико ће коштати издавање новог пасоша и шта нови безбедносни елементи заправо значе у пракси – објашњавамо у великом водичу.

Први јулски дан означио је почетак нове ере пасоша Србије - од тог дана почело је издавање пасоша новог изгледа. Реч је о првој значајнијој промени изгледа овог документа од увођења биометријских пасоша 2008. године, али и о једном од технолошки најсавременијих државних докумената које ће Србија имати.

Како је за “Блиц” раније објаснио директор полиције Драган Васиљевић, циљ није био само да нови пасош изгледа модерније, већ да прати највише међународне безбедносне стандарде и да буде знатно отпорнији на злоупотребе.

Истовремено, његова највећа вредност није у естетици већ у снази - са 133 земље у које може да се путује без визе, српски пасош позиционира на 30. место традиционалне Хенлијеве листе.

Шта ће грађани прво приметити

Највидљивија промена односи се на спољашњи изглед. Досадашња бордо боја замењена је прецизније дефинисаном бургунди црвеном, док је дизајн државног грба усклађен са званичним Малим грбом Републике Србије.

Док је на постојећем пасошу назив Република Србија исписан на три језика (српском ћирилицом, енглеском и француском), на новом пасошу текст је исписан само на српском (ћирилицом) и енглеском, док је француски превод са самог врха корица избачен.

Промењен је и симбол за биометријски пасош (мали правоугаоник са кругом) на дну корице, тако што је постављен са мало више размака у односу на текст, пратећи симетрију новог дизајна.

Такође, новина је и комплетна колористика унутрашњих страница. Уместо досадашње комбинације црвених, плавих и жутих тонова, нови пасош користи палету смеђецрвених, плавосивих, окер и сивомаслинастих нијанси. Уз то, свака од 32 странице добила је посебан графички мотив израђен уз помоћ специјализованих безбедносних софтвера.

Дизајн није мењан само због естетике. Сваки нови графички елемент, наиме, уједно представља и додатни безбедносни слој, јер је много теже верно репродуковати документ који садржи велики број јединствених илустрација, микролинија и заштитних детаља.

Нови пасош је знатно безбеднији

Како објашњавају стручњаци, због тога највећа промена коју доноси нови пасош Србије заправо није оно што се види, већ оно што је уграђено у документ. Нови пасош тако има читав низ заштитних елемената који се користе у најмодернијим путним исправама света.

Међу њима су:

• мултитонски водени знак са мотивом фреске Белог анђела из манастира Милешева
• безбедносна нит са стилизованим српским крстом и четири оцила
• УВ и ИЦ заштита која постаје видљива под посебним светлом
• микротекст и минитекст исписан ћирилицом и латиницом
• холограмски и оптички променљиви елементи
• латентне слике
• рељефна штампа
• ласерска перфорација
• савременији начин персонализације података
• посебна заштита страница од хемијског и механичког мењања података

За просечног грађанина већина ових термина звучи прилично апстрактно, али стручњаци објашњавају да сваки од њих представља препреку фалсификаторима.

- На пример, микротекст је толико ситан да под обичним штампачем практично не може верно да се репродукује. УВ заштита постаје видљива тек под ултраљубичастим светлом, док латентне слике мењају изглед у зависности од угла под којим се документ посматра – објаснили су раније стручњаци МУП-а.

Посебно је важна ласерска персонализација, јер се подаци практично "утискују" у материјал документа, па их је готово немогуће уклонити или изменити без видљивог оштећења.

Да ли грађани морају одмах да мењају пасош

То је питање које ових дана изазива највише недоумица, али одговор Министарства унутрашњих послова потпуно је јасан - постојећи пасоши остају важећи до истека рока.

То значи да грађани који имају важећи биометријски пасош могу без икаквих проблема да путују све док им путна исправа не истекне или док не наступи неки други законски разлог за издавање нове.

Другим речима, не постоји рок у којем сви грађани морају да замене старе пасоше нити ће на границама постојати било каква разлика између старог и новог обрасца, све док су обе путне исправе важеће.

Како ће изгледати процедура издавања

Ни у том погледу, објашњавају у МУП-у, за грађане Србије се практично ништа не мења. Захтев ће се подносити на исти начин као и до сада, у надлежним организационим јединицама МУП-а или преко система заказивања термина.

Не мења се ни чињеница да се пасош издаје као биометријски документ са електронским чипом, нити се уводе нове административне обавезе за грађане.

Што се тиче цене, накнаде за издавање путне исправе су промењене још у марту ове године, па нови пасош не кошта исто као раније. Накнада за пасош стандардне категорије је 4.500 динара, док за поједине пасоше са дужим роком важења укупна накнада износи 5.100 динара.

Од црвене књижице СФРЈ до савременог биометријског документа: Како су се мењали пасоши грађана Србије
Грађани Србије су током последњих неколико деценија у рукама држали неколико потпуно различитих пасоша.

Многи се и данас са дозом носталгије сећају тамноцрвеног пасоша некадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Био је препознатљив по златном државном грбу и натпису "СФР Југославија", а у своје време важио је за један од најцењенијих пасоша на свету. Захваљујући специфичном међународном положају тадашње Југославије, њени грађани могли су релативно лако да путују и на Исток и на Запад, што је у време Хладног рата представљало реткост.

После распада СФРЈ уследило је неколико промена. Најпре су издавани тамноплави пасоши Савезне Републике Југославије, затим плави Државне заједнице Србије и Црне Горе, да би након обнове државности Републике Србије био уведен потпуно нови биометријски пасош.

Прекретница је уследила 2008. године, када је Србија почела издавање биометријских пасоша са електронским чипом, у складу са међународним стандардима Међународне организације цивилног ваздухопловства (ИЦАО). То је био један од кључних услова за каснију либерализацију визног режима са државама Шенгенског простора.

Нови пасош као мала изложба Србије

Једна од највећих новина новог пасоша јесу илустрације које се налазе на унутрашњим страницама - мотиви који представљају културно-историјско наслеђе Србије, од мотива манастира, преко средњовековне орнаментике до елемента државне хералдике.

Такав приступ, да пасош није само административни документ, већ и својеврсни амбасадор државе који представља националне симболе или природне лепоте, није нов у свету. На пример, Норвешка је велику пажњу привукла минималистичким дизајном у којем се под УВ светлом појављује поларна светлост, Канада је увела илустрације које постају видљиве тек под УВ осветљењем, а Финска је постала позната по пасошу чије странице, када се брзо листају, стварају ефекат покретне слике лоса.

Бројне чланице Европске уније последњих година такође су унапредиле своје путне исправе комбинацијом уметничког дизајна и напредних безбедносних технологија, а том тренду сада се прикључила и Србија – да пасош представља спој графичког дизајна, штампарске технологије, информатике, форензике и националног идентитета.

Човек који је осмислио нови пасош

За нови изглед српског пасоша заслужан је хералдићар Љубодраг Грујић, који се бави грбовима и заставама. Он је аутор актуелног изгледа Малог грба Републике Србије, али и бројних других државних и локалних хералдичких решења.

Говорећи за ТВ “Блиц”, Грујић је, између осталог, објаснио да пасош није замишљен само као путна исправа, већ као документ који представља Србију где год да се појави, па је посебна пажња посвећена симболици и да сваки мотив уграђен у нови документ има своје место и значење.

- Пасош је можда једини државни документ који свакодневно прелази границе. Зато он мора да представља државу достојанствено, препознатљиво и са поштовањем према њеној историји – поручио је Грујић.